РУСИ ТВРДЕ: Могућ је рат између Кине и Америке! ЕВО ЧИЊЕНИЦА…

RUSI TVRDE: Moguć je rat između Kine i Amerike! EVO ČINJENICA…

28 februara 2019

Piše: Ivan DANILOV

AMERIČKI poslovni telekanal CNBC, koji se pozvao na dobro obaveštene izvore, objavio je da je Trampova administracija ostavarila ozbiljan napredak u trgovinskim pregovorima sa Kinom.

Naveo je da je Peking ponudio SAD  ustupak vredan 1,2 triliona dolara, odnosno – da je Kina spremna da za toliko poveća uvoz američke robe.

Vest o tom „dilu veka“  odmah je obletela planetu i bila povod za nove procene u stilu – Tramp je pobedio u ekonomskoj konfrontaciji sa Kinom.



Međutim, čak i ako informacija CNBC, potpuno tačna – takav zaključak je, blago rečeno, preuranjen.

Novinska agencija Reuters ovako opisuje trenutnu situaciju: „Kina je – da bi se okončao trgovinski rat – pristala da kupi američkih proizvoda za 1,2 triliona dolara. Dve strane rade na konturama sporazuma o strukturnim pitanjima sa šest memoranduma o međusobnom razumevanju povodom pitanja sadržanih u reformama koje je predložila kineska strana“.

Američka propaganda, uključujući onu koja se prodaje za „ruske eksperte“,  odmah je počela da slavi novu „pobedu demokratije nad totalitarnom Kinom“, ali ključno u citiranom nije u 1,2 triliona dolara, već u tome da su definisane tek teme za dalje pregovore i format budućeg sporazuma. A on – sasvim je moguće – neće biti nikada zaključen.

Trampova administracija na neki neshvatljiv način počinje da se služi jednom od omiljenih šema ukrajinskog predsednika Petra Porošenka koji povremeno objavljuje svoje pobede nad Rusijom koje su potpuna izmišljotina.

I protrampovska propaganda – negde od avgusta 2018-te – počela je da objavljuje neke uspehe u ekonomskoj vendeti protiv Kine. A redovno se ispostavi da nije bilo ničeg sličnog. Za ilustraciju, dovoljno je i samo prisetiti se da su pregovori Trampa i Si ŠĐinpinga bili predstavljeni kao proboj i trijumf Amerike, a ispostavilo se da na „trogovinskom frontu“ nema promena.

Uostalom, ako Vašington i Peking zaista pregovaraju o `intelektualnoj svojni`, pristupu kineskom tržištu, sajberšpijunaži i prinuđivanju američkih kompanija da transferišu tehnologije u Kinu – to jest, ako je to predmet pomenutih memoranduma – onda je to faktički ozbiljna pobeda Kine.

Memorandumi nisu ni međunarodni sporazumi, a Trampu su potrebni nesumnjivi rezultati i potpuna kineska kapitulacija. Umesto njih, dobiće set deklaracija, a to Trampa suočava sa dve gorke činjenice.

Prva: Tramp je svestan da kroz Kongres SAD ne može `provući` ratifikaciju pravog sporazuma sa Kinom jer će ga blokirati demokrate. Utoliko izvesnije što bude povoljniji po Ameriku jer ne žele da ostvari istorijsku pobedu i poveća svoje šanse na izborima 2020-te.

Druga: kineska delegacija je u to verovatno dobro upućena pa Trampu nudi dokumente koji ne moraju da budu ratifikovani, a može da ih koristi u novoj izbornoj kampanji. „Mito“ od 1,2 triliona dolara je dobar piar koji treba da zasladi gorku pilulu…

Suma od 1,2 triliona dolara samo na prvi pogleda izgleda ogronom i značajnom. Jer, približno je jednaka portfelju američkih državnih obveznica koje drži Kina, što znači da peking u svakom trenutku može zameniti 1,2 triliona dolara američkih državnih dugova za 1,2 triliona dolara realne američke robe. A se teško može smatrati kineskim porazom.

U Kini se tok pregovora predstavlja kao uspešan. Ne slučajno.

Ako Tramp pristane da Kinu makar privremeno ostavi na miru – sa jednokratnom kupovinom američke robe u zamenu za  memorandume koji ništa ne znače – to će biti američki ustupak.

Sve u svemu, verovatni ishod – makar i privremeni – neće biti kapitulacija ni jedne strane, već neko primirje koje će i Vašington i peking proglasiti za svoju pobedu.

Tramp verovatno računa da će mu memorandumi i pomenuta jednokratna kupovina američke robe, u dobroj meri onoga što proizvode njegovi farmeri, mnogo pomoći na izborima a 2020-te, a da će u drugom mandatu imati priliku da pritisne Kinu toliko da to ne budu ustupci već kapitulacija. Sa repatrijacijom proizvodnje u SAD i bezuslovnim otvaranjem Kine za američki izvoz…

Ako se Bela kuća zaista odluči za ovaj scenario, to će značiti da se odlučujuća bitka za svetsku dominaciju između SAD  i Kine odlaže za period posle 2020-te. Međutim, ta bitka se uopšte ne mora voditi samo ekonomskim metodima.

Sudeći po poslednjim potezima SAD – istupanjem iz sporazuma o raketama srednjeg i malog dometa i pokušajima Pentagona da smanji zavisnost američke vojne industrije od prizvedenbog u Kini – poslednji `argument` u konfrontaciji sa Kinom zaista može postati vojna sila.

(Fakti)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. samostalan says:

    Kina ce izgaziti i Ameriku i Rusiju, to je samo pitanje vremena.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *