РУСИ ЗАДРЖАЛИ ЋИРИЛИЦУ, а 90% СРБА КОРИСТИ ЛАТИНИЦУ – за то је крив један човек

RUSI ZADRŽALI ĆIRILICU, a 90% SRBA KORISTI LATINICU – za to je kriv jedan čovek

10 februara 2019

Da je Rusima bio na čelu Partije i države Josip Broz Tito, i Rusi bi danas većinski (kao Srbi, 90:10 osto) pisali svoje jezik latiničkim pismom, ali Staljin je zaustavio planirano ubijanje ćirilice među Rusima.

Veoma zanimljiv tekst Rine Bikove pod naslovom „Kako je ruski jezik vekovima odolevao latinizaciji“ (objavljen 8. februara 2019. na Carsi) veoma je poučan za srpske lingvsite i srpske vlasti, naravno, ako budu oni hteli da pročitaju navedeni tekst.



Unajkraće prepričan tekst

Već na početku teksta Rina Bikova polazi od provereno tačne činjenice na ovaj način: „Tema ćirilice koju potiskuje latinica spada među najbolnije teme srpskog društva.“ Ona, daakle, polazi od već sasvim dovoljno potvrđenih i u brojnim knjigama u nas objavljenih istrživanja i dokaza da su Srbi posle pogubnog Novosadskog dogovora o srpskohrvatskom jeizku (1954) smišljeno od komunista u Jugoslaviji, specijalnim merama nasilja i političkih pritisaka vlasti, Srbe većinski (90:10 odsto danas) polatiničili za poslednjih sedamdesetak godina smišljeno i lukavo, posle više vekova prethodnih uspešnih odolevanja Srba da zamene svoje ćiriličko pismo koje je u osnovi srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta u trajanju dužem od hiljadu godina.

R. Bikova nama čitaocima u Srbiji predočava činjenice koje potvrđuju da je polatiničavanje ćiriličkih Rusa i drugih naroda u Rusiji i, kasnije SSSR-u bio proces koji je tamo dolazio s latiničkih (katoličkih) naroda sa Zapada, posebno s područja Poljske, kao prve granične države s Rusima i drugim ćiriličkim narodima s područja razbijene velike ranije države SSSR-a.

Spominju se i imena iz vlasti i iz lingvističke nauke koji su se bavili pokušajima poltiničavanja (i) Rusa kao najveće pravoslavne (ćiriličke) tetritorije u svetu. Stranci, kao i zapadnjaci u samoj Rusiji, i posle reforme ćirilice Petra Prvog isticali su Rusima da obnovljeno rusko pismo i dalje „nije dovoljno savršeno, jer su samo u latinici sagledavali čisto savršenstvo“. (Veoma slično jugoslovenskim komunistim koji su srpsku ćirilicu objašnjavali kao „zastarelo pismo s kojim ne možemo u svet i Evropu“.) U otporu polatiničavanja Rusa isticao se car Nikolaja I u čije vreme je istaknuta ćirilička odbrambena teorija zvaničnog pridržavanja narodnih vrednosti, čija je parola bila ,Pravoslavlje, samodržavnost, narodnost‘.“ Međutim, 1833. godine objavljen anonimni rad „Iskustvo uvođenja novih ruskih slova“ (OPЫT WEDENIЯ NOVЫH RUSSKIH LITER).

Glavna ideja tog rada je bilo zbližavanje „varvarskog“ ruskog jezika sa evropskim. Navodno, mešavina latinice i ćirilice, uz dominaciju latinice, daje „lepotu slovima“, i kada se to uvede onda „stranci neće naša slova doživljavati kao poluazijska“. Još dalje je otišao Poljak K. M. Kodinski, koji je 1842. godine izdao knjigu „Pojednostavljenje ruske gramatike“, gde je predlagao da se ruska ćirilična azbuka potpuno zameni latinicom. Čuveni ruski književni kritičar Visarion Belinski je za ovu knjigu rekao da ona predlaže „otežavanje“ ruske pismenosti, mada je i sam, kao zapadnjak, predlagao da se „Й“ zameni slovom „J“.

Zanimljivo je da je upravo to u Srbiji pošlo za rukom Vuku Karadžiću, koji je bio dobro poznat Belinskom. Spominje se Ivan Kuljžinski, u radu pod naslovom „O značaju Rusije u porodici evropskih naroda“ (1840) pisao je sledeće: „Ako se pođe od azbuke, može se stići do formiranja jezika, do oblika građanskog načina života, pa čak i do bogosluženja, koje Zapadni Sloveni vrše na latinskom jeziku“. Čuveni profesor je smatrao da latinica ne može adekvatno preneti glasove slovenskog jezika: „Pogledajte ovaj niz latinskih slova (SZCZ), okupljenih samo sa ciljem da u poljskom jeziku izraze jedan slovenski glas: „Щ“.

Sličnost između Boduena de Kurtenea i našeg P. Milosavljevića!

Spominje se, ztim, poznati ruski lingvista, Poljak Jan Boduen de Kurtene, koji je u jednom svom članku posvetio dosta prostora opisivanju prednosti „oble“ latinice u odnosu na „uglastu“ ćirilicu, tvrdeći da „postoje ljudi kojima je vreme dragoceno i <…> koji teže sveobuhvatnom uvođenju istog kalendarskog sistema, istih mera za težinu i drugih mera, iste valute, itd., itd.“ On je ujedno smatrao da ne postoji nikakva opasnost po nacionalni identitet, s obzirom da se „i za izražavanje matematičkih vrednosti svuda koriste latinska i grčka slova u spoju sa arapskim ciframa“. (Mi dodajemo da je njemu, Boduenu de Kurteneu sličan u nas danas prof. dr Petar Milosavljević koji smatra da je Srbima „ćirilica nevažna za identitet“.)

„Odjek“ latinice se primećuje i u ruskom načinu preuzimanja izraza iz stranih jezika, kao što su udvojeni suglasnici u ruskoj pozajmljenici ukoliko oni postoje u izvornoj reči, na primer „okkupaciя“, „illюstraciя“ i dr. Veliki ruski leksikograf i etnograf Vladimir Dalj je 1852. godine u radu „O dijalektima ruskog jezika“, napisao da je to „suprotno našem jeziku“.

Posebno su poznati pokušji latinizacije za vreme boljševika. Vladimir Lenjin posle uspostavljanja nove vlasti u Rusiji bio je sklon uvođenju latinice već 1919. godine. U to vreme ministar za prosvetu Anatolij Lunačarski predložio je da svi jezici nove države pređu na latinsko pismo. Lenjin nije bio protiv te ideje, ali se ipak uzdržao od njene realizacije kod Rusa. Ali u Sovjetskom Savezu, formiranom 1924. godine, jezici mnogih drugih naroda SSSR-a prešli su na latinicu.

Uspešan Staljinov otpor polatiničavanju Rusa

Od 1928. godine je u SSSR-u postojala čak i komisija za latinizaciju ruske azbuke. Međutim, već 25. januara 1930. godine Politbiro Centralnog komiteta Svesavezne komunističke partije boljševika kojim je predsedavao Staljin naložio je Glavnoj upravi naučnih, naučno-umetničkih i muzejskih institucija da obustavi rad na tom pitanju. Od sredine 1930-ih pod Staljinovim rukovodstvom se odigrava svojevrsni „proruski zaokret“ u nacionalnoj politici, pa i azbuke malih naroda za koje je već bila osmišljena latinica prelaze na ćirilicu. U Sovjetskom Savezu to pitanje više nije pokretano.

Posle raspada SSSR-a 1991. godine pojedine bivše sovjetske republike su ponovo prešle na latinicu (Moldavija i Azerbejdžan), dok su druge zasada ostale verne ćirilici (Belorusija, Ukrajina, Tadžikistan, Kazahstan i Kirgizija).

Treba istaći da su Rusi krajem 1990-ih i početkom 2000-ih dosta koristili latinicu na internetu i u telefonima, jer tadašnji softver nije u dovoljnoj meri podržavao ruska slova, ali je ta pojava praktično nestala tokom 2010-ih, kada je pitanje podrške ruskih slova u softveru u potpunosti rešeno.

Na kraju ovog teksta se ističe da i danas u Ruskoj Federaciji ipak postoje i pristalice latinizacije azbuke. U više navrata je svoj stav po tom pitanju iznosio ruski etnolog i doktor istorijskih nauka Sergej Arutjunov. Njemu pripadaju pojedine publikacije na tu temu, na primer „Ko se plaši latinice?“ („Komu strašna latinica?“, 2005). On smatra da će svi jezici sveta neizbežno jednoga dana preći na „ošišanu latinicu“. Međutim, njegovo mišljenje u ovom trenutku je u Rusiji potpuno marginalno. (Kod nas j Sergeju Arutjunovu veoma sličan po gledištima na latiničenje Srba naši akademici Ivan Klajn i Ranko Bugarski, ali i niz drugih njima sličnih koji su za to da Srbi, ako već hoće praktično u celom svetu jednoazbučje, da to bude u hrvatskoj latinici.

U proteklih nekoliko godina ćirilica i u digitalnom svetu polako zauzima mesto koje joj pripada. Na internetu je ruski jezik u ovom trenutku (decembar 2017. godine) na drugom mestu po popularnosti. Još 2010. godine se u svetu pojavio prvi domen na ćirilici – „.rf“. Zatim su uvedeni domeni „.срб“ (2011), „.bg“ (2014), „.ukr“ (2014), i „.bel“ (2015) za Srbiju, Bugarsku, Ukrajinu i Belorusiju. Pored toga, postoje i ćirilični domeni „.kaz“ i „.mon“ za Kazahstan i Mongoliju.

Prepričali smo ovaj značajan tekst kao opomenu našim borcim,a za očuvanje srpske ćirilice, uz verno citiranje.

Kako je u Jugoslaviji i Srbiji uespelo ono što nije uspelo u SSSR-u i Rusiji?

Kod nas u Jugoslaviji i Srbiji pokazalo se da Jugoslavija i Srbija nisu što i Rusija i SSSR i da Staljin nije Broz. Što se latiničenja u Jugoslaviji i Srbiji tuče, Broz i njegovi komunistički poklisari na vlasti bili su neuporedivo uspešniji u planiranom zatiranju srpske ćirilice. Srpska rukovodstva i lingvisti u institucijama za srpski jezik i pismo u Jugoslaviji i Srbiji ne samo da nisu dali nikakav otpor latiničenju Srba nego su im u tome zdušno (pri)pomagali a to i danas čine i vlast i lingvisti posebno kroz zaustavljanje predloga struci i vlastima da se srpski pravopis i Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma usklade s ustavnom obavezom iz Člana 10. Ustava Srbije i s praksom u Evropi i svetu.

Zato je polatiničavanje Srba, za razliku od Rusa, od 1954. godine do danas, dovedeno blizu kraja (preostalo je u javnmosti još desetak procenata srpske azbuke). Institucije države i lingvistike ne čine ono što su učinile institucije države i lingvisti u Rusiji. Jugoslovenski i srpski komunisti su uspeli da većinski (90:10 odsto) polatiniče Srbe zahvaljujući tome što su jugoslovenski i srpski komunisti bili mnogo lukaviji od ruskih komunista, jer su za Srbe uveli lepo zvučeće lažnu „ravnopravnost pisama“ i „bogatstvo dvoazbučja“. To je bila lukava, genijalno osmišljena podvala Srbima da se političkim nasiljem danas i „dobrovoljno“ latiniče, jer su, tobož, bili u prilici da biraju pismo. Budući da je komunistička vlast sejala strah među Srbima ako spomenu srpsko pismo, narod je prelazio na tuđe pismo jer je navikavan na njega pod specijalnim pritiscima.

Ruski narod se lakš odupreo latiničenju jer im njihovi lingvisti i komunisti nisu nudili sačinjeno latiničko alternativno pismo. Tako su Rusi, kao veliki, moćan i mnogobrojniji narod, do danas sačuvali u svom jeziku sto odsto ćirilicu. Srbi su u „bogatstvu dvoazbučja“ i pod „ravnopravnošću pisama“ jedva sačuvali i ovih desetak procenata. Jer, Srbi nisu mnogobrojan i snažan narod i nisu imali Staljina nego Broza na vlasti. Broz i njegova vlast uspeli su da ubiju ćirilica slično njenom linčovanju u vreme zabrana ćirilice i nametanja latinice kao u vreme ranijih okupacija Srba i Srbije.

Današnje srpske vlasti s lingvistima uspevaju da se, što se srpske azbuke i njene aktuelne sudbine tiče, zadrži „I posle Tita Tito!“

(Espreso)

KOMENTARI



10 komentara

  1. Smoki says:

    Pitanje za redakciju "Intermagazin": Kad ćete da isključite ovo preslovljavanje u latinicu, hoću da pišem na ćirilici?

    • Velika Metla says:

      Smoki,imaš gore skroz iznad na desnoj strani gledano od tvojih očiju "Ćirilica/Latinica",pa klikneš na ćirilicu,i sve ti onda izlazi na ćirilici!

    • Gardista says:

      Misliš, varaš se. U neku ruku da razumem Vojvodinu ali centralna Srbija nije morala istim putem...mada internet i ostale sajber komunikacije novoga doba, doprinose preovladavanju abecede a ne latinicnog pisma, sto je bilo izrazenije do 90-tih godina.

      • Velika Metla says:

        Gardista,daj bre prijatelju KO te može naterati da pišeš latinicom ako sam nećeš? Niko! Naravno da se nekada mora i latinicom pisati,ali kad god je moguće možeš to raditi ćirilicom! Bilo je pravilo,a i danas je verovatno,da se formulari na latinici popunjavaju latinicom,a formulari na ćirilici da se popunjavaju ćirilicom!

  2. teoretičar says:

    Ne,a "jedan čovek je kriv"!Velika Metla je apsolutno u pravu! Veće laži nisam u životu čuo. Vidi šta tamo neki espreso piše i ostane živ - "Budući da je komunistička vlast sejala strah među Srbima ako spomenu srpsko pismo..." Ovo uopšte NIJE istina. Ja sam iz Vojvodine, cepane i onda i danas sa Vojvodina pokrajinom i još u gornjem tekstu pišu da je u Vojvodini razumljivije nego u Srbiji to sranje koje rade ljudi i kojekakvi komunisti...Nikada nisam pisao latinicom osim kada upotrebljavam pisanje na engleskom jeziku. Nikada i nijedan komunista nije mene prisiljavao da ostavim ćirilicu i pišem latinicom. Ja sam studirao ETF u Zagrebu, živeo u Zagrebu skoro 10 godina od 1969. do 1979. i nikada nisam pisao latinicu osim u matematičkim formulama kao ono iks puta ipsilon na kvadrat i tako to. Na fakultetu su Hrvati Zagrebčani čitali moju ćirilicu kao vodu jer sam sva predavanja hvatao od reči do reči, toliko brzo sam pisao. Posle predavanja su prepisivali od mene jer sam imao sve zapisano. Ni jedan hrvat se nije bunio nego su svi čekali strpljivo da prepišu sve šta su propustili. Dakle, SRBI, NE LAŽITE SAMI SEBE. SAMI STE PALI, SAMI SE UBOLI. NIKO ŽIVI VAS NIJE TERAO. Ja živim u dalekom, jebenom svetu, na internetu sam od dana od kada postoji i nisam ništa hteo da pišem na latinici osim što sam morao službeno sve dok nije uvedena ćirilica, a ja se ne sećam da je to bilo neko dugo vreme. Ćirilica je uvedena gotovo zajedno sa latinicom iz razloga PROFITA i UTICAJA Zapadnih naroda koji su stvorili sve što mi danas koristimo na internetu. Dakle, nisu uveli ćirilicu da bi je podržali, nego da zarade pare i povećaju svoj uticaj. Pa kada su oni bili u stanju da stvore izuzetno skupe programe u to vreme i da nam omoguće da pišemo ćirilicom, zašto Srbi to nisu prihvatili??? To znači da na internetu pišem ĆIRILICOM od samog početka. Stvar upotrebe ćirilice je osećaj SRPSTVA i sva objašnjenja ošišanih Srba padaju u vodu. Nisu tačna. SRBI SU SAMI I BEZ PRISILE prešli na latinicu i uopšte se ne uzbuđuju. To se zvove propast jednog naroda u delu koji se manifestuje poltronstvom. NEMA OPRAVDANJA ZA SRBE KOJI PIŠU LATINICOM NI PRE 50 GODINA NI DANAS. Srbi sami podržavaju ukidanje svog jezika, kulture i istorije i ni najmanje se ne brinu zbog toga. Zato i nestajemo. Ja sam jedan od onih najređih koji ne pišu ćirilicu "za inat" nego iz ljubavi. Volim svoju ćirilicu kao oči svoje. I teško mi je kada vidim kako se moji Srbi prostački i nesavesno odnose prema svome jeziku i kulturi. Na žalost, to je završen posao. Srpska ćirilica će posle mene i ovakvih kao ja, potpuno nestati. Da zlo bude veće, ni popovi naši nisu više što su bili. I oni latiničare, majke im ga...A ni Intermagazin nije bolji. Pozeleneo i polatiničio sa nekim programom koji sve prevodi automatski na latinicu. Kada nešto što napišem hoću da sačuvam na ćirilici, moram da čekam da mi prvo odobre komentar pa tek onda da ga sačuvam na ćirilici. Zašto nije obrnuto??? Zašto se sve ne prevodi na ćirilicu? Pa zato što su oni koji su pravili taj program za Intermagazin latiničari a bilo skupo da se menja posle. Ne verujem da je namerno, nego zbog puta lakšeg otpora. Tako i većina Srba postupa. Zato se i nestajemo.

    • Vidak says:

      Svaka čast majstore! Nema se šta dodati...

  3. Pera says:

    Jos je zanimljivije, sto se uglavnom nezna, da je jezuita kopitar bio taj strucnjak za unistavanje srpskog jezika. Zbog izvanrednog rada, kopitar je poslat dalje, tj. u Ukrajini je zamenio 2 slova i posle toga izdajnici su krenuli sa pricom da Ukrajinci nisu Rusi.

  4. petrovgrad says:

    Sve je to maslo Vatikana, ali kako stvari stoje uskoro će talibani da privežu svoje kamile u dvorište bazilike Sv. Petra

  5. Budi Bog s nama says:

    Apsolutno, apsolutno je tako, u vreme Josipa Broza Tita ja sam svo vreme osnovne škole pisao ćirilicom, znam jer sam sačuvao te sveske i svi su isto tako radili u školi, e u srednjoj sam pisao većinom ćirilicom, ali je svako mogao da odabere šta mu je lakše. A šta je onda ispao problem kao što je to i dan danas? Pa kada pišete fiziku, hemiju, izvođenja iz oblasti matematike, nazivi iz biologije, psihologije da ne pominjem latinski ko ga je imao, sve je naravno latinizovano i to bi te prinudilo da pišeš pola latinicom pola ćirilicom na istoj strani. Da ne pominjem međunarodni SI sistem jedinica. A onda su došli i kompjuteri koji takođe neke ćirilične forme ni dan danas ne prihvataju već ih konvertuju u neki nikom čitljivi kod znakova. Tako smo jednostavno zbog praktičnih razloga i pritisaka postali latiničari. I to nije sve, za svaku stvar, predmet ili uređaj koji se pojavio sa latiničnim nazivom mi nismo izmišljali neki ćirilični ili domaći izraz već smo prihvatali takav naziv u originalu ali samo malo iskvaren na domaći jezik. Pa posle krivi turci, kriv tito, e a kako su Rusi to prevazišli? Mogu vam reći veoma teško i oni imaju iste te probleme ali nisu imali princip slobodne volje i odabiranja kao i mi. Zato kažem da smo mi u vreme socijalizma druga tita bili najdemokratskija zemlja na svetu. Proveri, uči istoriju pa ćeš videti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *