РУСИЈА СПРЕМА ЖЕСТОК ОДГОВОР: Руси подижу борбену готовост и гомилају наоружање у Црном мору!

РУСИЈА СПРЕМА ЖЕСТОК ОДГОВОР: Руси подижу борбену готовост и гомилају наоружање у Црном мору!

19 јануара 2016

UKRAINE-SYRIA-CONFLICT-RUSSIA-MILITARY-USРуска војска и морнарица у региону Црног мора распоређује додатне снаге и модерно наоружање као одговор на планове НАТО-а, пише руска штампа позивајући се на изворе у Министарству одбране.

Војска планира да тестира нове снаге, инфраструктуру и оружје ангажоване у регионима на граници са Црним морем, преноси „Нова газета“. Вежба ће укључивати заједничко коришћење различитих снага на Кавказу и на Црном мору, додају они.

Планови да појачају сигурност југозападне границе Русије повезан је са плановима НАТО-а за јачање војног присуства у региону Црног мора, као и са сталним напорима повећања борбене способности украјинске војске.

Главни портпарол Црноморске флоте капетан Вјачеслав Трукачев рекао је новинарима да је више од 15 нових руских борбених бродова током 2015. распоређено у Црном мору. Од тога, два носача ракета и две подморнице опремљене су најмодернијим крстарећим ракетама опсега до 3.000 км које су недавно показале своју ефикасност у нападима на положаје терориста у Сирији.

Прес-служба Јужне војне области Русије додаје да су јединице ангажоване на подручју северног Кавказа и Ростовске области опремљене борбеним авионима који могу да контролишу целу територију Црног мора. Поред тога, две бригаде располажу ракетама које имају домет од 500 км и могу да продру било који од постојец́их система противракетне одбране.

У августу 2015, Украјина је била домаћин војне вежбе у Црном мору са НАТО снагама, укључујући 2.500 војника и око 150 војних возила, од ратних бродова и хеликоптера до оклопних возила. Тада је руско Министарство иностраних послова издало саопштење у којем критикује ратне игре и војно присуство САД на украјинској територији, као кршење Минског споразума — споразум и план за мирно решавања сукоба у Донбасу.

Спрема ли се Русија за рат са НАТО-ом?

Познати војни аналитичар ТАСС-а, Виктор Литовкин каже да се Русија, реорганизацијом Армије, припрема да предупреди рат са НАТО-ом, како нико од западних „усијаних глава“ не би дошао у искушење да тестира руску одбрану.

Русија ће, како је изјавио министар одбране Сергеј Шојгу, ове године да формира три нове дивизије. У складу са тим, планира се уређивање рејона за трајно размештање јединица, опремање полигона, смештај за технику и изградња касарни. Експерти сматрају да је концентрација трупа на западу државе део припрема за рат с НАТО-ом.

У оквиру војне реформе Руске војске, која је започета 2009. године донета је одлука о реорганизацији тенковских и мотострељачких дивизија копнене војске у компактније бригаде.

Фактички, радило се о одустајању од совјетске структуре типа „чета – пук – дивизија“, наслеђене из времена масовних тенковских операција у ИИ Светском рату.


„НАТО жели да продре у руску сферу утицаја“

По доласку Сергеја Шојгуа на чело Министарства реформа је кренула у другом правцу. Агресивна спољна политика Кремља, анексија Крима и ратни сукоб на југоистоку Украјине довели су до наглог заоштравања односа између Русије и НАТО-а.

Северноатлантски пакт развија сарадњу са Украјином и Грузијом, разматра молбе својих „нових чланица“ из бивше совјетске сфере утицаја о трајном размештању трупа Алијансе на њиховој територији.

Русија (засад неуспешно) настоји да изграду ваздушну базу у Белорусији; у Калињинградској области су размештени ракетни системи „Искандер“. Обе стране (једна на западном, друга на источном правцу) стално изводе „ванредне“ и „планске“ маневре.

Учешће Русије у рату у Сирији довело је до директног, мада епизодног судара са снагама НАТО-а и обарања бомбардера Су-24 изнад сиријско-турске границе.

„Русији треба милион војника“

Стара структура подразумевала је да бригаде имају само лако наоружање. Бригаде су, као батаљони, бројале 300-350 људи. На мотострељачку бригаду долазио је један тенковски батаљон, дакле 90 тенкова.

Таква структура није обезбеђивала неопходну одбрану по дубини на оним правцима где су могући тенковски напади, јер данашњи рат подразумева пре свега удар из ваздуха. Зато се морају појачати системи противваздушне одбране у копненој војсци. То се поготово односи на западни правац, где може да се појави озбиљан противник, а он већ данас има одлучујућу предност: у тенковима 4-5 пута, а у авионима и до 10 пута.

Совјетски Савез некад је имао 62.000 тенкова. Русија данас има 12.000. Нико не намерава да повећа број тенкова, као ни бројно стање војске, већ се мења структура.

У Русији данас има приближно 870.000-900.000 војника, а треба да их буде милион. Неопходно је рационално распоређивање тих трупа на најугроженијим правцима – закључује аналитичар Литовкин.

(приредио ИНТЕРМАГАЗИН, Вебтрибуне, Слободна Европа)

KOMENTARI



3 коментара

  1. M says:

    Svi pretendenti na svijetski prijestol su mislili-lako ce mo!E,pa nece ici lako!Sad se neki pocinju trezniti,cuditi,ali nije to jos nista,tek ce se trezniti!

  2. mArKaN says:

    nego šta. da se zna ko je gazda.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u