Rusija jača odbrambeni bedem u Belorusiji, prema NATO paktu i Zapadu

Tweet

Minsk i Moskva jačaju bedem u Belorusiji, prema NATO paktu i Zapadu. Reč je o odbrani iz vazduha. Ona će se već ove godine pojačati prebacivanjem u Belorusiju izvesnog broja ruskih aviona, ali zaključno s 2015. savezničko prisustvo Rusije u Belorusiji iskazaće se organizacijom kompletne vazduhoplovne baze i stacioniranjem borbenih aparata jačine jednog vazduhoplovnog puka, sa otprilike oko 60 ratnih aviona, saopštio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu.

General Šojgu posetio je Minsk nedavno, tokom široko publikovanog zasedanja zajedničkog kolegija dva resora odbrane, beloruskog i ruskog, što takođe nije bilo lišeno savezničke simbolike. Događaj je s naglaskom prikazala ruska televizija. Ministar Šojgu razgovarao je s ličnostima vojnim, ali ne samo s njima. U prvom planu su bili njegov razgovor i savezničko razumevanje sa Aleksandrom Lukašenkom, šefom države.

Spremnost za odbranu granica

“Počeli smo da razmatramo plan za ustanovljenje (u Belorusiji) ruske vazduhoplovne baze s borbenim avionima”, izjavio je Šojgu, govoreći o razgovoru s Lukašenkom. Lukašenko je potvrdio privrženost Belorusije zajedničkoj odbrani s Rusijom

“Nadamo se da će 2015. ovde biti (ruski) vazduhoplovni puk, sa zadatkom zaštite naših granica”, rekao je Šojgu. Lukašenko pak, dodao je da Zapad “treba da zna da ćemo reagovati, u slučaju da u nas gledaju sa zlim namerama”. Predsednikovi tradicionalno “osobeni” odnosi sa zapadnim prestonicama su opšte poznati, naročito posle neuspelih pokušaja Evropljana da bude svrgnut, nekom od tamo orkestriranih “demokratskih revolucija”.

Vojno savezništvo Rusije i Belorusije nije novost, s obzirom da je Moskva pokretač, organizator i glavni finansijer pakta koji predvodi Rusija. Njen Ugovor o kolektivnoj bezbednosti je pokušaj rehabilitacije sistema zajedničke odbrane republika bivšeg Sovjetskog Saveza, naspram na jednoj strani Zapada na drugoj Kine, dva druga stuba svetske stabilnosti. Međutim, uz uočljivo otsustvo u ruskom paktu Ukrajine, koja se iz Brisela nastoji prevući na drugu stranu – belorusko savezništvo je Rusiji najznačajnije. S Kijevom i Minskom “na kontra-strani”, Rusija bi bila oči u oči s NATO paktom.

Zašto baš sada?

Ipak, uprkos svemu, rusko direktno vojno prisustvo u Belorusiji nije bilo prenaglašeno, naprotiv. Rusija je koristila tamo stacionirani sovjetski radar za rano upozorenje na napad. Takođe, dostavljala je Minsku potrebno oružje, pre svega baterije protiv-avionskih raketa. Ovom prilikom je saopšteno da će i tokom 2014. rasporediti svoja četiri diviziona protiv-vazdušnih sistema S-300, u funkciji koju, reklo bi se, ima i ruska vazduhoplovna baza – da se ojača odbrana iz vazduha. Saglasnost dve strane o takvoj bazi postoji još od 2009, međutim nije bilo preduzetih koraka, te je Šojguov razgovor nekako prvi u redosledu očekivanih poteza.

E, sad, ako se sve o bazi već znalo, očekivalo se, pitanje kojim su se zabavili posmatrači događaja ticalo se onog tradicionalnog – zašto baš sada? Rat Rusije i NATO je nezamisliv, ponavljaju predstavnici oba pakta. Rusija i NATO imaju međusobni Savet, kao forum redovnog političkog kontakta i čestih zajedničkih razmatranja. Odnosi Rusije i SAD sasvim su dobri, posebno otkako je Obama po drugi put proklamovao upumpavanje topline u ostatke atmosfere hladnog rata. Poseta Moskvi državnog sekretara Dzona Kerija nedavno, završena je naglašeno uspešno – saglasnošću o brojnim razmatranim pitanjima. Gost Sergeja Lavrova, Keri imao je iscrpan pretres stanja stvari na svim kriznim tačkama sveta takođe i s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Fenomen borbe protiv terorizma, koji iza otrcalog klišea takvog naslova, podrazumeva neslućeno mnogo konkretnog u dejstvima, sjedinjuje dnevna dejstva obe strane. Americi, Rusija će pomoći da se lakše vojnički izvuče iz Avganistana – ali je i Moskvi potreban Vašington, jer ne bi smelo da Rusija posle američkog izvlačenja ostane bez saveznika suočena s onim što “posleratni Avganistan” danas podrazumeva.

Šta gromove privlači?

Zbog koga su onda PVO- rakete i avioni Rusije u Belorusiji? Mogućno je, zbog onog sloja u američkom establišmentu koji utiče na američke odluke, a ovlašćen je i ne oseća se obaveznim da u svemu sledi politiku predsednika SAD prema Rusiji. Šef Amerike rezonuje praktično a ovo je sloj koji procenjuje geo-strateški i na pravcu SAD prema hegemoniji vidi prepreku u Rusiji. U tome je jedino objašnjenje okolnosti da Barak Obama razume zabrinutost Moskve zbog američki dizajnirane evro-antiraketne odbrane.

Efektivno, šef SAD “odložio je u stranu planove NATO pakta za četvrtu fazu raspoređivanja evropskog anti-raketnog sistema”. Odložio – nije ih odbacio. Te, u Briselu, ministar Rusije Lavrov nije nedavno imao alternativu već da ostane pri stavu da “Rusija i dalje želi garantije da sistem neće biti upotrebljen protiv Rusije”.

Lavrov je izjavio da avio-baza Rusije u Belorusiji  nije ni u kakvoj vezi s PRO, prenela je iz RIA novosti Rasijskaja gazeta. “S čisto vojne tačke gledišta vojno-vazdušne snage, u tom obliku u kom se o tom pitanju govorilo između Rusije i Belorusije, nemaju veze s protiv-raketnom odbranom ”, rekao je ministar, upitan da li je beloruska baza ruski odgovor na Evro-PRO . Za neutralisanje rizika ima drugih sredstava, citiran je Lavrov. Ipak, ima i onih koji misle drugačije. Stacioniranje ruske avijacije takoreći ispred njihovih vrata neće oraspoložiti prve susede Belorusije, bivše satelite Sovjetskog Saveza, sada u NATO paktu, rezonuje moskovska Nezavisimaja gazeta. Možda će ih, naprotiv, navesti da gledaju šire, ne samo na gromobran već i na sve što gromove privlači.

(Petar Popović – Balkanmagazin.net)

Tweet