RUSI I SRBI BRAĆA ZAUVEK- Hrvati se na Krimu predstavljaju kao Srbi da bi im sva vrata bila otvorena

RUSI I SRBI BRAĆA ZAUVEK- Hrvati se na Krimu predstavljaju kao Srbi da bi im sva vrata bila otvorena

23 marta 2014

Russia army ukraineC510XJzbOvo više nije međunarodni let! – s ushićenjem dobacuje jedan od putnika na liniji koja povezuje Moskvu sa glavnim gradom Krima, Simferopoljem.

Mesec dana od prelivanja ukrajinske krize na Krim, u Simferopolju malo toga vidljivog još uvek podseća na donedavnu maticu. Pri sletanju aviona iz Moskve, jedinog trenutnog leta ka glavnom gradu Krima, putnike dočekuje granična policija koja i dalje nosi uniforme Ukrajine i izdaje dokumente sa ukrajinskim pečatima. Taksi ćete platiti u ukrajinskim grivnama, a najbolji hotel u gradu nosi ime „Ukrajina“.

Na stotinak metara od hotela, ispred Vrhovne rade Krima, zgrade parlamenta, Ukrajine više nema. U zgradu je 27. februara, oko četiri ujutru, upalo više desetina naoružanih vojnika bez oznaka, skinulo ukrajinsku i postavilo rusku zastavu. Do kraja tog dana održana je specijalna sednica parlamenta na kojoj je izabran novi premijer, koji sve svoje korake usaglašava sa Moskvom.

Od tada pa do danas, ispred zgrade se smenjuju kozaci u raznobojnim maskirnim uniformama, koji čuvaju ulaz u parlament, aktivisti koji im u šatorima kuvaju čaj i TV ekipe iz celog sveta koje svoja uključenja uživo snimaju upravo sa ovom scenom u pozadini.

Preko puta, na Trgu Republike, deca se spuštaju na toboganima, a u pešačkoj ulici – od kafića do prodavnica – sve odiše začuđujućom normalnošću za mesto koje je epicentar najveće krize između Rusije i Zapada od kraja Hladnog rata.

Simpatije prema Srbima su na Krimu očekivano velike, kako zbog kosovskog slučaja tako i zbog podrške koju Krimljani dobijaju od Srba preko društvenih mreža.

„Znaš kako se snalazimo ovde na Krimu?“, kaže jedan hrvatski novinar u Simferopolju.

„Samo kažemo da smo Srbi i sva vrata su nam otvorena, sve može.“

Zapadnim novinarima ide mnogo teže. Pokušavaju da pronađu priče o ozbiljnim sukobima. Nema ih. Pokušaju da pišu priče o ugroženosti Tatara na poluostrvu. Nema osnova. Pokušaju da od nekoliko prisutnih srpskih „četnika“ naprave „strašne srpske paravojne formacije“. Ali brzo uvide da su „četnici“ pre svega krimska turistička atrakcija. Ne ide.

Šta je to Zapad više zapanjilo na Krimu?

Lakoća kojom su Rusi i Krimljani preuzeli kontrolu nad bezbednosnim snagama? Odsustvo nasilja? Način na koji je ceo lokalni administrativni aparat glatko nastavio da radi, samo zamenivši jednu matičnu državu drugom? Besprekorno organizovan i sproveden referendum? Rezultat od preko 95 odsto podrške, koji nesumljivo ukazuje na volju građana Krima? Slavlje i osmesi građana na ulicama zbog toga što ponovo gledaju ka toliko željenoj Moskvi a ne više ka Kijevu?

Sve to – a možda najviše rešenost Rusije da do kraja odbrani crvenu liniju koju je očigledno povukla u trenutku kada je Zapad pomislio da je orkestriranjem državnog udara u Ukrajini uspeo da ponizi Moskvu.

Rusiji je prekipelo, a naročito Rusima na Krimu i autonomnom gradu Sevastopolju, na jugozapadu poluostrva. Ovaj grad je Katarina Velika osnovala 1793. kao prozor Rusije ka južnoj Evropi, na isti način na koji je Petar Veliki osnivanjem Sankt Peterburga otvorio Rusiji prozor ka severnoj Evropi.

Tokom Krimskog rata grad je preživeo 11 meseci opsade, a tokom Drugog svetskog rata, 1942. godine, 250 dana opsade Nemaca: 200.000 stanovnika je izgubilo život jer se nisu predavali već su se borili do poslednjeg metka. Malo se zna da je Sevastopolj tek 1991. godine formalno postao deo Ukrajine – do tada je bio vezan za Moskvu. Te godine, ruski predsednik Boris Jeljcin je velikodušno, u svom stilu, poklonio Sevastopolj Ukrajini.

Jalta ponovo čeka

Možda nema boljeg mesta za razmatranje značaja novonastale političke i diplomatske krize od prostranog parka palate Livadija, nadomak Jalte, na jugu Krima, u atmosferi palmi i predivnog pogleda na Crno more – na mestu gde su februara 1945. godine Staljin, Čerčil i Ruzvelt dogovorili novi posleratni geopolitički poredak u Evropi.

Palata je sada muzej. Ali možda bi mogla da otvori svoja vrata za neku novu konferenciju na Jalti na kojoj bi trebalo da se utvrdi ko je, kada i kako u poslednjih 20 godina sistematski uništavao poredak koji je Evropi garantovao sada toliko potrebnu stabilnost.

(Novosti)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Lune says:

    Kako se Rvacki novinar "snalazi na Krimu"...? ............................................. Uz ogradu, da sam pomesao prezimena Ivasov ili Ivanov, secam se izjave jednog od njih u vreme “kada nam ga je viknuo Eduard Sevarnadze”…mislim da je momenat bio oko Slavonije..”"rekel je ".." vi ste mali narod, bolje vam je da svi budete zajedno”..hm,hmm ode RSK u "ocinu"..mozda je i to bilo “zeleno svetlo” da Hrvati kao jos manji narod “ostanu zajeno u Hrvatskoj bez Srba”.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *