RUSIJA POKAZALA EU GDE JOJ JE MESTO: Gas prvo ide u Kinu i Japan

RUSIJA POKAZALA EU GDE JOJ JE MESTO: Gas prvo ide u Kinu i Japan

12 novembra 2014

hafwee4434 Gazprom RussiaUkoliko Moskva i Peking zaista i realizuju planove o izgradnji gasovoda i isporuci 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje preko „zapadne” rute i još 38 milijardi kubika preko „istočne” rute, Kina će umesto Evrope postati najveći potrošač ruskog gasa, piše Politika.

Kada su predsednici Rusije i Kine, Vladimir Putin i Si Đinping, minulog vikenda u Pekingu potpisali memorandum o razumevanju za izgradnju drugog ogromnog gasovoda kojim bi ruski gas stizao do narastajuće kineske ekonomije, mnogi analitičari su se zapitali da li to Rusija odustaje od Evrope i okreće se Kini.

Sporazum o takozvanoj istočnoj ruti, kojim će gas sa istoka Sibira preko gasovoda „Moć Sibira” stizati u Kinu, potpisan je u maju ove godine i vredan je 400 milijardi dolara. I aktuelni memorandum o „zapadnoj” ruti dopremanja gasa iz zapadnog Sibira u Kinu predvideo je bezmalo istu cenu celog projekta.

Priprema dva gigantska rusko-kineska projekta usred zapadnih sankcija Rusiji i krize oko Ukrajine, preko čije teritorije idu cevovodi koje dopremaju većinsku količinu gasa namenjenu Evropi, naveli su i zapadne analitičare na zaključak da Moskva svesno nastoji da promeni činjenicu da prihod od gasa u ruski budžet umnogome zavisi od evropskih potrošača.

Šta više, pojedini mediji su se setili nedavne izjave eksperta Oksfordskog instituta za energetske studijeKeuna Voka Paika, koji je za „Fajnenšel tajms” rekao da su ove vrste ugovora „Putinova osveta”. Nije teško zaključiti da je osveta usmerena na Zapad.

„Kada počne isporuka preko zapadne rute, količina isporučenog gasa Kini može premašiti količinu gasa koja se trenutno izvozi u Evropu”, izjavio je generalni direktor „Gasproma” Aleksej Miler, dodajući pritom da je s gledišta bilo kojih pregovora, za njih od sada „prioritet, naravno, zapadna ruta”.

Miler je tom izjavom očigledno želeo da poruči Briselu da ne nameravaju da pregovaraju o usklađivanju projekta izgradnje „Južnog toka” s takozvanim Trećim energetskim paketom propisa, kojim EU insistira da ista kompanija ne može da vrši snabdevanje i tranzit gasai da se mora omogućiti i trećoj strani da ima pravo da koristi kapacitete tog gasovoda.

Ukoliko bi „Gasprom” prihvatio ta evropska pravila, njegova dobit na tom projektu bi bila znatno manja, a okretanjem ka Istoku očigledno želi da pokaže Evropi da ima načina kako da poveća obim prodaje gasa. Pritom, ne samo da je Kina zainteresovana za izgradnju gasovoda sa Rusijom nego je to obznanio i Japan, koji se inače priključio zapadnim sankcijama protiv Rusije. Prema rečima prvog čoveka „Gasproma”, japanska strana je izrazila želju da izgradi gasovod iz Rusije do Tokija.

„Dobili smo predlog od japanske strane. Reč je o gasovodu za Hokaido, a moguće i do Tokija, o našem učešću u distribuciji gasa ielektrične energije u Japanu. Projekat se razmatra, nismo još odgovorili”, prenela je Milerove reči ruska agencija Interfaks, koja je inače pre dva dana objavila informaciju da je za prvi kvartal sledeće godine odloženo prikupljanje novca za izgradnju dela „Južnog toka” koji ide po dnu Crnog mora. Interfaks je, pozivajući se na izvor u „Gaspromu”, objavio da akcionari neće uspeti da prikupe novac za izgradnju do kraja decembra, kako je ranije planirano.

Problem sa finansiranjem izgradnje gasovoda analitičari ističu i kada je u pitanju „zapadna ruta” ka Kini, iako je Putin u Pekingu bio pun optimizma u pogledu toga da će memorandum prerasti i u novi obavezujući energetski sporazum sa Kinom.

„Mi smo se u načelu dogovorili o otvaranju nove zapadne rute. Mi smo se već dogovorili o mnogim tehničkim i komercijalnim aspektima ovog projekta, što je dobra osnova za postizanje konačnih sporazuma”, izjavio je Putin.

Kineski analitičari se pitaju da li bi kineske banke bile spremne da kreditiraju „Gasprom”, čija finansijska sposobnost da ulaže u izgradnju gasovoda pada jer je drastičan pad cene nafte na svetskom tržištu oborio i cenu gasa. Sve to, međutim, za Kinu postaje dobro „oružje” u pregovorima o ceni i gasovoda i samog gasa.

„Ostaje izazov da li će biti sklopljen sporazum – ponovo zbog cene gasa. Aktuelni pad cena nafte učiniće pregovore o ceni težim. Kina se nada manjim cenama gasa kroz istočnu rutu jer je put do potrošača duži”, kaže Dženg Sigkju, savetnik Kineske nacionalne naftne korporacije.

S tim su saglasni i američki konsultanti koji rade na ruskom tržištu, koji čak tvrde da je zbog manje cene gasa vrednost prvog rusko-kineskog ugovora pala na za nekoliko desetina milijardi dolara, što je slično sumi od oko 55 milijardi dolara, koje su neophodne da se razviju gasna polja na istoku Sibira i do Kine izgradi gasovod „Moć Sibira”.

Sve to ne olakšava Rusima da tako lako okrenu leđa Evropi jer im visina konta za sad većinski zavisi od novca koji za gas dobijaju od Evrope. Ipak, ugovori sa Kinom im omogućavaju da politički budu otporniji na pritiske Zapada, ne samo Evrope već i Amerike. Zbog toga nije slučajno da su u Pekingu Putin i Si razmatrali i mogućnost da Rusija i Kina koriste kinesku valutu juan u međusobnim transakcijama, čime bi znatno umanjili dominaciju američkog dolara.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *