RUSIJA ILI EU – Borba Istoka i Zapada oko Srbije

RUSIJA ILI EU – Borba Istoka i Zapada oko Srbije

30 novembra 2014

Russia USA 343Politička borba Zapada i Istoka oko Srbije se zaoštrava, a srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu i pokretanje ruskog medijskog servira u Srbiji deo su „meke diplomatije“ Rusije sa ciljem da popravi imidž i osnaži svoj uticaj u svetu, ocenjuje danas u opširnoj analizi agencija „Rojters“.

„Srbija izgleda kao plodno tle jer balansira između Vladine posvećenosti EU integracijama i pretežno konzervativnog društva u kome neki Srbi osećaju veću naklonost prema Rusiji“, ocenjuje ta agencija.

Birači su u potrazi za prosperitetom više puta podržali proevropski kurs ali mnogi u Srbiji su ostali sumnjičavi prema Zapadu posle NATO bombardovanja u kome su stradali i civili, navodi Rojters.

„Javno naljutiti Rusiju je politički neprihvatljivo u Srbiji. Srbija je odbila da uvede sankcije Rusiji zbog krize u Ukrajini uprkos pritisku da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU“, dodaje Rojters.

Agencija navodi da je nedavno nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila na ruski uticaj u Srbiji i druge države na Zapadnom Balkanu.

U međuvremenu, Kremlj je nedavno obelodanio novu doktrinu „meke moći“, nazvanu „Integrisana strategija za širenje ruskog himanitarnog uticaja u svetu“ koja po rečima ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, ima za cilj da se „bori protiv mera bez presedana koje imaju za cilj da diskredituju zvanicnu rusku politiku i unište imidž Rusije“.

„Rusija pokušava, 25 godina posle pada Berlinskog zida koji je signalizirao i slabljenje njenog uticaja u istočnoj Evropi, da povrati nešto od izgubljenog uticaja“, ocenjuje Rojters.

To je najočiglednije u njenoj ulozi u Ukrajini, ali, kako navodi agencija, postoje mnogo prefinjeniji načini za koji se Rusija opredelila za bivše komunističke države u istočnoj Evropi – putem energetskih sporazuma po kojima je ona glavni njihov snabdevač, kroz tešnje diplomatske veze, ali i snažnijim pokušajima da pridobije javno mnjenje u sve više neprijateljski naklonjenom evropskom kontinentu.

Rojters podseća da je Srbiji u majskim poplavama prva pritekla u pomoć Rusija koja je „za samo nekoliko sati uputila 76 spasilaca“, a da je čitava pomoć koordinisana putem srpsko-ruskog humanitarnog centra iz Niša.

Kako navodi Rojters, prema rečima dvojice neimenovanih zvaničnika koji su učestvovali u pripremi Putinove posete Beogradu, ruski predsednik je zatražio da osoblje njegove zemlje u centru u Nišu dobije diplomatski status, na šta su sa negodovanjem reagovali zapadni ambasadori u Beogradu i premijer Srbije Aleksandar Vučić je taj predlog odbio.

„Ukoliko je zamišljeno da centar u Nišu ima veću regionalnu ulogu, njegove aktivnosti bi mogle da budu temeljnije praćene u EU“, rekao je Rojtersu neimenovani zvaničnik Unije.

Britanska agencija podseća da je Moskva ovog meseca pokrenula medijski servis kako bi se borila protiv agresivne zapadne propagande, a njene kancelarije će biti u više zemalja u svetu, uključujući i Srbiju.

Glavne i odgovorna urednica „Rusija sevodnja“ (Rusija danas) u Srbiji Ljubinke Milinčić je najavila da će veb sajt te medijske organizacije početi sa radom do kraja godine, a radio stanica početkom sledeće godine.

Zapadne diplomate upozoravaju, kako navodi Rojters, da bi ruski novac mogao da nađe načina da dođe do medijskih kuća u Srbiji, naklonjenih nevladinih organizacija, ali i političkih partija, iako je teško naći čvrst dokaz za to.

Oni takođe ukazuju i na podršku desničarskim organizacijama koje „promovišu konzervativne vrednosti koje su prihvatljive za veći deo ruskog društva“.

Rojters navodi i reči potpredsednika Maršalovog fonda Ivana Vejvode koji je ocenio da, uprkos najboljim naporima Rusije, kompas Srbije usmeren ka EU i da se to verovatno neće promeniti.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Darko Božuta says:

    Ništa nismo naučili iz istorije. Jačanje nacionalističkih snaga zadnjih tridesetak godina izbacio je u prvi plan političare na nižem stepenu svijesti, a koji ustvari ne znaju šta je desno a šta lijevo i gledaju uglavnom kratkoročne interese a dugoročno upropaštavaju svoje zemlje.Iako oni nesumnjivo vole svoje zemlje upravo su oni najveći neprijatelji svojih zemalja.Zašto smo zaboravili na pokret nesvrstanosti gdje smo bili lider 100 zemalja.Glupost naših nacionalista nema granica. Pored jedne plemenite ideje o miroljubivoj koegzistenciji, nemješanju u unutrašnje stvari drugih zemalja a i otvorenom tržištu za naše proizvode mi srljamo u nove blokove a to znači da će po nama rokati atomske i slično. Da li neko misli da ćemo mi izvoziti naše INDUSTRIJSKE proizvode u Njemačku ili Francusku. Kako je krupna prvreda svjesno uništena, jer je naše NACIONALISTE na to prisilila međunarodna zajednica kojima su upravo krupne firme konkurencija a ne mala i srednja preduzeća, a oni su u tome vidjeli svoj sitni interes da dođu do nekretnina, upravo problem krupnih preduzeća treba riješiti odgovarajućom strategijom i to je naš najveći problem. Svrstavanje na bilo koju stranu predstavlja isključivost i već smo u području ideologije. Nacionalisti su pored socijalizma koji je bliži religiji prihvatili kapitalizam 19 stoljeća. Ustvari treba uzeti najbolje iz kapitalizma i socijalizma, ali potpuno je nesumnjivo da je upravo socijalizam baziran na ljudskim pravima i temeljnim slobodama kao i pitanjima morala i smisla društvo budućnosti.Zašto bi se mi priklanjali po principu ili ili. I mi imamo mozak, na kraju državice Regiona koje nisu ušle u EU su suverene države. One koje su ušle u EU to više nisu,one su samo DEKLARATIVNO SUVERENE jer u EU je sa 100 000 stranica zakona sve propisano od rođenja do smrti.Umjesto neutralnosti kao npr. Švajcarske, koja upravo na neutralnosti gradi svoju ekonomsku politiku, mi pristajemo da nam arogantni i potpuno nemoralni svjetski političari orkestrirano govore šta bi mi trebali a šta ne, sa kim smijemo da se družimo a sa kim ne, sa kim treba da imamo privredne i prijateljske odnose a sa kime ne. Da se vratimo ponovo na naš najveći problem a to je problem nezaposlenosti i krupnih preduzeća. Poglupi nacionalistički političari su prihvatili neoliberalizam koji kaže sve treba privatizovati. Ta priča je poglupa i nije istinita a nama je uništila krupnu privredu. Bez krupne privrede, vizije i strategije na nivou države ne mogu funkcionisati ni mala ni srednja preduzeća na kvalitetan način. Mi, a pod tim mislim države ex.Jugoslavije ulazimo u takve odnose koji su mnogo gori od kolonijalnih odnosa a u smislu dok smo bili npr. u kolonijalnom odnosu u Austro-Ugarskoj, ona sama je pravila ceste i pruge da izvlači rudna i druga bogatstva a sada ćemo mi sami morati uz kreditna sredstva MMF-a i slično da pravimo tu isti infrastrukturu da bi opet snabdjevali njihovu krupnu privredu, jer naša krupna privreda nema nikave šanse.AKO SE PROBLEM KRUPNE PRIVREDE NE RIJEŠI MI SVE DRŽAVICE EX JUGOSLAVIJE SU PRED RASELJENJEM. Zaključak : SVAKAKO NEUTRALNOST I NIKAKVA OGRANIČENA SUVERENOST A IZBOR VRSTE NEUTRALNOSTI TREBA PREPUSTITI STRUČNJACIMA I VIZIONARIMA.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *