Русија мора прећи на мобилизацију јер јој Запад и даље намеће рат

Rusija mora preći na mobilizaciju jer joj Zapad i dalje nameće rat

21 juna 2015

crimea_russians 43543Piše: Vardan Bandasarjan, doktor istorijskih nauka

„RUSI! Sada obraćam svim Rusima, žitelje Ukrajine i Belorusije na Balkanu takođe smatraju Rusima. Pogledajte nas i zapamtite – s vama će da urade isto ovako kad se razjedinite i pokažete slabost. Zapad – taj besni pas na lancu, ščepaće vas za grlo. Braćo, pamtite sudbinu Jugoslavije! Ne dozvolite da s vama isto tako postupe!”

Ovo su reči Slobodana Miloševića, koje su se pokazale proročanskim. Jugoslovenski scenario prenesen je u Ukrajinu. I nema sumnje da Ukrajina nije poslednja.

Ruskocentrični svet, kao svaki geopolitički sistem, uključivao je centar – upravo Rusiju, kao i civilizacijsku periferiju – krajine SSSR-a i teritorije istorijskih saveznika.

Periferija u ovom slučaju nije značila lošiji kvalitet života ili niži status. Međutim, činjenica je da se spajanje tog sveta moglo izvoditi samo uz prisustvo ruskog centra.

Ruskocentrični sistem bio je kognitivno pogođen u sam centar, posle čega je i počeo njegov raspad i predaja pozicija. U vojnom pogledu, suprotno od toga, geopolitički protivnik se kretao od periferije prema centru.

Prvo je nanet udarac istorijskim savezničkim režimima Rusije/SSSR-a. Druga faza počela je razvijanjem ratnog scenarija u Južnoj Osetiji, sada – u Ukrajini. Ali, prema logici tog scenarija, biće i treća faza – poraz civilizacijskog centra.

Na nivou američkog generaliteta već se vode razgovori o tome da nuklearne snage potencijalno može da primeni jedna od strana u konfliktu bez adekvatnog uzvratnog udara sa druge strane. Naravno, primena nuklearnog udara sadrži značajne rizike i zato će protivnik pokušati da po mogućnosti običnim sredstvima reši rusko pitanje.

Nema sumnje da uslovno primirje koje traje u Ukrajini ima privremeni karakter. Rat je geopolitički programiran i zato je neophodno prestrojavanje ruske države na vojni, mobilizacijski kolosek.

Najveća greška danas bi bila krenuti sa popuštanjem protivniku i posegnuti za taktikom smirivanja. „Engleskoj je bio ponuđen izbor između rata i poniženja. Ona je izabrala poniženje i dobiće rat” – tako je svojevremeno Čerčil komentarisao potpisivanje Minhenskog sporazuma.

Za rat je programirana savremena ukrajinska država konstruisana na mitološkoj matrici Evromajdana. Zapravo, ona je i stvarana za naum ratnog pritiska na Rusiju.

Ili će Ukrajina ratovati, ili će kao projekat prestati da postoji. U drugom svojstvu Ukrajina nije potrebna Zapadu, a nije ni u stanju da preživi i bez Zapada i bez Rusije.

Prema podacima za 2013, 61 odsto izvoza Ukrajine činili su industrijski proizvodi. Ali, industrijski proizvodi dominiraju i u izvozu Evropske unije – 80,8 odsto. Prema tome, Ukrajina objektivno ne može ekonomski da se uklopi u Evropu. Ukrajinska industrijska roba mogla je da nađe tržište samo u Rusiji, čiji 76 odsto izvoza određuje komponenta sirovina.

Takav položaj bio je posledica regionalne usredsređenosti u okviru jedinstvene sovjetske ekonomije (industrijska Ukrajina, sirovine Sibira). Dakle, u novoj geopolitičkoj realnosti Ukrajina može da se nalazi samo na izdržavanju Zapada. Ali, Zapad neće tek tako, iz ljubavi prema ukrajinskom narodu krenuti da izdržava više od četrdeset miliona stanovnika.

Naknada za Ukrajinu biće njeno korišćenje kao potrošnog materijala za održavanje ratnog konflikta uz granicu sa Rusijom. U suštini, radi se o novom izdanju strategije „sanitarnog koridora„ između Evrope i Rusije.

Rat je politički koristan za novi ukrajinski režim. Rat je danas jedino moguće sredstvo za održavanje novog političkog tima na vlasti. U stanju mira u prvi plan će neminovno izbiti socijalne protivrečnosti koje su principijelno nerešive u okviru postojećeg modela ukrajinske države.

Uz ratne troškove lakše je izvoditi „sečenje” budžeta. Pod izgovorom rata takođe je lakše sprovoditi politiku gušenja unutrašnje opozicije i diskriminaciju onih koji se protive ukrajinskom projektu identiteta.

Nastavljanje rata, vraćanje i proširivanje teritorija zahtevaju i nacionalisti koji stoje iza Porošenkove fotelje i privatne armije koje su se pretvorile u nezavisne snage. Nezavisno od njegovog ličnog stava, predsednik Ukrajine realno je postao talac partije rata.

(za Fakti.org prevela: Ksenija Trajković)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Bruno Dajic says:

    Veoma interessanten clanak.nadam SE da CE SE i kod nas politicari opmetiti,ako eine vec kasno

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *