РУСИ ПРЕДВИЂАЈУ: Русија и Кина ће врло брзо створити војни блок!?

RUSI PREDVIĐAJU: Rusija i Kina će vrlo brzo stvoriti vojni blok!?

18 oktobra 2021

Kineski predsednik Si Đinping je u svom govoru povodom 110. godišnjice Sinhajske revolucije, 9. oktobra, najavio potrebu ponovnog ujedinjenja kontinentalne Kine sa Tajvanom, ističući da se to mora realizovati u miru, bez bilo kakvih vojnih akcija.



„Istorijski cilj – ponovno ujedinjenje naše otadžbine – mora biti ispunjen i on će definitivno biti ispunjen, rekao je kineski lider.

Takođe, Si Đinping je izrazio želju za ponovnim ujedinjenjem Kine, po analogiji, sa Hong Kongom, u skladu sa principom „jedna zemlja – dva sistema“.

Ipak, 10. oktobra, tajvansko rukovodstvo je izdalo saopštenje odbacujući bilo kakve planove za reintegraciju ostrva u Kinu.

„Nastavićemo da jačamo svoju odbranu i pokazujemo odlučnost da se branimo tako da niko ne može da primora Tajvan da sledi put koji nam je Kina predložila“, izjavila je predsednica Tajvana Caj Ingven.

Očigledno je da iza takvih samouverenih izjava protiv Pekinga stoje ozbiljne spoljne sile koje su ubedile tajvansko rukovodstvo da ima punu podršku kada je u pitanju njegov kurs očuvanja trenutnog statusa quo, de facto zasnovanom prvenstveno na separatizmu.

Na primer, autoritativno američko izdanje The Wall Street Journal (WSJ) izvestilo je 7. oktobra da američke snage za specijalne operacije i vojska američkog korpusa marinaca tajno obučavaju tajvansko vojno osoblje. Prema rečima jednog visokog američkog zvaničnika, trupe Pentagona tajno su stacionirane na Tajvanu najmanje godinu dana.

Istovremeno, WSJ posebno napominje da su i Bela kuća i Pentagon odbili da daju bilo kakve komentare po ovom pitanju.

Neverovatnom slučajnošću, bilo je to istovremeno kada je formiran novi vojni blok AUKUS, zapravo stvoren da se suprotstavi pozicijama Kine u indo-pacifičkom regionu.

Nuklearne podmornice, koje planiraju da stvore američki stručnjaci i prebace ih u zvaničnu Kanberu, biće bazirane kod obala Australije. A ako analiziramo situaciju oko „pitanja Tajvana“, postaje očigledno da Sjedinjene Države, zajedno sa svojim anglosaksonskim saveznicima, možda planiraju direktnu vojnu intervenciju u ono što se dešava na strani Tajpeja.

Istovremeno, sa stanovišta međunarodnog prava, Tajvan je bio i ostao jedna od kineskih provincija. Kao što je poznato, od 1949. Tajvanom upravlja njegova nezavisna administracija.

Oni koji su izgubili građanski rat u Kini, od snaga Komunističke partije na čelu sa Mao Ce Tungom, ostaci vojske Kuomintanga, pobegli su na ostrvo, odnevši sa sobom značajan deo državne blagajne sa kopna.

Ubrzo zatim, zemlje sveta, jedna za drugom, uspostavile su diplomatske odnose sa komunističkom Kinom, istovremeno prestajući da priznaju vladu Kuomintanga koja je pobegla na ostrvo.

UN su stavile poslednju tačku na ovo pitanje. Tokom 26. sednice svoje Generalne skupštine, pre skoro tačno pola veka, 25. oktobra 1971. godine, usvojena je Rezolucija 2758: „Vraćanje legitimnih prava Kini u Ujedinjenim nacijama“. U skladu sa tim, pravo na zvanično međunarodno predstavljanje Kine, uključujući i u okviru UN, prešlo je sa Tajvana na Kinu.



Kao rezultat toga, ključna poluga spoljnopolitičkog uticaja, mesto Kine u Savetu bezbednosti, je početkom 1970-ih preneseno sa nepriznate Republike Kine (Tajvan) na Kinu. Tako je međunarodna zajednica zvanično priznala trenutni status Kine i, prema tome, njena zakonska prava na Tajvan još pedeset godina.

U isto vreme, uprkos činjenici da Vašington zvanično ne priznaje nezavisnost Tajvana, već postaje očigledno da će SAD uložiti sve napore da spreče Kinu da obnovi svoj teritorijalni integritet.

I ovde se prirodno postavlja pitanje o položaju Rusije. Moskva je uvek priznavala teritorijalni integritet Kine, pružajući svestranu podršku Komunističkoj partiji Kine kako u najtežim godinama za tu zemlju, tako i u mnogo svetlijoj budućnosti.

Rusko-kineski ugovor o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji, produžen u junu ove godine, predviđa nastavak kursa ka jačanju bilateralnih odnosa. Ipak, za samo tri meseca od potpisivanja, geopolitička slika sveta se već dramatično promenila.

Pozicije NATO -a počele su da se tresu – sprovođenje planova za stvaranje jedinstvene vojske EU verovatno će učiniti njeno prisustvo u Evropi nepotrebnim.

Generalni sekretar Stoltenberg je nervozan, poziva na jedinstvo, Brisel više razmišlja o svojim interesima. Kao rezultat toga, NATO, koji se suočio sa najvećom krizom od svog početka, sada može očekivati bilo kakve provokacije protiv Rusije.

Istovremeno (kao što je gore napomenuto), SAD, Velika Britanija i Australija stvaraju novi vojni blok – AUKUS, koji značajno menja odnos snaga u indo -pacifičkom regionu, poznato je u čiju korist.

Istovremeno, obaveštajni savez Pet očiju, koji uključuje obaveštajne agencije Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Australije, Novog Zelanda i Kanade, najavljuje planove za proširenjepozivanjem Japana, Indije, Južne Koreje i Nemačke da se pridruže njenom članstvu. Kratak pogled na mapu dovoljan je da se shvati ko će uopšte biti usmeren protiv njegovih aktivnosti u novom sastavu.

Ovde se ne pominje formirani Četvorostrani bezbednosni dijalog (KUAD), koji uključuje Sjedinjene Države, Australiju, Indiju i Japan, čiji su se lideri sastali na prvom samitu 25. septembra 2021. godine u Vašingtonu, a koji štampa ne naziva ništa drugo nego „azijski NATO“.

I svi ti događaji odigrali su se samo u septembru 2021. godine. Sjedinjene Države toliko aktivno nastoje da konsoliduju svoj uticaj i ujedine snage protiv Kine i Rusije da počinju da proizvode preklapajuće međunarodne blokove. Na primer, Australija je, zajedno sa Sjedinjenim Državama, članica AUKUS -a, KUAD -a i Five Eies -a.

U isto vreme, dok zemlje kolektivnog Zapada konsoliduju svoje napore u okviru novih vojnih blokova i sporazuma, Rusija i Kina su i dalje ograničene na, iako izuzetno blisku, ali još uvek nedovoljno duboku saradnju.

Prema zajedničkom saopštenju NR Kine i Ruske Federacije objavljenom u junu 2021. godine, „rusko-kineska vojna i vojno- tehnička saradnja u skladu sa načelima iz člana 7 Ugovora razvija se u duhu sveobuhvatnog partnerstva i strateškog interakciju i nije usmeren protiv trećih zemalja“.

Istovremeno, te iste „treće zemlje“ pod vođstvom Sjedinjenih Država sada se vrlo aktivno ujedinjuju protiv Rusije i Kine. Na kraju krajeva, radikalna promena geopolitičkog odnosa snaga, koju su pogurale Sjedinjene Države, u stvari menja celu konjukturu globalne bezbednosti. I Moskva će, poput Pekinga, na ovaj ili onaj način morati da reaguje na to.

Najadekvatnija reakcija ogledala mogla bi biti stvarno ujedinjenje napora da se zaštite ruski i kineski interesi širom sveta, sastavljeno na papiru. Najracionalniji način za to je formiranje novog odbrambenog vojnog bloka.

Zemlje kolektivnog Zapada moraju shvatiti da će, pretnjom, zasebno Rusiji ili Kini, pogurati obe zemlje na vojni savez. Avaj, što dalje, to više sužava prozor mogućnosti za izgradnju dijaloga sa Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima.

Štaviše, Vašington je sada potpuno posvećen nastavku novog Hladnog rata i nastoji da diktira svoje uslove širom sveta, zanemarujući takve ključne aspekte međunarodnih odnosa kao što su poštovanje nacionalnog suvereniteta i nemešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja.

Pa ako je jedini način da ga ubedite da se pridržava pravila i pridržava se principa UN -a da govori sa pozicije snage, neka bude tako.

Konstantin Kotlin (reporter)

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



4 komentara

  1. rade says:

    Nek je sa srecom.

  2. Petrovgrad says:

    Amerima su krenula kola niz brdo. Na sceni je nova podela interesnih svera.

  3. Rista says:

    Rusija i Kina imaju mnogo zajedničkih stvari, ali avaj...I jedna i druga država očajno žele da izbegnu bilo kakav sukob sa Zapadom, odnosno Amerikom. I jedna i druga država se drže podalje jedna od druge kolikogod to mogu da ne provociraju Zapad. I jedna i druga država su u nekom ekonomskom razvoju koji zahteva isključivo mir bar sledećih 50 godina. Ali ni jedno od ovoga nije približavanje Rusije i Kine na vojnom planu i to je ono što ih neprekidno drži napete jer Zapad im cima kaveze neprekidno. Sve generalne stvari, pa čak i državna uređenja su kopirali od Zapada, ali stvaranje saveza nisu uspeli da kopiraju. Kina je sve što je kopirala, kopirala rado, Rusija prisilno na žalost. Kineski kapitalizam je precrtan američki savremeni, imperijalistički kapitalizam i sudario se u startu sa originalom. Kratko i jasno, do danas se ni Kini ni Rusiji nikako nije isplatio bilo koji i bilo kakav rat sa Zapadom, pa bilo to u vezi Tajvana ili Ukrajine ili Napoleona ili Hitlera ili Japanskog Cara, ali Amerika neprekidno i već decenijama ide baš u tom pravcu. Danas moraju shvatiti da je njima preostalo samo ratno rešenje problema sa Zapadom. Neće imati mira ni Kina ni Rusija jer ih Zapad pojedinačno proziva.

  4. Rista says:

    Ni danas, kada Zapad pravi sve više saveza, obuhvatajući sve više okolnih država Kine i Rusije, ove dve velike države ipak nisu u stanju da naprave pravi vojni savez. Ne mogu da progutaju istorijske nesporazume i to na kraju može lako biti "zbogom" današnjoj Kini i Rusiji. Ovaj vek se nastavlja kao što se prošli završio, a već smo duboko u njemu. Danas Amerika pojačava stezanje Kine i Rusije. Otima im države ispred nosa. Rusi i Kinezi nemaju snage to ni da zaustave a nemaju snage ni da se udruže. Meni to sve između Rusije i Kine zvoni vrlo neprijatno i neshvatljivo i nikako ne mogu da shvatim zašto taj savez nije već napravljen? Zašto Kina i Indija nikako ne idu zajedno, iako bi, sudeći po istoriji i jedne i druge države, već naveliko trebali biti u savezu? Kakvi su to tako veliki razlozi ili gluposti da ove tri države nisu u stanju da se vojno ujedine? Indija je krenula sa svojom vrstom tehnologije gotovo samostalno, pa iako sporo, veličanstveno. Indija ima i svemirski program koji je izuzetno razvijen. Nije na nivou ostalih velikih država, ali Indija je malo stvari kopirala od Amerike. Ima svoje lične programe. A istorija nas uči da ovakve tri države koje su sve redom stradale od Zapada, MORAJU da stvore vojni savez ako žele da opstanu. Šta se to događa u tim državama kada to još uvek nisu shvatili, nije mi jasno.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *