RUSIJA: Hoće li neko osuditi zločine Kijeva?

Tweet

Mnogobrojne žrtve među civilima Jugoistoka Ukrajina na savesti su ukrajinske armije. Do takvog zaključka došli su autori referata pravobranilačke organizacije Hjuman Rajts Voč. Pravobranioci su izjavili: korišćenje artiljerije i raketa u gradovima neprihvatljivo je. To je mal te ne prvi zaključak međunarodnih organizacija koji odgovara realnoj situaciji u Ukrajini.

Međunarodne organizacije koje po rodu svoje delatnosti trebalo je da nekako odreaguju na ukrajinske događaje, do nedavno su ćutale. Ipak kriza je dostigla takav stadijum, a zločini takve rezmere, da je za ove „ofise“ rizično da ostanu u nojevoj pozi. Tako da UN, na primer, morale su da priznaju: samo u letnjem periodu broj žrtava među civilima u Ukrajini premašio je hiljadu, broj ranjenih se približio cifri od 4000. Čak ministar zdravstva Ukrajine priznao je da gubitaka među civilima ima više nego među vojskom. Tu se priključio i Hjuman Rajts Voč, optuživši Kijev za korišćenje zabranjenog oružja protiv civila. Ali to su, nažalost, pojedinačni slučajevi, ističe član Saveta za ljudska prava pri predsedniku Rusije Igor Borisov.

Procesi koji krše fundamentalne norme prava, postali su realnost uz potpuno nedelovanje međunarodnih organizacija. Danas samo jedna država – Rusija – zaista se bavi pravobranilačkom delatnošću u Ukrajini. Neefikasnost međunarodnih organizacija mi osećamo permanentno.

Težak je položaj izbeglica čije postojanje, pod pritiskom SAD, Zapad do nedavno uporno nije priznavao. U Rusiji je već registrovano 170 hiljada ljudi koji su pobegli od vojnih dejstava u Donjeckoj i Luganskoj oblasti. Još više od sto našlo se u drugim oblastima Ukrajine. I sada, konačno, međunarodne organizacije su izjavile: prema njihovim ocenama, ukupan broj neregistrovanih izbeglica može da dostige milion ljudi – tačnije svaki sedmi stanovnik Donbasa bio je primoran da beži u Rusiju. I položaj će se do zime samo pogoršati, smatra predsednik Centra za sistematsku analizu Rostislav Iščenko.

Broj izbeglica u zimskim mesecima može da skoči nekoliko puta, a to je ozbiljno opterećenje za čitavu rusku državu. Zato što su to ljudi koje treba negde raseliti, nekako hraniti, tražiti posao. Najstrašnije se sastoji u tome što, očigledno, Kijev je doneo odluku da ratuje ili do potpune pobede, ili do svog potpunog poraza. A to znači da će linija frontova proći Ukrajinom – i to što sada vidimo u Donjecku i Lugansku očekuje i druge velike gradove zemlje.

U to da će se aktualne kijevske vlasti boriti žestoko, nema sumnje. jer u slučaju gubitka one će morati da odgovaraju za svoja dela, ističe koordinator Grupe za informisanje o zločinima protiv ličnosti Aleksandar Djukov. Ekspert podseća: linija fronta se već pomera u Mariupolj, Zaporožje i Harkov. Ipak, kijevske vlasti ne planiraju da se odluče za pregovore.

Postoji nada da će međunarodne organizacije ipak izaći iz svoje letargije i pozabaviti se zločinima kijevskih vlasti. Kako objašnjava Ruski Crveni Krst, moguće su dve varijante pokretanja krivičnih dela: na inicijativu tužioca Međunarodnog suda ili po odluci SB UN. Pored toga, Rusija može da iskoristi „univerzalnu jurisdikciju“ i da pokrene krivična dela samostalno. U ruskom krivičnom pravu postoji član „genocid“ i „primena zabranjenih sredstava i metoda vođenja rata“.

(Glas Rusije)

Tweet