RUSIJA, KINA, SAD – Ko je najveća svetska sila, ko će sa kim u savez i ko je kome konkurencija?

RUSIJA, KINA, SAD – Ko je najveća svetska sila, ko će sa kim u savez i ko je kome konkurencija?

3 oktobra 2013

Russia China UsaSuočene sa gubitkom dominantne pozicije u svetskoj ekonomiji u ne baš dalekoj budućnosti, Sjedinjene Države pokušavaju da Rusiju približe sebi i udalje od Kine, ali Moskva je veoma obazriva prema pokušajima velikog pregrupisavanja. Prema rečima američkog ekonomskog stručnjaka Eduarda Ponarina, već 2035. Kina će postati prva privredna sila sveta i predstavljaće glavni izazov i Rusima i Amerikancima kojima neće preostati ništa drugo već da ujedine snage zarad zajedničke odbrane.

Kako je u nedavnom intervjuu agenciji RIA Novosti podsetio Ponarin, 1993, u vreme predsednikovanja Borisa Jeljcina i postsovjetskog traganja za sopstvenim putem, ruska elita se prema partnerima iz SAD odnosila veoma druželjubivo. U međuvremenu situacija se promenila.

Politika „resetovanja odnosa”, koju su u martu 2009. promovisali predsednici Barak Obama i Dmitrij Medvedev, rasplinula se pod udarom realnosti i upornih nastojanja Vašingtona da pod svoj „nuklearni kišobran” stavi bivše evropske socijalističke države. Na relaciji Moskva–Vašington danas je češća razmena optužbi nego razmena ideja.

Ko je za to kriv, svaka strana tumači na svoj način, ali onog trenutka kada se pojavi pretnja, zajedništvo bi moglo da se pokaže kao racionalno rešenje. Po tom scenariju strah od Kine bi pomogao da se „stave na led” mnogi sadašnji i budući sporovi: od slučaja Snouden i globalne afere prisluškivanja, do optužbi o nepoštovanju ljudskih prava u Rusiji, i obratno.

Tokom istorije, zajedničke nevolje uvek su delovale kao katalizator za ostvarivanje boljih odnosa. Bivalo je tako i u vreme velikih ratova, vođenih tokom proteklog veka. Tako razmišljaju u SAD.

Ruska računica, međutim, mogla bi da se pokaže pragmatičnijom, što bi podrazumevalo sasvim drugu vrstu pakta: Moskve i Pekinga protiv SAD. Za sada su sve opcije otvorene. S tim što bi, u novim okolnostima, ako bude mudrosti, huku oružja mogao da zameni govor ekonomije i poslovnih ljudi.

Sve analize kazuju da će Kina u narednih nekoliko godina postati najmoćnija privreda na planeti. SAD, koje su još uverene u sopstvenu „izuzetnost“ i moć, doživeće preokret kao veliki šok, predskazuju psiholozi. Nedavno skovan termin „izuzetnost”, koji su Amerikanci prihvatili sa toliko oduševljenja, kada je reč o onome šta su, kako rade, žive i kakvu poziciju imaju u svetu, mogao bi da zamre preko noći.

Rusiji će sigurno biti još teže, ma koliko kineski napredak zavisio upravo od energenata koje sada nabavlja kod zapadnog suseda. Kako će se ko prilagoditi novonastaloj situaciji, pitanje je koje muči analitičare. Ulogu će imati i Evropska unija kao strateški politički partner SAD, ali i veliki zavisnik od dobrih poslovnih odnosa sa Rusijom i Kinom.

Nesumnjivo je da se prostor Azije u ovom trenutku nalazi u fazi komešanja, „obogaćenog” lokalnim ratovima, prekomponovanjem uticaja, mešanja religija i pokušaja postsovjetskih republika da nađu neko svoje mesto.

Vašingtonu je stalo da procesi ne idu na štetu američkih interesa, štaviše želi da ih ojača.

Za Moskvu pomenute promene imaju daleko konkretniji značaj pošto se dešavaju duž ruskih granica. Za razliku od Vašingtona , Kina u ruskoj vizuri nije potencijalni protivnik. Naprotiv. Saradnja istočnih suseda kreće se u dobrom pravcu, u čemu, svakako, značajnu ulogu ima činjenica da je Rusija, osim evropske, i velika azijska zemlja. Ovo ipak ne znači da u Moskvi ne razmišljaju o tome šta bi moglo da se desi kada Kina još više ojača i pretvori se u istinskog džina kojeg je teško kontrolisati.

Prema mišljenju kineskog analitičara Sja Išanija, u Rusiji još nisu psihološki spremni da im se na istoku, odmah preko granične linije, širi najmoćnija država sveta.

Za sada je evroazijska saradnja a ne konfrontacija ono o čemu se razmišlja u dve prestonice.

Razvoj odnosa između Kine i SAD, koje deli veliki okean, ide drugačijim tokovima – putem konflikta, ili kroz konkurenciju, tvrdi Aleksandar Larin, član Ruske akademije nauka. U takvoj situaciji, po njemu, Rusiji ne ide u prilog da se nađe na bilo kojoj od dve strane.

Kako kaže profesor Ponarin, Kini ništa ne stoji na putu ka moći. Predlog da na tu moć SAD i Rusija odgovore međusobnim zajedništvom više nego realnost oslikava frustraciju najmoćnije sile Zapada kojoj stvari u proteklih nekoliko godina ne idu baš najbolje.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *