Rusija dala Srbiju za Ukrajinu?

Rusija dala Srbiju za Ukrajinu?

26 децембра 2013

Aleksandar PAvicPiše: Aleksandar Pavić

U nedelju 22.12.2013. u Beogradu održana je tribina pod adekvatnim nazivom „Slobodni izbori – pod prinudom“, na temu nedavnih tzv. lokalnih izbora u „Kosovi“ (na teritoriji privremeno okupiranog Kosova i Metohije). Među prisutnima koji su napunili prostoriju nisu primećeni članovi ili članice džet-seta predstavnika tzv. „civilnog društva“, bar neki zaštitnik građana ili građanki, „promoter demokratije“, ili neka od javnosti već poznatih permanentno zabrinutih faca sa raznih tribina o „suočavanju sa prošlošću“, „masovnim kršenjima ljudskih i građanskih prava“, i sličnim nepočinstvima. Nije bilo ni Tanje „Ferari“ Miščević da, turirajući svoj Euro 29 motor, prisutne ako ništa drugo uputi koje se to poglavlje pregovora o EU-pridruživanju tiče fer i demokratskih izbora. Pa da svi provere da li tamo piše da se fer i demokratski izbori imaju sprovoditi pod pretnjom gubitka posla i uskraćivanja socijalne pomoći, uz prisutvo žandarmerije u civilu koja cepa plakate koji pozivaju na bojkot, naduvane i duple biračke spiskove, pa čak i ucene trudnica u devetom mesecu trudnoće. No, i bez konsultovanja, izgleda da je odgovor pozitivan, i da su upravo takvi izborni uslovi po meri Evropske unije. Živela zapadna demokratija!

Ipak, glavni utisak sa pomenute tribine nisu predstavljala već uobičajena nabrajanja primera zapadnih dvostrukih standarda Ljudi su ili pročitali Kupera ili su već odavno oguglali. Glavna atrakcija večeri bilo je obraćanje potpredsednika Republike Srpske profesora Emila Vlajkija. Evo kako je taj deo izlaganja cenjenog profesora prenela Srna iste večeri:

„Vlajki je ocenio da je Rusija ‘dala na znanje delu političkog establišmenta u Srbiji da se pitanje Kosmeta više ne potencira’, jer bi to moglo izazvati ne samo kolateralne, nego i druge posledice, pošto srpske elite nisu do sada reagovale kako je trebalo. „To je neka vrsta dila. Rusi su rekli Srbima: ‘Možete ući u EU, ali ne smete u NATO, inače otpada svaka pomoć’“, rekao je Vlajki na tribini o izborima na Kosmetu, koju su organizovali Beogradski kulturni klub i Istorijski projekat Srebrenica. Prema rečima Vlajkija, Rusi su, sa stanovišta njihovih realnih političkih interesa, procenili da se u ovom času, sa ovakvom geopolitičkom situacijom ne može ništa uraditi da bi Kosovo bilo vraćeno.

Vlajki je rekao da politika koja je napravljena sa Rusijom ide na to da se sačuva ostatak Srbije bez Kosmeta i ocenio da je na pravom putu deo srpskog establišmenta, koji je proruski nastrojen.“

„Sasvim slučajno“, istog dana je na portalu „medijskog javnog servisa evropske Srbije“ (koji se još uvek legalno zove Radio-televizija Srbije), osvanuo je tekst Vesne Knežević, dopisnice RTS-a iz Beča, sa sledećim sugestivnim zaključnim delom:

Ukrajina za Srbiju?

Kroz bečku diplomatsku zajednicu kursiraju i nagoveštaji da unutrašnja logika ad hok situacije nije tek tako stvorena, već jednim delom usmeravana.

Rusija i Evropska unija su, prema tome, prošle kroz neku vrstu dogovora, ili trampe – Ukrajina Rusiji, Srbija Evropi. Ukrajina tako ostaje u ruskoj zoni uticaja, dok Srbija hvata direktan priključak sa vremenom njenog prvog značajnijeg otvaranja prema Evropi oko Berlinskog kongresa 1878. godine.

Šta je neobičnije – da bi Evropljani trebalo da slave Putina kao spasitelja realno mogućeg i ekonomski isplativog koncepta Evropske unije, ili da bi se na srpskim hit listama uskoro mogao vrteti prepev hrvatskog šlagera iz 1992. „DankeDeutschland“?

Naprotiv, to da je Srbija zauzela čvrstu poziciju na evropskoj trasi, nije ni najmanje neobično.“

Jasno je, naravno, da su oba ova stava u čvrstoj vezi, s ciljem glajhšaltovanja srpske svesti sa „realnošću“ serviranom preko tota(litar)no kontrolisanih medija u Srbiji, unutar već više puta pominjanog pentagonskog ideala „dominacije punog spektra“.  A „realnost“ koja je željena iznad svih drugih je da Srbi konačno utuve u glavu da je „Kosovo izgubljeno“. A ko bolji da ih u tom uverenju zacementira nego („ponovo verolomna“) braća Rusi. Ne govore li nam dušebrižnici sve vreme – „ne možemo protiv celog sveta“? I, evo, sada i „čvrstih dokaza“ da su se i „pragmatični Rusi“ pridružili tom celom (a i „normalnom“, podrazumeva se) svetu. Šta još hoćete? Stvar je izgubljena. Dižite ruke. Ionako „veliki“ odlučuju o našoj sudbini, a naše je samo da se tome povinujemo. To je poželjni, sugerisani zaključak do kog prosečni medijski konzument treba da dođe. „Svojom voljom“, naravno.

Odmah treba napomenuti da se ovde nikako ne tvrdi da je Emil Vlajki na bilo koji način (sa)učestvovao u spinovanju srpske javnosti. Ako je bilo namernog spina, to je pre bio zadatak Srne, koja je izostavila kontrateze Vlajkijevom izlaganju koje su takođe iznete na tribini. Ako znamo da je Srna novinska agencija Republike Srpske i da je Milorad Dodik, posle početne podrške Srbima na severu KiM, pod pritiskom na Republiku Srpsku i sopstvenu vlast, okrenuo list i sada koristi svaku priliku da dune vetar u jedra prvom potpredsedniku Vlade Srbije – zaključci se prilično logično sami nameću. Sam Emil Vlajki je na tribini doživljen kao neko ko nastupa iskreno, kao i uvek, vođen časnim motivima obaveštavanja javnosti o važnim porukama koje su mu saopštene. Uostalom, nije li Emil Vlajki, više nego praktično bilo koji drugi srpski političar iz Republike Srpske (a i iz Srbije, čast izuzecima), proteklih meseci, jasno i čvrsto zastupao stav da sever Kosova i Metohije treba odbraniti, i da ne treba dopustiti njegovo utapanje u „nezavisno Kosovo“?

U tom smislu, reagovanje novinara „Pečata“ i još jednog učesnika tribine Miodraga Zarkovića je verovatno na najbolji način obuhvatilo spoljni kontekst poruke i njenog glasnika:

„Iako poštujem sve ono što je Emil Vlajki do sada uradio i sve ono što radi, rekao sam mu da se nadam da nije u pravu. A u krajnjem slučaju, ako se ispostavi da je bio u pravu i to je nešto što može da se promeni. Rusija ima svoje probleme, svoje interese, svoje uglove posmatranja – uostalom, ta Rusija 13 godina čeka da ovde dođe neka nacionalna, rodoljubiva vlast. Pošto za sve ovo vreme nikako ne dolazi ništa da makar liči na to što Rusija priželjkuje, nije sasvim nerazumljivo da Rusija u nekom trenutku napravi dogovor sa političkim pajacima koji trenutno rukovode iz Beograda. To ne znači da će Rusija isto tako da se ponaša i dok pregovara sa nekom priželjkivanom sledećom vlašću koja bi pokazivala mnogo više odgovornosti prema nacionalnim pitanjima nego što pokazuje ova.“

Treba dodati i sledeće: može se sasvim mirno zaključiti da ruska strana nikoga iz sadašnje vladajuće garniture u Srbiji nije morala da zauzdava da ne bi mobilisao vojsku i krenuo u oslobođenje Kosova. Nije tu bilo nikakvih zahteva iz Beograda prema ruskoj strani da podrži borbenost srpske strane. Prema tome, nije Rusija nikoga tu morala da savetuje da ne krene u „vraćanje“ Kosova i Metohije – jer spremnih za takav poduhvat ni u Nemanjinoj ni na Andrićevom vencu nema ni u naznakama. Ako su Rusi išta morali da zauzdavaju, to bi bilo samo to da „srpske“ vlasti ne daju još više nego što se od njih traži. I na tome smo im, po ko zna koji put, veoma zahvalni.

Treba reći i to da su, u privatnim razgovorima, ruski diplomati bliži stavu da je stvar u Ukrajini još daleko od toga da bude „gotova“. A i bez privilegije takvih uvida, da li je logično smatrati da bi se Zapad tek tako lako odrekao tako velikog geopolitičkog plena kao što je Ukrajina? Ili da ne bi bar učinio sve da Rusima oteža stvar po tom pitanju? Imajući to u vidu, zašto bi se Rusija odrekla poluga i mogućnosti asimetričnih odgovora na drugim mestima, uključujući i Srbiju? Na kraju, kao što je istaknuto u izlaganju autora (ali ne i medijski preneseno), delegacija Privremene skupštine AP KiM je primljena u Dumi krajem oktobra, a zatim i gostovala na jednoj od najuticajnijih političkih emisija u Rusiji, „Odnako“ Mihaila Leontjeva. Rusija je velika zemlja, sa raznim strujama, raznim opcijama na raspolaganju, za koje su potrebni i odgovarajući pandani i partneri, koji nisu unapred istakli bele zastave…

Dakle, stvar nije gotova na Kosovu i Metohiji, niti može biti gotova, dok postoji i najmanja skupina ljudi koji smatra da nije. A, kao što se videlo i u nedelju – postoji. Mašanu ni do danas nisu prelomili mozak, a kad će – ne zna se…

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Један коментар

  1. Stefan says:

    Kosovo i Metohija je Srbija i tako ce uvek biti!....Dogodine u Prizrenu!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u