Ruske nuklearne podmornice niko ne može locirati

Ruske nuklearne podmornice niko ne može locirati

13 novembra 2014
amin20130916135432200Pres-konferencija koju je u sredu održao ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin, zajedno sa više srpskih analitičara na temu ukrajinske krize, na kojoj je bilo važnih zapažanja koja se tiču i Srbije, pravi je primer kako se neke fundamentalne činjenice još uvek teško probijaju do šire javnosti, s obzirom da se najvažnije istine koje su izrečene na konferenciji ipak nisu pojavile u medijima, iako to zaslužuju.

Dakle, u bogatom osvrtu na krizu u Ukrajini, Čepurin je pored ostalog naglasio da je pred nama promena epohe koju karakteriše suštinsko pojačanje nestabilnosti u međunarodnim odnosima, a kao glavnu opasnost je podvukao zapadno dodvoravanje idejama vlasti u Kijevu da putem sile reši problem na istoku, što ne bi trebalo da se desi, jer se po njemu rešenje nalazi isključivo u unutrašnjem dijalogu između Kijeva i čitavog područja na severu Crnog mora koje se naziva Novorusija, a kog su još odavno naselili Rusi, Ukrajinci, Nemci, Srbi i drugi narodi.

Ruski ambasador je još izneo zapažanje da su na postsovjetskom prostoru najostrašćenije pristalice Evropske unije bile upravo najneuspešnije zemlje, koje su očekivale da je Evropa bogatija, te da će sa njom živeti bolje jer će ona navodno rešiti sve njihove probleme, ali kao rezultat se videlo da je Evropska unija platila Ukrajini samo za tranzit gasa za Evropu i tek delimično za vraćanje duga, odnosno samo za ono što je bio njen sopstveni interes. Sa druge strane, istakao je Čepurin, Rusija je u poslednjih 20 godina donirala Kijevu 200 milijardi dolara, a spremna je i sada da pomogne u obnovi porušenog.

Osim toga, Čepurin je za NATO savez rekao da je to „atavizam prošlosti“ kome je cilj jedino da vrši pritisak na Rusiju, ali da ulaganje u NATO predstavlja samo uzaludno bacanje novca, jer on u uslovima nuklearne ravnoteže ne može, niti će moći, bilo šta da uradi, jer kako je bukvalno kazao – ruske nuklearne podmornice niko ne može locirati.

Naposletku, Čepurin je ponovio stav koji Rusija zauzima već duže vreme, o tome da na Starom kontinentu mogu postojati jedan pored drugog – i Evropska unija i Evroazijski ekonomski savez, koji bi činili zajednički ekonomski i kulturni prostor. A kada je reč o Srbiji, on je konstatovao da Srbiji trebaju tačke rasta. Naime, kako je slikovito opisao stvarnost – „Srbiji daju 2 dinara, ali ne daju da gradi Južni tok koji bi doneo 2 milijarde evra“, a potom je uporedio nezaposlenost u Moskvi, koja tamo takoreći ne postoji, sa ogromnom srpskom nezaposlenošću, te izvukao zaključak da će svi mladi otići ako ne nađu zajedničke tačke rasta, a one su objektivno vezane za Rusiju.

Osim ambasadora Čepurina, na pres-konferenciji su svoje mišljenje izneli domaći analitičari, ali mora se priznati da je najveći trenutak nadahnuća imao Dragomir Anđelković, koji je u jednom dahu predočio javnosti ključne činjenice, u vidu izjave da Srbija, iako mora balansirati da bi opstala, ipak ne mora bežati od istine, a ona glasi da je u Kijevu došlo do klasičnog prevrata, te je u takvim okolnostima kada je Ukrajina imala uzurpatorsku vlast, Krim imao pravo na samoopredeljenje, a imaju ga i drugi regioni gde se negiraju prava građana. Takođe, Anđelković je ustvrdio da su evroatlantski centri moći, koji pričaju bajke, uzeli sebi za pravo da cinično određuju ko ima pravo na samoopredeljenje a ko ga nema, navodeći da su to pravo uskratili Srbima u bivšoj Jugoslaviji. Pri tom, on je dodao da Rusija zato ne brani samo svoje interese, nego i velikog dela sveta, a to znači i Srbije, te zaključio da je važno da se neko poput Rusije može izboriti sa svetskim nasilnicima, kao i to da Srbija za vreme svog predsedavanja OEBS-om mora biti dosledan prijatelj ruskih interesa, ali da pri tom izbegnemo, kako je doslovno rekao, „preranu konfrontaciju sa onima koji su nam naneli mnogo zla u prošlosti“.

Dakle, to su bili glavni akcenti na protekloj pres-konferenciji u Beogradu, koja je očigledno zaslužila veću pažnju javnosti, nego što je uistinu dobila, ali to se već može objasniti izrečenim konstatacijama, koje se ne dopadaju baš svima. A pogotovo ne onima koji su pominjani u negativnom kontekstu, a koji barem zasad, i dalje dominiraju u medijskom prostoru.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *