Rusija će istisnuti i isterati NATO iz Sredozemnog mora

Rusija će istisnuti i isterati NATO iz Sredozemnog mora

15 januara 2014

putin-shoygu-by-function.mil - CopyRizična avantura – tako u zapadnoj štampi karakterišu nameru Kipra da dozvoli ruskim vojnicima da koriste luku Limasol i aviobazu u Pafosu.

Kako sledi iz saopštenja pre svega kiparske štampe, ministri odbrane RF i Republike Kipar – Sergej Šojgu i Fotis Fotiu, pregovarali su poslednjih 9 meseci. Rezultat pregovora je postala odluka kabineta ministara Kipra da u slučaju potrebe pruži na raspolaganje ruskim vojnim brodovima i avionima luku Limasol i bazu Andreas Papandreu.

Kako je objasnio fotis Fotiu, ovaj korak je svedočanstvo jačanja saradnje između Moskve i Nikozije. Pri tome ministar odbrane je podvukao da će Rusija koristiti aviobazu i luku isključivo za vanredne slučajeve i za humanitarne misije. Ruskoj vojsci neće biti dozvoljeno d akoristi lučka i aerodromska skladišta.

Bez obzira na to što dati sporazum pruža ruskom ratnom vazduhoplovstvu i ratnoj mornarici svrlo ograničene mogućnosti i još čak nije potpisan, neki analitičari su ga već ocenili ka ofekat primene blagih diplomatskih metoda od strane Moskve. Drugim rečima, Rusija koristi u pogledu Kipra čuvenu blagu silu za formiranje vojog poligona na ostrvu. U čitavoj toj sitauciji očigledno su primetni tragovi rizične avature koju su zajedno započele Nikozija i Moskva, tvrdi Boris Kalnoki u svom članku na stranicama uticiajnog nemačkog lista Di Velt.

Međutim tokom čitavog postsojvetskog perioda Rusiju i Kipar vezuju prilično stabilni partnerski odnosi na diplomatskom poprištu, u sferi ekonomije i linijom vojno-tehničke saradnje.

A kada je Kipar podlegao udaru evropske krize, Moskva je bila spremna da Nikoziji izdvoji kredit.

U tom kontekstu ne čudi što je Rusija tražila od Kipra da pruži mogućnost korišćenja njegovih baza ako bude potrebno, konstatuje direktor Centra za analizu strategija i tehnologija Ruslan Puhov.

Najverovatnije reč je o tome da tamo mogu da sleću ruski vojni transportni avioni, koji nekada voze humanitarnu pomoć, na primer. Jasno je da se takvi dogovori mnogim neprijateljima Rusije ne dopadaju kao i onima koji ne bi hteli da Kipar sprovodi nezavisniju spoljnu i odbrambenu politiku. Kao što se zna, Kipar nije član NATO-a, ali je član EU. EU ima neku zajedničku politku, zato je sasvim moguće da će ga pritisnuti Brisel, kao on ne bi sa nama sarađivao.

Principijalni dogovor između Nikozije i Moskve o luci Limasol i aviobazi Andreas Papandreu u izvesnoj meri proboj je, ali proboj za sada čisto diplomatski, smatra vojni ekspert Vladislav Šurigin.

Sa tačke gledišta vojne svrsishodnosti to za sada još nije onaj dogovor koji bi, recimo, davao Rusiji aerodrom kao odskočnu dasku na Kipru. Ovde jednostavno postoji nijansa, koja, naravno, veoma brine NATO. Kipar nije zemlja koja je članica NATO-a i faktički u tom slučaju on je slobodan u izboru saveznika i znači u pružanju povlastica svojim saveznicima. I takav blag korak u stranu Rusije, naravno, šokantan je. Ako se zaista odjednom na Kipru pojavi ruska baza u perspektivi, to će biti ogromna šteta potencijalu NATO-a u tom regionu.

Prema rečima Vladislava Šurigina, glavni problem naše vojno-pomorske grupacije ovde je odsustvo prave vazduhoplovne podrške. Kipar je faktički nepotopivi nosač aviona. Pojava u centru Sredozemnog mora baze odakle može da deluje ruska avijacija i u mnogo manjem oruku može da bude prebačeno nekoliko desetina aviona, bitno menja balans snaga u regionu. I naravno to ne može da ne napreže NATO.

Po svemu sudeći, stvaranje prave baze ratne mornarice i vazduhoplovstva na Kipru za Rusiju ako je uopšte realno, to je stvar daleke budućnosti.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *