РУСИЈА ЧУВА ПРАВОСЛАВЉЕ – МОСКВА ПОРУЧИЛА ВАРТОЛОМЕЈУ: „Пази шта радиш, могао би проћи као…“

RUSIJA ČUVA PRAVOSLAVLJE – MOSKVA PORUČILA VARTOLOMEJU: „Pazi šta radiš, mogao bi proći kao…“

5 avgusta 2016

12022Gde je Konstantinopoljska patrijaršija – tamo neće biti mirnog života.

Poslednja dva meseca, juni i juli, dali su nove dokaze za ovu „teoremu“ koja lagano počinje da prelazi u aksiom.

Po završetku Svepravoslavnog savetovanja na Kritu, koje je održano od 19. do 26. juna, i na koje su odbile da dođu delegacije Antiohijske, Bugarske, Gruzijske i Ruske patrijaršije, Fanar je preduzeo niz hrabrih i riskantnih koraka koji su dotakli njegove „oponente“ u pravoslavnom svetu i ne samo u njemu.

Glavno bojno polje postala je Ukrajina. Nastupajući 22. jula pred učesnicima sveruskog omladinskog obrazovnog foruma „Područje smislenosti na Kljazmi“ u Vladimirskoj oblasti, ministar inostranih poslova Rusije, Sergej Lavrov dao je zanimljivu izjavu.

„Na poslednjem Svepravoslavnom saboru koji je održan na Kritu nije učestvovalo nekoliko crkava, uključujući i Rusku pravoslavnu crkvu zbog toga što zaključni dokumenti nisu bili usaglašeni“ – rekao je ministar.

Ali, realan razlog, dodao je Lavrov, nalazi se u nečem drugom: „Ima mnogo onih izvan pravoslavnog sveta koji žele da unesu raskol pre svega koristeći krizu u Ukrajini i antirusku retoriku da bi naneli štetu pozicijama RPC u Ukrajini… U međucrkvene poslove uključuju se političari, računajući predsednika Porošenka, što je nedopustivo“.

Dalji tok razvoja događaja pokazao je adekvatnost dijagnoze šefa ruskog diplomatskog resora.

Uoči početka rada Svepravoslavnog savetovanja, ukrajinski poslanici izglasali su rezoluciju „Obraćanje Vrhovne rade Ukrajine Njegovoj Svetosti Vartolomeju, arhiepiskopu Konstantinopolja i Novog Rima, vaseljenskom patrijarhu radi dodeljivanja autokefalnosti Pravoslavnoj crkvi u Ukrajini“.

U suštini, u tom dokumentu se govorilo o staroj ideji o osnivanju ukrajinske pomesne crkve, koja se u različitim varijantama razmatra na političkom prostoru Ukrajine još od vremena predsednika Leonida Kučme.

Tim varijantama je zajedničko to što Kijev pokušava da „nagovori“ Fanar da osnuje kanonsku crkvu koja će biti potpuno nezavisna od Moskve. Prepreku za to čine faktori koji imaju objektivna i subjektivna svojstva.

Vartolomej sa američkim potpredsednikom

U prve spada podeljenost konfesionalnog uređenja Ukrajine gde se u susedstvu nalaze katoličke, unijatske i pravoslavne crkve, od kojih se poslednje dele na kanonske i nekanonske. U druge faktore spada – odsustvo želje Konstantinopoljske patrijaršije da ulazi u konflikt sa Moskovskom patrijaršijom.

Sada, međutim, izgleda da se Fanar drži procene da prekid sa RPC za njega nosi manje gubitaka nego održavanje „hladnog mira“.

U principu, Konstantinopoljska patrijaršija mogla bi da ignoriše obraćanje Vrhovne rade kao svetovne institucije koja nije povezana sa crkvenim poslovima. Ipak, krajem jula je u Kijev stigao specijalni emisar konstantinopoljskog patrijarha Vartolomeja – arhiepiskop Telmiski Jov. Primio ga je predsednik Ukrajine Petar Porošenko.

Kako je saopštila njegova pres-služba, prilikom susreta Porošenko se zahvalio Vartolomeju „na pažnji koju Konstantinopoljska pravoslavna Crkva-majka posvećuje pitanju jedinstvene pomesne crkve u Ukrajini“ i posebno naglasio činjenicu da je „patrijaršija uzela u razmatranje obraćanje Vrhovne rade Ukrajine o davanju autokefalnosti Pravoslavnoj crkvi u Ukrajini i formirala komisiju koja je već počela da proučava to pitanje.

Porošenko je još izrazio nadu da komisija neće odugovlačiti svoj posao.

Kako Fanar vidi svoje učešće, arhiepiskop je stavio do znanja tokom intervjua Verskoj informativnoj službi Ukrajine. Prvo, „Konstantinopolj je uvek smatrao da je teritorija Ukrajine kanonska teritorija Konstantinopoljske crkve“, izjavio je vladika. Drugo, podsetio je kako je autokefalnost dobijala Poljska pravoslavna crkva.

Po rečima episkopa, „Poljska država je imala politički problem: ona nije želela da pravoslavna crkva u Poljskoj služi interesima tuđe države. Iz tog razloga ona se obratila Konstantinopolju da bi dobila autokefalnost i rešila političko pitanje… I zbog toga što se Poljska nekad nalazila u okviru Kijevske mitropolije, a Kijevska mitropolija bila je direktno kanonski potčinjena Konstantinopolju, Konstantinopolj je dao autokefalnost Poljskoj crkvi 1924. godine.

Dakle, ako je 1924. Konstantinopolj darovao autokefalnost Poljskoj crkvi na osnovu Kijevske mitropolije, zašto danas Konstantinopolj ne bi imao pravo da samoj Kijevskoj mitropoliji da status autokefalnosti? Ako je to bilo moguće 1924. – to je moguće i danas“.

Istina, navodeći ovaj primer vladika Jov je izostavio podatak da usluge Konstantinopolja Varšavu nisu jeftino koštale.

Odluka patrijarha Grigorija VII, prema kojoj je on preveo niz kanonskih teritorija Pravoslavne Ruske crkve u kategoriju pravoslavne dijaspore Konstantinopolja, izazvalo je pored ostalog pojavljivanje na svet patrijarhovog tomosa od 13. novembra 1924. o priznanju Poljske pravoslavne crkve. Kako navodi profesor Aleksandar Mazirin, nije besplatno, za taj postupak poljska vlada uplatila je 12.000 funti sterlinga (3 miliona poljskih zlota).

Ambasador II Republike nije uspeo za manje da se pogodi sa Konstantinopoljskim patrijarhom, ali se ministar inostranih poslova Poljske „opravdao“ pred svojim premijerom time što „u takvim slučajevima Fanar obično uzima više“.

Stoga, kad emisar Konstantinopoljske patrijaršije javno objašnjava Kijevu da će njegov put ka autokefalnosti proći prema poljskom obrascu, to je, pored ostalog, i diskretan predlog svim zainteresovanim licima da uđu u nagodbu – a šta ako protivnici pomesne crkve ponude više?

Pri tom se interesi Fanara protežu ne samo na pravoslavne.

Rimski Papa sa Vaseljenskim patrijarhom

U rasuđivanju Konstantinopoljske patrijaršije, posebno mesto zauzimaju ukrajinski unijati.

Na sajtu Ukrajinske grko-katoličke crkve se 28. jula pojavila vest pod naslovom „Patrijarh Vartolomej zahvalio je poglavaru UGKC za podršku koju je uputio Svepravoslavnom saboru“. U njoj se govorilo o tome da je Vartolomej uputio pismo arhiepiskopu Svajtoslavu Ševčuku u kojem se navodi: „Vaše Blaženstvo, uveravamo Vas da je naša naklonjenost dijalogu sa našim srodnim crkvama ogromnom većinom podržana tokom saborskog zasedanja i zvanično izražena u zaključnim dokumentima“.

A 2. avgusta američki katolički portal Satholicculture.org obratio je pažnju na sledeću nijansu: „Indikativno je da je izjava Konstantinopolja bila upućena ,Patrijarhu’ Ševčuku, što katoličkom ukrajinskom lideru daje titulu koju Moskva odbacuje i ne priznaje je čak ni Vatikan“. Nažalost, mi nismo uspeli da nađemo potpun i originalan tekst pisma Vartolomeja, koje je uputio poglavaru UGKC.

Nema pominjanja titule arhiepiskopa Svjatoslava i obraćanja sa „patrijarh“ ni u vestima na ruskom ni na ukrajinskom, sem jedinog izuzetka – saopštenja na engleskom Verske informativne službe Ukrajine. Dakle, moguće je da je to samo greška. Ili nije samo?

Osnivanje ukrajinske pomesne crkvu biće teško bez uzimanja u obzir Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije. Nju su mnogi već počeli da otpisuju dok ona nije prošlog meseca organizovala masovnu litiju koja je spojila dve kolone – sa Zapada i Istoka zemlje. Taj „Krsni hod“ je izazvao ljutite komentare poglavara UGKC koji je rekao da „zajednica“ UPC MP „na nivou mnogih njenih govornika pokazuje sebe nesposobnom za dijalog sa društvom i sve više se zatvara u sebe“ i odmah dodao da unijati takođe ostvaruju masovna hodočašća u kojima učestvuje do 140.000 vernika.

Prema saopštenju pres-službe Odeljenja za spoljne odnose Moskovske patrijaršije, njegov predsednik mitropolit Ilarion je 29. jula u Ljubljani prilikom susreta sa katoličkim nadbiskupom Slovenije, arhiepiskopom Stanislavom Zore i mitropolitom Zagrebačko-Ljubljanskim Porfirijem iz Srpske pravoslavne crkve, još jednom „dotakao temu unije istakavši destruktivnu poziciju rukovodstva Ukrajinske grko-katoličke crkve, koje ometa dijalog između hrišćana Istoka i Zapada“.

Dakle, ako sem projekta između Fanara i svetovnih vlasti Ukrajine isto takav poseban projekat postoji između Fanara i Ukrajinske grko-katoličke crkve, onda to može da postane predmet zabrinutosti ne samo Moskve, nego i Vatikana. To je prvo. Drugo. Od 15. do 27. jula Vartolomej je bio na odmoru u Sloveniji i Francuskoj i bio u gostima kod svog brata Antonija blizu Ženeve.

Pri tom, boraveći u Sloveniji patrijarh nije o tome obavestio (čak ni posle odlaska) srpskog pravoslavnog mitropolita Zagrebačko-Ljubljanskog, Porfirija, koji služi u toj zemlji, što predstavlja kršenje crkvene tradicije.

Poznato je i drugo. Konstantinopoljski patrijarh sreo se u Švajcarskoj sa grupom sveštenika u prisustvu arhiepiskopa Telmiskog Jova koji se odmah posle toga uputio u Ukrajinu i izjavio da Konstantinopoljska patrijaršija smatra Ukrajinu neodvojivim delom svoje „kanonske teritorije“.

Čini se da je Vartolomej odlučio da se visoko vine u nebo, slično Ikaru. Ipak, njegovi stavovi nisu tako neranjivi.

Užurbano poletanje sa istanbulskog aerodroma noću između 15. i 16. jula, kada su pobunjenici pokušali da izvrše državni prevrat u Turskoj izaziva u Ankari velika pitanja za patrijarha. U vezi s tim, neki eksperti pretpostavljaju da se u jednačinu o osnivanju ukrajinske pomesne crkve može dodati nova promenljiva koja je povezana sa razvojem bilateralnih rusko-turskih odnosa.

Mnogo toga zavisiće od pravca kojim će krenuti Turska.

(autor: Stanislav STREMIDLOVSKI / za Fakti prevela Ksenija Trajković)

KOMENTARI



5 komentara

  1. Sančo Pansa says:

    Matori ne bira ni mjesto ni društvo, voli da se trpa, pa to ti je! Osladilo mu se očigledno!

  2. Slavica says:

    Lepo napisano, razumno,i verovatno ce ga Erdogan oduvati, Vartolomej ne verujem da ce smeti da se vrati u Istanbul, a EU nesme da se mesa. Vartolomeju idi kod pape, kukaj, placi, moli.

  3. Lajla says:

    Vartolomeju,Erdoganu na oci izici nesmes,I tako si sam sebi mustro losom procenom odrezo granu na kojoj si sedeo. Kako radio tako proso.

  4. Aleksandar V. Pavlovic says:

    Ko zna, fanarioti su nam uvek samo probleme stvarali. Okrenimo se mi sebi, sidjimo medju narod malo. Ostavimo se hohstapleraja. Ima nas narod masu muka i bez Vartolomeja. Glavni problem je sto crkveni oci, umesto da razoblicavaju belosvetske bitange, oni s njima rujno vino piju. Posle se cude sto se narodu sve ogadilo...

  5. Interesnaя perepiska says:

    Obratitesь ko mne ! Pomogu "popastь" v nužnuю vam počtu, anonimnostь polnaя, konsulьtacii besplatnыe. Často i mnogo rabotы ? - horošie skidki. Predoplata ne trebuetsя ! Dokazatelьstva ( foto vašego pisьma, libo vseй počtы ) i t.d. Praйs - 'Mail'lict'bk'inboks' - 5000 rubleй/ Яndeks 15 000r. Ukr 15 000r. Rambler 15 000r. + Korporativnыe. Vzlom vatsap. Tak že probiv dannыh/detalizaciя zvonkov/dostup v ličnый kabinet "bilaйn" "mts" "TELE2" "Megafon" Bankovsie probivы fiz/юr lic i mnogoe drugoe. Dlя svяzi pisatь tolьko na počtu: uslugiopen2 @ gmail. com ( probelы ubratь )

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *