Rusiji i Putinu je suđeno da zaustave Ameriku i NATO i da spasu planetu od novog svetskog rata

Rusiji i Putinu je suđeno da zaustave Ameriku i NATO i da spasu planetu od novog svetskog rata

18 avgusta 2013

Vladimir-Putin_2183550bPiše: Sergej Helemendik

Putin je obaveštajac koji je svesno izabrao taj put, obaveštajac ne samo po struci nego i po profilu ličnosti, po sudbini. To je čovek koji je instiktivno nastojao da zna više nego što znaju drugi.

Od takvih ljudi mogu se praviti ne samo VV – to mogu biti sveštenici i pisci, magnati i bankari, ali iz Putina je izašao VV, pri tom za rusku tradiciju neobično složenog karaktera. To je čelična pesnica u rukavicama od fine kože.

Srdačan je, filantrop, psiholog, ubedljiv. Ima umiljat glas koji „vrbuje”, imena i prezimena sagovornika „vadi” – kao iz kompjutera, ima sposobnost da skoncentrisano sluša što je posebna vrednost, budući da su posle Staljina sovjetske vođe izgubile tu sposobnost. A pri tom moćan.

Putin oseća vlast i voli je – inače ne bi postao VV.

Kada je on prešao svoj Rubikon, svoju tačku bez povratka?

O tome će mu kasnije bolje i detaljno ispričati istoričari. Možda će nekad i sam to reći.

Ja nisam istoričar, ja sam umetnik misli i zato ću nabrojati velike zadatke Istorije, koji čekaju Putina ako on i dalje bude živeo i radio kao VV.

Evo tih zadataka u globalnim dimenzijama.

Uzeti i zadržati vlast u Rusiji – zadatak je rešen. Vratiti Rusiji ulogu glavne sile u svetu – zadatak se rešava, prognoza nejasna.

Izbeći novi svetski rat, ako to bude moguće – zadatak se rešava, prognoza je loša, svet se ubrzano kreće prema tački bez povratka, prema novoj Minhenskoj zaveri koja će ispustiti svetski rat kao lavinu. Međutim, sve je mnogo teže nego 1938. godine budući da niko nikada još nije koristio ogromni arsenal sredstava za masovno uništenje ljudi, koji se nakupio tokom bezmalo sedamdeset godina mira u svetu.

Pobediti u novom svetskom ratu – zadatak je, možda, bliske budućnosti. Zadatak je za sada apstraktan, ali realan.

U svakom budućem svetskom ratu šanse Rusije za opstanak i pobedu su ozbiljne. Tako su odlučili Bog i naši preci koji su stvorili takav Ruski Svet kakav je danas. Ratna propaganda neprijatelja galamiće do poslednjeg daha o slabosti i raspadu Rusije, ali rat će svakome odrediti mesto – tako je uvek bilo i tako će opet biti.

Uspostavljanje posleratnog uređenja sveta – neizbežan je zadatak, budući da se rat ranije ili kasnije završava. Spasiti svet od novih ratova. Tako se uvek govori kad se rat završava, ali niko ne ume to da učini. Ne ume zato što nikada stvarno nije hteo.

Do sada su ratovi bili veoma profitabilan, „masan” događaj za njihove organizatore. Pa zašto gubiti profit ako je u njemu smisao njihovog ljudskog života? Nema motiva – nema činjenja, nema rezultata.

Istina, novi rat se može pokazati kao stvarno novi u pogledu rezultata za njegove organizatore. Možda će i oni koji prežive imati istorijski novu motivaciju – shvatanje da još jedan takav rat svet zaista neće preživeti. To shvatanje neće biti na nivou reči, retorike i filozofije nego na osnovu realnih, zastrašujućih rezultata i golih činjenica. Rusija je – najdobroćudnija sila našeg sveta. Mi smo dobroćudniji, čak i od Kine čija miroljubivost potiče iz dubina hiljadugodišnje kineske istorije o kojoj svet malo zna.

Možda Rusiji predstoji da posle rata spasi svet, da spasi ono što ostane od sveta.

Možda se sve to desi u Putinovo vreme. Uostalom, do svetskog rata treba još preživeti, bilo bi poželjno uoči njegovog početka biti jak, dobro naoružan – i obavezno sa jakim VV na čelu.

Da bismo mi preživeli i da ne bi sam VV stradao treba neprijatelje uništavati. Takav je zakon Istorije i direktno prezrite svakog ko tvrdi suprotno. Prezrite u ime Napoleona Bonaparte ili Džona Ficdžeralda Kenedija, koji nisu potpuno razumeli te zakone.

Teoretski, Kenedi je mogao da gleda film na kojem je stasala moja generacija – „Lenjin 1918. g.” u kojem su se čule besmrtne reči: „Pa ko tako guši! Za jabučicu, za jabučicu. Ovde, ovde, ovde!” Ali nije gledao, gušio je neprijatelje polako, pogrešno, a kasnije je njegova udovica s užasom otresala sa sebe komadiće lobanje poslednjeg heroja Amerike.

Hteo bih da verujem da Putin bolje razume zakone Istorije. Ima li danas unutar Rusije tih istih novih neprijatelja naroda dostupnih uništenju? I kako ih uništiti ako ih, ipak, ima? Veselo pitanje – odgovor na njega ima veliku istorijsku, naučnu, čak i umetničku vrednost.

U Rusiji je sa neprijateljima nekako nelagodno, napeto, ili ne da ima, ili ne da nema. Izgleda kao da ima, ali su se dobro posakrivali. Putin mora da amputira deo „elite”, da ukloni čitavu armiju apsolutno osiljenih lopova „boljara” – i da to hitno uradi. Jer, vreme požuruje.

Međutim, kako prepoznati neprijatelja u gomili dvorjana koji su pali ničice i puze prema nogama gospodara, ljube zemlju pored njegovih nogu? Pitanje je večno kao i svet, tako je bilo i biće bezbroj puta u Istoriji.

Veliki Cezar mogao je na vreme da uništi Bruta, ali nije umeo.

Cena pitanja za Putina i Rusiju još je brutalnija, to nije samo sudbina VV, nego sudbina Rusije, možda i sveta.

Dozvoliću sebi nekoliko primedbi na ovu ozbiljnu temu. Ne nameravam da upoređujem Staljinove mogućnosti da se bori sa opozicijom, recimo, 1927. godine i Putinove danas, ali mi se čini da Putinove makar nisu manje. Eto, samo Trockog nema, a time i glavnih teškoća. Za sada niko na vuče na Trockog, i planinarske sekirice skupljaju prašinu na rafovima prodavnica. Valjda može neko konačno da dune?

Sa današnjim, kao i ranije, liberalnim dnevnim redom, teško. A kakav kongres pobednika bez Trockog? Koga su pobedili?

Sintagmu „dnevni red” – doslovan prevod sa engleskog agenda – nerado pišem, ali za sada nemamo precizniju reč. Reč „ideologija” još je lošija i danas je sasvim isprljana i nejasna. Ne vuku svi ti hipsteri, kancelarijski pacovi, blagonakloni lukavi oligarsi i patuljasti menadžeri revolucionari na Trockog, dakle nisu ni zaslužili sekiricu.

Kako i sluti čitalac, sekirica je samo metafora, ubistvo oponenata danas je zastarelo – došla su nežna vremena, danas ljude ubijaju u ogromnom broju otrovanom hranom, štetnim lekovima i kancerogenom televizijom, ali to čine nežno, polako i planski. Tako da žrtve ne shvate ubijanje nego da je ponekad, čak i prijatno.

Današnji „protivnici režima” ne vuku na neprijatelje naroda zato što su oni isto takav zvanični liberalni dnevni red koji je nametnut Rusiji još u Jeljcinovo vreme i za sada ničim ne zamenjen. Protivnici, naprosto, zahtevaju deo kolača na osnovu toga što je, navodno, njihova kosmata šapa u vašingtonskom obkomu. A deo im ne daju – i eto vike: pokrali su! Naravno, pokrali, svi uvek i svuda kradu, ako mogu, a vreme je bilo veoma povoljno, pitanje je u tome koliko kradu i kakvi su rezultati.

Putina čeka zadatak koji po zamršenosti ne zaostaje za Staljinovim problemima u periodu nastajanja: kako pri liberalnom dnevnom redu neoliberalno amputirati deo odsluženog postkomunističkog tržišno-privatizacionog bojarstva?

Ova teška zagonetka može se rešiti samo jednim putem – uneti novi dnevni red, odnosno ukinuti liberalni i tako preformatirati „elitu”, učiniti pravo „resetovanje” – pošto se ta reč veoma dopada Jenkijima.

To je komplikovano i opasno. Zapad će da zavapi po čitavom svetu, uplašiće se, dosađivati, ali, imaju li Putin i Rusija druge varijante? I šta bi bilo sa svetom kad bi se milijarda i po Kineza i milijarda Indusa preko noći priključila liberalnom dnevnom redu, još i u njegovom odvažnom ruskom ostvarenju?

Pitanje o gulazima, Kolimi i Magadanu želim da odmah postavim izvan okvira ove knjige – doživeli smo tako dobra, humana vremena kad ne treba fizički uništavati neprijatelje, dovoljno je oduzeti im novac, a konopac će oni sami naći.

Ali, kako to učiniti, ako se novac ne nalazi kod nas? Odvojiti amputirane neprijatelje od novca. Oni su odvojeno – u Rusiji, novac odvojeno – u Americi, Evropi, ofšor zonama. Navodno probaju, iako sporo. Može se odvojiti, takođe se može držati i ne puštati ih, ali novac je tamo. A mi – ovde i već mnogo godina do izbezumljenosti rešavamo čudno pitanje: kako da privučemo u Rusiju novac stranih investitora dok sami skoro polovinu svog naftno-gasnog novca izvozimo iz zemlje. I kažemo da je to unosno. Verovatno unosno, ali za koga? Da li i za nas?

Oni tamo u kompjuterima crtaju zelene nule i te nule šalju nam na mejl, a mi ovde za te nule ispumpavamo dubine rodne zemlje, zatim zajedno sa bogatstvima iz tih dubina te iste nule šaljemo njima nazad i u njihove kompjutere. I govorimo da je to ispravno. Zato što je kod nas takav dnevni red – njihova sloboda nam je dragocena, a svoj život nije naročito. Pa, reč „čabar” u savremenom ruskom jeziku je veoma uvredljiva reč.

Može li Putin da zameni dnevni red nekim razumnijim? Može, čini to postepeno, korak po korak. Tokom poslednje dve godine ruski politički i medijski mejnstrim savesno isecaju liberalni dnevni red po parčence, ali to čini suviše postepeno. Do rata ostaje sve manje vremena i zato smisao te postepenosti postaje sve manje razumljiv i primorava da posumnjamo u ozbiljnost namera.

Rasprostranjena je slika vremena Gorbčova–Jeljcina kao novog tatarskog ropstva: naš siroti knez je morao da ide u Ordu na poklonjenje. Zatim je odlazio i novi knez Putin, ali je prestao. Iako je Orda kao i ranije moćna i podseca Putinu krila. Slika je dovoljno adekvatna.

Niko zaista ne zna šta Putin realno može sebi dozvoliti u odnosima sa svetskim zlom, šta može a šta ne može Putin u igri sa Ordom, za koju sam ja pre godinu dana smislio savremeniji naziv ZOPA – ZaOkeanski PArtneri. Ali, Putin ne može da ne promeni dnevni red, a ZOPA ovde za Rusiju nije dekret.

Tu ZOPU će uskoro svi želeti da bombarduju i uništavaju – tačnije, svi već žele, ali još ne mogu.

Ova knjiga biće ulog ruskog pisca, umetnika misli i filozofa Dobre Sile u stvaranje novog dnevnog reda za Rusiju, dakle i za čitav svet.

Jer, Rusija je Dobra Sila, to je nada sveta u opstanak – žao mi je što se u samoj Rusiji o tome niko ne zamisli. Živi se po principu: do đavola s njim, s tim svetom, naratovali su se naši dedovi i pradedovi, a mi bi da lako zgrnemo lovu i iza brda bacimo.

Glupa skaredna filozofija, Smerdjakov je bio pametniji i obrazovaniji, nema za Ruse nikakvog Zabugorja i nikada neće biti. Naći će – i biće, kao što je uvek bilo sa malodušnima u Istoriji Rusije.

(Fakti.org)

KOMENTARI



2 komentara

  1. bojan says:

    KAD BIH MOGAO DA KAZEM ISTINU O SRPSKOM NARODU ONIMA KOJI OCE DA JE CUJU BILO BI MI LAKSE A TAKVIH LJUDI KAO STO JE PUTIN JA MISLIM DA NEMA VISE KADA BI NASI SRBI IMALI BAR MALO PATERIOTIZMA U SVOM SRCU KAO STO GA IMA ON ODAVNO BI SRBIMA NA OVIM PROSTORIMA BILO BOLJE JA MOGU SAMO DA ISTAKNEM JEDNU CINJENICU TO JE DA RUSIJA MAJKA NASA DA JE UVJEK PRUZALA PODRSKU NAMA SRBIMA A DA SMO JOJ PO KO ZNA KOJI PUT OKRENULI LEDJA NE MI NEGO NASE PRETSTAVNISTVO KOJE NAS GURA U SUNOVRAT BESPOVRATNIM PUTEM U TRULU EVROPU U KOJO NAM NIKO NE ZELI DOBRO PO KO ZNA KOJI PUT PROKLETI SRPSKI NAROD JE DOZVOLIO DA GA ZEDNA VODE PREKO VODE JER SVE STO U RATU OSVOJIMO U MIRU IZGUBIMO DRAGI PREDSJEDNICE I PATRIJOTO VLADIMIRE PUTINE KLANJAM TI SE DO ZEMLJE I SA DUBOKIM POSTOVANJEM OBRACAM SE N SAMO TEBI NEGO CELOJ RUSIJI NE SLUSAJ TE SRBSKE VLASTI JER SU ONI ZAPADNI PLACENICI POMOZITE OVOM SRBSKOM JADNOM NAPACENOM NARODU DA USTANE JEDNOM ZA UVJEK I STANE UZ MAJKU RUSIJU JEDINU NASU PLODONOSNU I VJERNU S DUZNIM POSTOVANJEM AKO KO OVO PROCITA DA SHVATI OZBILJNO VAPAJ SRPSKOGA NARODA I DA POMOGNE

  2. Saša says:

    Ima različitih varijanti rata različitih varijanti davljenja , čekajte malo , kud se žurite sa bojem , on dolazi na kraju ,kad je protivnik već skuvan . Verovatno će doći kao pretnja od samoga rata.Pa će krenuti različiti emisari , glumci i pevači da umoljavaju Putina .Drugo , u Rusiji čega sve ima , setimo se samo komunista i njihovih zločina .Koliko tamo ima spavača pomognutih sa zapada.Kako okrenuti taj kotač u rusku korist? Oni koji se bave time znaju koliko su opasni takvi, naime jednom su vam digli revoluciju , ubili vas 60 000 000 pa vi budite dobroćudni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *