РУСИЈА У САВЕЗУ СА КИНОМ

РУСИЈА У САВЕЗУ СА КИНОМ

17 септембра 2018

Русија је одржала највећи икад сет ратних игара у Сибиру. На вежби „Исток 2018“, која је такође укључивала учешће кинеске и монголске војске, учествовало је више од 300.000 руских војника и више од 1.000 авиона, као и бројни тенкови и бродови. Пекинг је послао више од 3.000 војника, као и авионе и друга возила, чинећи ово највећом заједничком вежбом са Русијом у последњих неколико година, пише Ал Џазира.

Вежба је одржана у време појачаних тензија између Русије и САД – узрокованих наводним мешањем Москве у америчке изборе и због расправа у вези руске активности у Сирији и Украјини. Тензије такође расту између САД и Кине, где се трговински конфликт Трампове администрације интензивира, а Вашингтон је јавно етикетирао Кину као „стратешког супарника“ у својим најновијим стратегијама националне безбедности.



„Исток 2018“ је још један маркер за аналитичаре за промовисање идеје да су Кина и Русија постали квази-савезници, са заједничким интересима у супротстављању америчкој хегемонији и доминацији Запада у међународним институцијама. Има истине у идеји да се интереси Пекинга и Москве све више усклађују.

Руско дипломатско захлађење с Вашингтоном и многим од својих кључних европских савезника, у комбинацији са жељом да се окористи од брзог економског и војног раста Кине, појачало је московско прихватање Пекинга.

Кина је, у међувремену, гледала на Русију као на снажног партнера да би надокнадила притисак САД и мреже његових савезника у Азији, посебно са Јапаном – где су односи напети као резултат територијалне свађе у вези острва Сенкаку у Источном кинеском мору.

Економска страна овог односа такође расте и очекује се да ће билатерална трговина премашити 100 милијарди долара ове године, где обе стране имају за циљ да удвоструче ту цифру до краја 2020.

На врху овог економског раста је огромни 400 милијарди долара вредан споразум о куповини гаса који су две стране потписале 2014, а који је осигуран инвестицијом руског гасног гиганта Газпрома у вредности од 55 милијарди долара.

Али иако је све већи број примера стратешког приближавања Русије и Кине, мора се бити опрезан да се то не помеша са идејом да су ове две државе на прагу традиционалног савеза. Русија брине да би Кина могла тражити начин да спречи – барем делимично – руску доминацију у регији.

Русија такође остаје забринута због пораста кинеских инвестиција на Далеком истоку, што носи економске користи али исто тако потенцијално наноси штету руском бизнису, као и због пораста кинеског занимања за арктички регион.

Ипак, кључни елемент овде је однос са Вашингтоном. Није случајност да тренутно спајање кинеско-руских интереса има везе с тим да су обе државе у неповољним односима са САД. Билатерално приближавање Американаца Москви и Пекингу, као и њихово присуство у азијско-пацифичком региону, биће кључни показатељ у руско-кинеским односима, закључује Ал Џазира.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u