Rusiji ne treba nikakva dozvola NATO-a

Rusiji ne treba nikakva dozvola NATO-a

23 marta 2014

-Sankcijama protiv jedne ruske banke i jednog broja zvaničnika Kremlja, SAD su uspele da uštinu Moskvu, ali ako je cilj bio da se predsednik Rusije Vladimir Putin natera na povlačenje vojske sa Krima ili da se odvrati od daljih prisvajanja teritorija – efikasnost tih sankcija ostaje sumnjiva. Kako Asošiejted pres navodi u današnjoj analizi, Putin se narugao dosadašnjim kaznenim merama američkog predsednika Baraka Obame u posthladnoratovskoj igri šaha sa Rusijom.

Putin se ove sedmice sprdao sa Obaminom odlukom da zamrzne finansijska sredstva poslovnih ljudi bliskih ruskom predsedniku, kao i sredstva Banke Rusije – brzo je uveo kontramere, zabranivši putovanja u Rusiju devetorici američkih zvaničnika i kongresmena.

Ruskim uzvratnim sankcijama pogođen je i senator Džon Mekejn, koji je povodom toga izjavio: „To znači, rekao bih, da od mog prolećnog odmora u Sibiru nema ništa“.

Mogle bi, pak, da uslede ozbiljnije posledice ako se sadašnja nepopustljivost u odnosima bude usijala.

Putin za sada kaže da nema potrebe za novim uzvratnim merama Rusije, ali je ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo da će Moskva „oštro odgovoriti“.

Putin tvrdi da ne planira dalje upade u Ukrajinu ili druge zemlje u okruženju. Ali on isto tako ne planira da Krim vrati Ukrajini. SAD i Evropi je ostalo da izvagaju mogućnost uvođenja strožih sankcija Rusiji, u energetskom i bankarskom sektoru. To bi im se, međutim, moglo obiti o glavu ako Moskva odgovori zaplenom imovine SAD i drugih zemalja na svojoj teritoriji, ili prekidom isporuka prirodnog gasa Evropi, koja je veoma zavisna od Rusije za nabavku tog energenta.

„Ako Rusija ne uradi ništa više posle onog što je uradila sa Krimom, mislim da će Obamina ostati na sadašnjim sankcijama“, rekao je Ričard Fontejn, predsednik Centra za novu američku bezbednost iz Vašingtona i dodao: „Mislim da čekaju da vide da li je ovo kraj ruskog avanturizma, ili će toga biti još, a ako toga bude, oni će reagovati novim sankcijama“.

Prema Fontejnovim rečima, SAD svojim postepenim pristupom daje Rusiji šansu da „diplomatski skrene sa sadašnjeg kursa“ i razreši krizu. „Problem je, međutim, u tome što Putin ne pokazuje nikakvu nameru da skrene sa kursa. Ako skretanje sa kursa znači povlačenje onog što je uradio na Krimu, ne bih rekao da će se to postići ovim
sankcijama“, rekao je Fontejn.

Moskva je saopštila juče da će ove godine možda odustati od pozajmljivanja novca na svetskim tržištima. Evropska unija je takođe uvela sankcije Rusiji zbog Krima, i u petak je proširila listu lica kojima će zamrznuti i imovinu niti će im izdavati vize za putovanja.

Rusiji ne treba dozvola NATO

Rusiji ne treba dozvola NATO i EU za zakonska dejstva na Krimu i poziva alijansu da prizna rezultate referenduma, izjavio je predstavnik RF u NATO Aleksandar Gruško.

„Nama ne treba dozvola NATO i EU da bi radili u skladu sa međunarodnim pravom. Referendum na Krimu je bio apsolutno legitiman. Smatram da NATO, nazivajući se klubom demokratskih država, treba da prizna ovu činjenicu i demokratski izbor krimskog stanovništva“, rekao je Gruško, odgovarajući na teze govora generalnog sekretara NATO Andersa fog Rasmusena na konferenciji u Briselu.

Timošenko: Ukrajina će uskoro vratiti Krim

Ukrajina će uskoro vratiti Krim, uverena je bivša premijerka zemlje Julija Timošenko.

Timošenko je učestvovala u tok-šouu „Šuster live“ na ukrajinskoj TV. Veći deo svog govora ona je posvetila Krimu, čiji su stanovnici glasali za pripajanje Rusiji.

„Ja sam apsolutno sigurna da ćemo vratiti Krim. To pitanje će biti rešeno u skorije vreme“, uverila je bivša premijerka.

Ona je dodala da neće dozvoliti ruskoj vojsci da uđe na teritoriju kontinentalne Ukrajine.

Timošenko je ubeđena da će za mesec dana predsednik RF Vladimir Putin „moliti demokratski svet da se sedne za sto pregovora“.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *