РУСИЈА УДАРА НА ДОЛАР, Америка узвраћа ратом

РУСИЈА УДАРА НА ДОЛАР, Америка узвраћа ратом

18 марта 2015

rusija-zlato-600x411Русија и САД налазе се у монетарном рату који потенцијално може да прерасте у прави, а „дипломатски“ тонови између Москве и Вашингтона ни за време хладног рата нису били оштрији, пише немачки портал Инфокоп.

Чак и у блоку владајуће елите, која је уз председника Путина, чују се упозорења о акутној геополитичкој опасности. Дуготрајне санкције због ситуације у Украјини додатно отежавају положај Русије, па влада мора да посегне за драстичним корацима како би повећала атрактивност рубље за иностране инвеститоре. У оваквој ситуацији, чини се да је заснивање вредности рубље на злату – вероватније него икада до сада.

Да би се разумело зашто би оваква промена била тако велика, неопходно је погледати у прошлост саме Америке. По договору из Бретон Вудса 1944. године, на коме су представници 44 земље поставили темеље данашњег међународног монетарног система, светске владе увеле такозвани златно-девизни стандард по коме злато и девизе важе као монетарне резерве сваке државе.

мајући у виду тадашњу снагу и моћ долара, овај систем мирно може да се назове златно-доларски, јер је америчка валута била официјелно средство за прерачуне свих других. Након 1971. године, међутим, влада председника Ричарда Никсона почела је неконтролисано да штампа нове доларе и такорећи затворила „златни прозор“. На тај начин су све валуте своје вредности прерачунавале само у доларима и постале чисто вредност на папиру.

Од тог периода, дакле, читав свет је учесник у гигантском експерименту, у коме се светске залихе новца заснивају на вредности папира без икаквог физичког покрића.

Потез Русије могао би да донесе преокрет у овоме. Злато је већ генерацијама камен темељац стабилности сваке валуте, чињеница која је протеклих деценија готово потпуно заборављена. Тек са избијањем финансијске кризе 2008. године, Русија, Кина и друге земље БРИКС-а почеле су велике куповине „варварске реликвије“, како је злато једном назвао британски економиста Џон Мајнард Кејнс.

Залихе руског злата процењују се у фебруару 2015. године на 1.208 тона, а само годину дана пре биле су 173 тоне. Симболичан је и потез Росија банке, која је испред своје главне филијале поставила огромну скулптуру златно обојене рубље, како би подвукла стабилност руске валуте коју чувају златне резерве.

Заснивање рубље на злату учинило би Русију отпорнијом на нападе споља, али не може да се искључи ни то да би рубља у почетку краткорочно могла да буде још осетљивија на њих. Глобална цена злата би након увођења ових промена, због тренутног економског посртања Русије, могла да падне, али би такав корак био дугорочно гледано – инвестиција Русије у сопствену монетарну будућност.

Снага Русије почива пре свега на богатству у природним ресурсима. И поред тога, све нафтне трансакције су у доларима – одатле назив петродолар. Могућа продаја ових сировина у руској валути заснованој на злату, дакле, била би директан напад на овај систем. Истовремено, залихе злата у власништву Русије би драстично расле, уколико више извози него што увози. У том случају појавио би се недостатак рубље у иностранству, па би Руска централна банка морала да прода вишак злата.

Недостатак целог система би био што би инвеститори, рубље могли да замењују физичким златом и на тај начин смањују руске резерве. Слично се десило када је 1968. године дошло до колапса такозваног „Лондонског златног пула“, када је због кризе у Америци – изазване почетком рата у Вијетнаму и истовремено великог пада вредности британске фунте – потражња за златом била тако велика да је берза овог метала морала да буде затворена на две недеље како би се избегла њена пропаст.

Најважнији трговински партнери Русије такође не би били одушевљени везивањем рубље за злато. Ни за ЕУ не би било од интереса да своје златне залихе дају за куповину енергената, нити би Кина смела да се суочи са падом вредности долара и на тај начин девалвира вредност својих огромних монетарних резерви у овој валути. Кина би, додуше, могла да руски гас и нафту мења у замену за своје машине и технологију, али је ово тешко замисливо.

Права апокалипса се, међутим, припрема на сасвим другом месту. Читаве нације и њихови финансијски системи су повезани новчаним дериватима чија је укупна вредност преко 700 билиона долара. Читав светски монетарни систем заправо данас стоји на овим „папирним ногама“ и могао би да се сруши и са собом повуче светску економију.

Екстремне промене курса рубље, које би наступиле саопштењем о њеном заснивању на злату, за неколико минута би могле да доведу до пропасти тржишта новчаних деривата. Наговештај догађаја који би уследили након таквог сценарија видели смо почетком ове године после одлуке швајцарске националне банке да франак више не везује за евро.

У сваком случају, заснивање рубље на злату била би сензација која би могла да промени ток историје, резимира сајт Инфокоп.

Политичке последице би, међутим, биле експлозивне.

„Америка не би мирно гледала пропаст своје валуте, а ни идеја продаје природних ресурса у властитој валути није нешто што је измислио Путин“.

Дугорочно гледано, Русија би себи обезбедила стабилност валуте, а њен пример би могле да следе и друге јаке економије, на пример Швајцарска, Норвешка или Сингапур.
Запад гуши руску валуту

Руска држава заузима велике делове Евроазије, геостратегијски најважнијег континента. Амерички политичари, пре свега Збигњев Бжежински и Хенри Кисинџер, знали су добро како да користе слабости рубље, која је осетљива на западњачке утицаје и лако је манипулисати њеном вредношћу, што онемогућава јачање Русије.

Мајер Амшел Ротшилд, један од оснивача банкарске династије, једном је рекао: „Дајте ми контролу над новцем једне нације, онда ме не интересује ко креира њене законе.“

(Вестионлине)

KOMENTARI



Један коментар

  1. milan says:

    Biti ce ......, ajde da se nadjemo na pola puta. Kompromis, kojim Putin, Rusija opet spasava SADiste i celu zapadnu ekonomiju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u