Русија са Кримом – озбиљна сила

Rusija sa Krimom – ozbiljna sila

16 oktobra 2015

dsc_9755 Misa Djurkovic 3Piše: Miša Đurković

Početkom septembra ove godine – na poziv Ruskog instituta za strateška istraživanja iz Moskve – boravio sam nekoliko dana na Krimu (sa mnom su putovali i Mlađan Đorđević i Nikola Kosović).

Povod je bila međunarodna konferencija koja se bavila posledicama vraćanja Krima u okvir Ruske Federacije i globalnim međunarodnim odnosima. Bilo je to veoma zanimljivo iskustvo koje ću ukratko podeliti sa čitaocima.

Sakupljanje učesnika bilo je u Moskvi. Između ostalog, imali smo prilike da se sretnemo sa stručnjakom za međunarodne odnose iz Ankare, gospodinom Hasanom Kanbolatom i veteranom bugarske arheologije, sada poslanikom Atake, 72-godišnjim Stanislavom Stanilovim. Druženje sa njima u narednih nekoliko dana bilo je izvanredna prilika da se od Hasana obavestimo o aktuelnim dešavanjima na Bliskom Istoku, posebno u vezi sa odnosima Turske, Izraela i Islamske države.

Sa Stanislavom smo se najčešće šalili pitajući ga koliko Ataka planira da pripoji od Srbije. On je, međutim, tužno odmahivao glavom, ukazujući na pre svega katastrofalnu demografsku situaciju njegove domovine, koja ne samo da nema više snage za bilo kakve planove o ekspanziji, već ubrzano propada i odumire.

Bugarska je za dvadeset godina sa 9 spala na svega 7,4 miliona stanovnika od čega je Bugara svega 5,5 miliona. Ostalu populaciju čine Turci, Pomaci i Cigani (od kojih je 70% muslimanske veroispovesti) i, zahvaljujući stopi fertiliteta i neprestanom iseljavanju mladih Bugara, tendencija buduće etničke federalizacije Bugarske neumitno napreduje.

Sela su im gotovo ispražnjena, isto kao i u istočnoj Srbiji. Poznati su im planovi Amerikanaca i drugih globalnih vladara da se pravoslavni Bugari svedu na 3,5 miliona, a da se ostalo (muslimansko) stanovništvo uz pomoć imigracije podigne do tolikog broja.

Na Krim smo putovali sa aerodroma Domodedovo koji služi za unutrašnji saobraćaj po Rusiji.

Let do Simferopolja traje nešto manje od tri sata. Po dolasku vas opije miris juga i vreme mnogo lepše i toplije od moskovskog.

Pokupili smo stvari i krenuli na skoro dvosatnu vožnju do Sevastopolja koji je bio naša odrednica. Usput smo mogli da vidimo delove Krima i da osetimo delić atmosfere i života na ovom, za Ruse životno značajnom prostoru.

Dominiraju propagandni bilbordi sa Putinom i porukom „Krim i Rusija zajedno zauvek“ koji narodu ulivaju sigurnost. Ceo ovaj prostor je veoma lep, ali strahovito zapušten i zanemaren u prethodnim decenijama.

Nismo bili u Jalti, međutim po svemu što smo čuli i videli jasno je da će Rusiji trebati godine rada i velika novčana ulaganja da ovom strateški važnom poluostrvu vrati turistički sjaj i učini ga privlačnim svojoj eliti. No za obično stanovništvo, čiju ogromnu većinu čine Rusi, prisajedinjenje Rusiji znači ne samo sigurnost već i povratak nade u bolji život. Penzije su, za početak, duplirane nakon ulaska u Rusku federaciju.

Odmah nakon dolaska u Sevastopolj i smeštanju u istoimeni obnovljeni hotel, koji se nalazi na gradskom šetalištu, krenuli smo u jednu fantastičnu avanturu koju su nam domaćini priredili.

Učesnici konferencije su dobili priliku da tokom četvorosatnog izleta na jahti obiđu čitavu sevastopoljsku „buhtu“ (zaliv) sa svim njenim rukavcima, što je uključivalo i izlazak prema čuvenoj Balaklavi, gde je do 1993. bila aktivna velika podmornička baza, danas dostupna turistima za obilazak.

Ova izvanredna tura bila je naravno obogaćena dobrom hranom i izvanrednim krimskim vinima poput „Inkermana“. Najveći utisak je razumljivo susret sa čuvenom crnomorskom flotom.

Tek kad se susretnete sa ovim desetinama, ako ne i stotinama moćnih „korabljej“ i kad na karti pogledate gde se to nalazi, postaje vam jasno zašto uopšte nije bilo sporno kako će priča oko Krima da se završi.

Bez crnomorske flote Rusija nije čak ni regionalni igrač.

Krim koji bi ostao u Ukrajini, za najviše deset godina bio bi pretvoren u NATO (američku) bazu, i korišćen kao glavna tačka budućih napada na Rusiju.

Tokom obilaska imao sam dodatnu privelgiju da sam bio pored kolege Vadihina, profesora moskovskog MGU, stručnjaka za vojnu istoriju Krima, pa sam uživao u detaljnim objašnjenjima istorije Krima, opisima toka Krimskog rata, pa i pojašnjenjima prirode brodova sa kojima se srećemo.

Teško je makar i ukratko preneti dva i po milenijuma burne istorije Sevastopolja. Ali, i sa broda vidite npr. kapelu podignutu na mestu gde je Sveti Vladimir počeo pokrštavanje Rusije, spomenike koji podsećaju na krimsku epopeju i iz devetnaestog i iz dvadsetog veka itd.

Narednog dana je najpre uz prisustvo najviših zvaničnika Krima svečano otvoren crnomorski centar RISI, a zatim smo otišli u prostor gde je održana konferencija.

Bilo je veliko zadovoljstvo boraviti u zgradi rektorata sevastopoljskog univerziteta čiji je inače rektor izvesni gospodin Dunjić! Naravno, Srbin poreklom, čiji su preci došli negde u osamnaestom veku. Ne zna naš jezik, ali i dalje s ponosom čuva sećanje na svoje poreklo što pokazuje čak i prezime koje nije u potpunosti rusifikovao.

Inače, zgrada rektorata je bivše sedište čuvenog Kadetskog korpusa u kome su se školovali oficiri carske crnomorske flote. Zgrada je danas modernizovana, tehnički i informatički u potpunosti opremljena, ispred i dalje stoji ogromna statua Lenjina, ali iz nje i dalje izbija snaga i dostojanstvo.

Konferencija je bila veoma uspešna i korisna. Čuli smo razne podatke i aspekte poslednje krimske avanture, kao i svedočenja ljudi koji su ratovali na donjeckom i luganskom frontu. Nekoliko njih je iznelo mišljenje da je ruski faktor u celoj Ukrajini mogao bolje i više da radi uz pomoć Moskve, kao i da tendencije u centralnim delovima Ukrajine tokom rata ne idu na ruku ruskoj strani, pre svega kad je u pitanju generalno raspoloženje naroda.

Krim je jednodušno pozdravljen kao primer odlučne akcije i uspeha kakav je možda mogao da se prenese i na druge delove zemlje.

Krimski muftija održao je odlično predavanje o položaju i pogledima lokalne tatarske zajednice.

Ja sam se u radu osvrnuo na poređenje slučaja Kosova i Krima. Osnovna teza je bila da su zapadne zemlje 2008. konačno srušile međunarodni poredak u Evropi i odnose vratile na pitanje gole sile. Iz te perspektive gledano, prisajedinjenje Krima je logičan potez države koja brani elementarnu bezbednost i faktički se priprema za budući veliki sukob za koji svi znaju da se verovatno ne može izbeći.

Uporedio sam situaciju sa onom koja je nažalost prethodila Drugom svetskom ratu.

Narednog dana smo imali slobodno vreme da uživamo na centralnom šetalištu, kupimo suvenire, popijemo kafu na nekoj od terasa sa izvanrednim pogledom na zaliv i da se polako oprostimo.

Sreli smo mnoge dobre ljude, napravili korisna i lepa poznanstva i pričali o mogućnosti saradnje naše zemlje i Krimljana.

Čuli smo mnogo o velikom privrednom potencijalu ove ruske regije.

Dva dana posle nas stigao je i Putin sa Berluskonijem, a nešto ranije u poseti je bila velika delegacija francuskih parlamentaraca.

Krim se u svakom slučaju vratio matici, a Rusija je makar ovde odlučno sačuvala svoj narod i svoj status ozbiljne sile.

Ispravljeno je Hruščovljevo nasilje, i sada kreće dugotrajna bitka za priznavanje ovog povratka. Što je ipak mnogo manje bitno od same činjenice obavljenog velikog posla.

Sa Krimom Rusija je ponovo ozbiljna sila.

(Fakti.org)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *