Русија је крива за све!

Rusija je kriva za sve!

5 septembra 2015

pol-iskenderov 786Piše: Petar Iskenderov

Jačanje međunarodne pozicije Rusije i njena težnja da se  suprotstavi pokušajima SAD i rukovodstva EU da drugim zemljama i narodima nametnu ekonomske, političke i ideološko-kulturne modele pogubne za njihove nacionalno-državne interese, ne daju mira kreatorima zapadne politike i zapadnim medijima. Pošto nisu u stanju da ignorišu u Evropi narastajući trend evroskepticizma, oni to pokušavaju objasniti umešanošću Rusije, dok svoju poziciju predstavljaju kao revnosnu brigu za interese Evropljana.

Kao dobar primer takve “zamene teza” može poslužiti zapažen članak koji se ovih dana pojavio u londonskom izdanju časopisa The Economist. U članku se govori o navodno rastućim perspektivama pristupanja Evropskoj Uniji takozvanih “zaostalih” država Balkana – Albanije, Bosne i Hercegovine, “Republike Kosovo”, Makedonije, Crne Gore i Srbije. Navodeći primere “napretka” u pitanjima saradnje EU sa Balkanom, britansko izdanje ih objašnjava ni manje ni više nego – rastućim simpatijama zemalja regiona prema Rusiji.

Po mišljenju časopisa The Economist, to se posebno odnosi na sporazum koji su krajem avgusta potpisali Beograd i Priština, uključujući i status srpskih opština na Kosmetu, poziciju EU u korist sprovođenja vanrednih izbora u Makedoniji i čak navodni otkaz Brisela od blokade pristupa Bosne i Hercegovine Evropskoj Uniji. To se objašnjava pokušajima EU da nadigra Rusiju i tumači se kao želja EU da izađe u susret težnjama balkanskih naroda. Ovde vredi istaći i ocenu uloge SAD, koje se kao “krupan igrač” takođe “oprezno” vraćaju u igru: “SAD koje su se posle 1999. godine postepeno udaljavale od Balkana, sada se ponovo aktiviraju, često pomažući EU sa blagovremenim diplomatskim savetima”.

Pošto je slična argumentacija veoma poželjna prozapadnim partijama i pokretima u Srbiji i drugim balkanskim zemljama – dobro bi bilo pridodati joj nekoliko ključnih primedbi.

Pre svega, o tome čime je izazvano potpisivanje avgustovskih sporazuma o Kosovu. Radi se o nastavku te iste politike Zapada usmerene na to da se metodama pritiska i ucena rukovodstvo Srbije natera da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova, prvo de-fakto, a potom i de-jure. Ova linija traje od 2008. godine, i smatrati je reakcijom na dejstva Rusije u najmanju ruku je naivno – isto koliko je naivno i smatrati da Vašington i Brisel iskreno teže da pomognu Srbima da pristupe EU.

Ideja o sprovođenju vanrednih izbora u Makedoniji takođe ne svedoči o nekakvoj dobroj nameri Evropske Unije. Naprotiv, situacija u bivšoj jugoslovenskoj republici dostigla je nivo današnje krize pre svega zahvaljujući težnjama zapadnih krugova da u Skoplju organizuju još jednu “obojenu revoluciju”, kako bi na vlast doveli poslušnije snage. Što se tiče integracije Makedonije u EU, onda postizanje tog cilja ne može rešiti ni samu unutarpolitičku krizu, a pogotovo to ne mogu modeli njenog rešavanja koje je ponudio Zapad. Problemi Makedonije su ekonomski, politički, međuetnički i “toponimski” i svima su poznati i oni imaju veoma uslovan odnos prema sadašnjem sukobljavanju Rusije i Zapada.

Analognim  načinom kao “igru na duge staze” treba okarakterisati i situaciju u Bosni i Hercegovini.Određeni ustupci na koje u poslednje vreme ide Zapad, predstavljaju posledicu oštre pozicije koju su zauzeli Srbi u Bosni  i Hercegovini na čelu sa predsednikom Miloradom Dodikom. Međutim, ni ovde se ne može govoriti o rastućim šansama da Bosna i Hercegovina bude primljena u EU  jer za tako nešto nema nikakvog osnova. Odluka o ovom pitanju se ne nalazi u rukama Evropske komisije, već ključnih evropskih igrača na čelu sa Nemačkom i krupnim nemačkim biznisom. A njima je sada dosta i sopstvenih finansijskih i političkih problema.

Dakle, šta nam je ostalo, kako bi se reklo, “u čistom ostatku”? To da Rusija ima na Balkanu ozbiljnu podršku u vidu pre svega lokalnog biznisa i javnog mnjenja – nesumnjiva je činjenica. Konkretna dostignuća i perspektive saradnje sa državama u regionu, idu na ruke Moskvi – pa tako i u energetici, toliko osetljivoj oblasti za EU i Evropsku komisiju. Prema svedočenju Alekseja Milera, predsednika Upravnog odbora “Gazproma”, “u avgustu je prema operativnim podacima obim izvoza gasa grupe “Gazprom” u zemlje ZND-a iznosio 13,8 milijardi kubnih metara gasa, što je za 23,2% više nego u istom periodu 2014. godine”. “Vidimo da potražnja za ruskim gasom u Evropi raste, i to raste ozbiljnim tempom” – istakao je šef “Gazproma”.

Odgovor Zapada na predlog Rusije bio je “rat sankcijama”, u koji Evropska komisija između ostalog želi da aktivno uvuče i zemlje Balkana. Između ostalog i da bi na njih prenela sopstvena socijalna i finansijska davanja. Tim istim Srbima i drugim narodima u regionu predlaže da slede primer Finske – koja ima istorijski tesne trgovačko-ekonomske odnose sa Moskvom. Stupanje Helsinkija u “rat sankcijama” već je dovelo do toga da je u periodu april-juni 2015. godine bruto-nacionalni proizvod Finske opao za 0,4% u odnosu na  prethodni kvartal i za 1% u odnosu na istovetni period prošle godine. Prema podacima carinske službe Finske, skoro 10% finskog izvoza u 2013. godini je otpadalo na Rusiju (radi se o 5,4 milijarde evra). Posle uvođenja uzajamnih sankcija EU i Rusije u 2014. godini, uloga ruskog tržišta u strukturi finskog izvoza smanjena je do 8,3% – to jest, do 4,6 milijardi evra. Na taj način su gubici iznosili minimum 800 miliona evra – i to samo po ovom pokazatelju.

Ukoliko Evropska komisija zaista brine o interesima balkanskih naroda – onda ne bi trebalo da podstiče strasti na račun navodne “ruske pretnje”, nego da pomogne jačanju saradnje u celoj Evropi i aktivnijem priključenju Rusije opšteevropskim procesima i regionalnom regulisanju. Zasad vidimo obrnutu situaciju. Ali to već nisu “prsti Moskve”.

slika http://www.srbijadanas.net/sedam-zemalja-eu-ne-podrzava-nastavak-sankcija-rusiji/

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. triglav says:

    nesposobni germanski političari propustili su priliku, da prime jugoslaviju kao celinu u eu. sada se sa jednom trečinom slavenskih naroda u eu svade sa rusijom okolo ukrajine. da su pametni, što očigledno nisu, prosili bi rusiju i išli sa njom u rukavicama, ako ne zbog njenih resursa, onda zbog njene kulture, tehnologije, istorije i geostrateške pozicije. ali šta možemo očekivati od zatucanih švaba, srednjevjekovnih sluga parazitskih entiteta?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *