РУСИЈА КЉУЧА: Сви чекају 2. фебруар

РУСИЈА КЉУЧА: Сви чекају 2. фебруар

25 јануара 2021

Након масовних антирежимских простеста од Kамчатке до Балтика претходног викенда, обе стране у Русији сабирају користи и штету.

Сада се са нестрпљењем чека одлука суда о Алексеју Наваљном, а његове присталице најављују нове протесте пре те одлуке.



Kако јављају руски медији, протести су одржани у чак 125 градова, ухапшено је око 37.00 људи, међу којима и 49 новинара, а како јављају невладине организацје, привођења још трају, преноси Јутарњи лист.

Власти и организатори увелико се разилазе у проценама о броју учесника протеста – од 200 и више хиљада, како кажу у штабу Наваљног, до мање од 40.000, како тврди власт.

Но, како било, суботњи протест могао би да буде тек почетак једног даљег процеса бунта против режима Владимира Путина с неизвесним крајем.

Андреј Морев из опозиционе демократске ванпарламентарне странке Јаблоко сматра да тренутно влада пат-позиција: власт размишља како зауставити протесте и умањити штету, а „грађанско друштво вида ране и размишља о следећем потезу“.

Наиме, сарадници Алексеја Наваљног, Леонид Волков и Иван Жданов, путем друштвених мрежа и Јутјуба, јер држави медији за њих су још недоступни, за следећи викенд најављују нове протесте.

Иако режимски медији настоје да умање значај протеста, из Kремља су ипак коментарисали суботњи бунт.

„На незаконите и неодобрене протесте изашао је мали број људи, али зато пуно људи гласа за Путина“, изјавио је портпарол Kремља Дмитриј Песков, нагласивши да „када се упореди број бунтовника са бројем оних који су гласали за уставне промене на референдуму, онда се види колико је мало људи изашло на улице“.

Подсетимо, уставним променама је Владимиру Путину омогућено да се, након четири мандата, још најмање два пута кандидује на председничким изборима, што би, ако искористи ту могућност, значило да на власти може бити све до 2036. године.

Песков је оптужио САД да се „индиректно меша у унутрашње послове Русије те пружа подршку онима који крше законе Русије и подржава неодобрене протесте“.

Наиме, рекао је како је амбасада САД у Москви претходни дан објавила „тајмлајн“ протеста. Из амбасаде су, пак, одговорили да је то уобичајена пракса упозорења својим грађанима да избегавају места протеста те да се пазе, наводи се у тексту Јутарњег листа.

„Грађани прешли баријеру“

Но, секретар Генералног већа Путинове владајуће Уједињене Русије Андреј Турчак оптужио је „машинерију Запада за покушај дестабилизације и рушења Русије“ те позвао Русе да се као никада досад окупе око „нашег председника који је спасио земљу и успјшно је води у условима мирног ветра“.

Ипак, чини се да су протести ипак узнемирили Kремљ јер, како кажу многи руски политиколози, тешко је предвидети како ће се ствари развијати.

Уверени су да протести нису били за „једнократну употребу“ те да су грађани прешли баријеру страха од бруталности полиције и могућих хапшења јер упркос томе што прокремаљски медији тврде да су организатори протеста злоупотребили малолетнике (стотинак приведених средњошколаца) па се говори о „бунту Тикток генерације“ али, политиколог Илија Герашченков у московском листу Kомерсант каже како је видљиво да су окосницу протеста представљали ипак зрели људи од 35 до 45 година.

Политиколог Михаил Виноградов, пак, у Kомерсанту расуђује да би се могао поновити белоруски или хабаровски сценарио, према којему протести могу бити дуги и стални, али без правог учинка.

Виноградов сматра да до великих промена у Русији може доћи само ако дође до раскола у политичкој елити, а то засад, према његовом мишљењу, није на видику.



Сви чекају други фебруар

Сви сада чекају шта ће бити 2. фебруара, када Симоновски суд у Москви одлучује о томе хоће ли условну казну Наваљном од три и по године претворити у затворску те хоће ли се, како пишу и неки руски медији, против њега подићи још неке казнене пријаве које би га на дуже могле сместити иза решетака и онемогућити му било какво политичко деловање, пише Јутарњи.

Многи сматрају да ће се Kремљ избавити од Наваљног најмање до следећих председничких избора 2024. године.

И док власт оптужује Запад да стоји иза протеста, из Брисела долазе најаве о увођењу нових економских санкција против Русије и неких њених политичких званичника.

ЕУ тражи пуштање на слободу Наваљног и осуђује бруталност полиције, а Манфред Вебер, шеф Европских пучана, каже како треба са речи прећи на дела те „ударити Путинов режим где га навише боли – по новцу“.

KOMENTARI



Један коментар

  1. Cp6a says:

    Ко је извор овог чланка?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u