РУСКЕ СНАГЕ ЖЕСТОКО БОМБАРДУЈУ ЏИХАДИСТЕ НА ТУРСКОЈ ГРАНИЦИ: Турци не смеју ни да писну! (ВИДЕО)

RUSKE SNAGE ŽESTOKO BOMBARDUJU DŽIHADISTE NA TURSKOJ GRANICI: Turci ne smeju ni da pisnu! (VIDEO)

4 maja 2018

Ruske vazduhoplovne snage pokrenule su snažne vazdušne udare duž turske granice, juče, bombardujući brojne džihadističke ciljeve u blizini strateškog grada Džisr al-Šugoura.

Ruski avioni su bombardovali gradove u oblasti Džisr al-Šugour u Idlibu i oblasti ravnice Al-Gab, koja je delimično pod kontrolom militanata.

Prema vojnom izvoru iz Latakije, ruske vazduhoplovne snage su u velikoj meri gađale područja pod kontrolom Hadžat Tahrir al-Šama (HTS) i Turkestanske islamske partije (TIP) u provincijama Idlib i Hama.

Nedavno su ruske vazduhoplovne snage pojačale svoje napade na ovom području, jer sirijske trupe nastavljaju da se mobilišu za predstojeću ofanzivu u Džisr al-Šugour i ravnici Al-Gab.

(AMN)

KOMENTARI



7 komentara

  1. goran says:

    Rusi sve izrokaju, mesec dana potom, na istom mestu dzihadisti opet kontrolisu teritoriju. Ko je ovde lud? Takodje, moze li neko da mi objasni da svi terirosti bivaju pusteni posto se teritorija oslobodi. Zamislite da neka grupa u Americi ide na Belu kucu i da ih policija pohvata, a odmah potom pusti, kako bi to isto mogli da rade u nekoj drugoj americkoj drzavi??????????????

    • Miraš says:

      Ruska avijacija gadja teroriste u pokretu, skladišta municije, itd. ali ne može avionoima onako s neba da pohvata i sve teroriste dole na zemlji. Ne sede ni oni kao živa meta čekajući da ih skoka ruska ili sirijska avijacija.... Ne budu svi teroristi prebačeni u Idlib. Razvrstavaju se, ali je to i stvar njihove volje da li prihvataju uslove sirijske vlade. Od onih velikih završnih borbi za oslobodjenja grada Alepa sve je jasno. Borbe za Alepo trajale bi još 6 ili više meseci da nije postojala ta mogućnost da teroristi mogu da obustave borbe i da budu živi prebačeni u Idlib. Ako bi se borili na smrt do poslednjeg borbe u svakom mestu trajale bi bar triput duže. Tako bi ceo sirijski rat puno duže trajao, u nedogled, a civili - alal vera ko izdrži i preživi.

      • Miraš says:

        Ne znam tačno sve uslove sirijske vlade, ali izgleda da oni domaći naoružani pobunjenici-teroristi koji se odluče da ostaju u svom mestu dužni su da se bore za Siriju najmanje 6 meseci te ih izgleda onda šalju u posebne NDF snage. Zamisli naprimer kod nas da je tok rata bio malo drugačiji pa da su nekom iz sastava "za dom spremni" saopštili ostaješ ovde u svom domu i mestu ali pod uslovom da se boriš pod uslovima koje ti odredi jugoslovenska vlada i po rasporedu JNA. On bi odmah rekao da to neće i da hoće da ide u svoj lijepi "Idlib".

        • Miraš says:

          Ali u Siriji je malo drugačija situacija. Deo tih pobunjenika shvata da su prevareni, da je njihovo nekadašnje tj. prvobitno nezadovoljstvo zloupotrebljeno i da je sve to još promreženo vrhunskim terorističkim grupama sa strane.

      • Miraš says:

        Dakle u Siriji se pre i tokom borbi u svakom mestu odvija i proces pomirenja. Slušala sam jednom sirijski intervju sa pobunjenicima u autobusu koji su čekali polazak iz Dume za Idlib. Bilo je interesantno da muž nema odgovor na veoma korektna i mnogobrojna pitanja novinara nego se samo smeje kao tupi zvekan. Dok njegova supruga ubacuje veoma razumne odgovore, ona puno više razume. Šteta što se tako loše udala.

  2. Miraš says:

    Grad Džisr as Šugur pripada pokrajini Idlib i nalazi se u zapadnom delu Idlibske deeskalacione zone, severno od Latakije i severno od zapadnog i najsevernijeg dela Hame, a zapadnije od tog grada je granica prema Turskoj prema Hataju. Iz tog grada su vršeni napadi sa bespilotnim letelicama na rusku bazu VKS u Latakiji. Pre 10-tak dana sirijski generalštab je naredio Tigrovim snagama da ne idu kao ispomoć južno od Damaska u kamp Jarmuk kao što su nameravali, nego da će ići da oslobadjaju Džisr as Šugar, dakle da sa te zapadne strane malo smanje Idlibsku zonu. Medjutim na tom putu Tigrovi su najpre rasčistili Rastanski džep izmedju glavnih gradova pokrajina Homs i Hama. Izgleda da će taj džep brzo završiti jer i raspoloženje većine stanovništva ali i dobrog dela pobunjenika u tom džepu je takvo da što pre treba da se predaju snagama SAA. Oni pobunjenici koji su raspoloženi da ostanu i mogu se uključiti u proces pomirenja po uslovima sirijske vlade oni će i ostati, a samo oni pobunjenici koji to ne žele biće prebačeni u Idlib. Tako se odvija prilikom oslobadjanja u Siriji od mesta do mesta. U Istočnoj Guti u kojoj su se skoro završile borbe isto je deo pobunjenika prešao u snage SAA, čak i u lokalnu policiju, a poveći deo je prebačen u Idlib. Posle toga u Istočnom Kalamunu koji je po veličini teritorije puno veći veoma brzo su pobunjenici odlučili da se predaju. Otprilike svuda se odvija ovako: Najpre im pošalju pregovarače sa uslovima, ako to ne prihvate onda grune avijacija i kopnene snage SAA. Zatim pobunjenici odlučuju ili grob ili bolje da prihvatimo one uslove i ostanemo živi. Oni koji su najokoreliji ne ostaju u svojim mestima i ne prihvataju uslove pomirenja koje nudi sirijska vlada. Na kraju će se morati ponovo sa njima sresti prilikom oslobodjanja Idliba. Ipak ovako je bolje jer se brže završavaju borbe za oslobadjanje nekog konkretnog područja, manje stradaju i trpe civili i manje se razrušavaju naselja, a ukupno gledano brže će osloboditi celu zemlju od svih terorističko pobunjeničkih snaga. Teroristi koji se prebacuju u Idlib mogu tamo da ponesu samo lično lako naoružanje, a oni su nekako na nivou pameti lokalnih plemena te onda u Idlibu izmedju sebe ratuju za kontrolu važnih saobraćajnica, pojedinih mesta itd. Troše municiju bezveze, a i ubijaju se medjusobno. Tako da na kraju imaće snage SAA manje sa njima posla. Ipak ne daj Bože biti pravi civil u Idlibu. Sam Idlib nije u vrhu strateški značajnih ciljeva za Siriju, nego snage SAA se žure da rasčiste sve sirijske konfliktne zone a da bi pristupili oslobadjanju strateški najznačajnijih oblasti. To su Tabka, Raka, istočni deo pokrajine Deir ez Zor ali koje kontrolišu kurdske snage uz pomoć Amerikanaca. Krajem juna za očekivati je da će od sirijsko-sirijskih zona sukoba ostati samo Idlib, a zatim počinje nova faza sirijsko-kurdski obračun. Dosad su čak i ovakve vrste sukoba sa Kurdima izbegavali i kad se dese obustavljali su ih da ne bi imali bezbroj frontova sa tri vrste protivnika: ranije ISIS + terorističko pobunjeničke grupe + kurdske snage podpomognute Amerikancima. Cilj je bio da naprave najpre reda u većem delu Sirije sa dve vrste protivnika, pa tek onda idu preko Eufrata da se obračunaju sa poslednjim. Tek na sve te konflikte raznih snaga u Siriji ne ide ni dodavanje Izraelsko-Iranskog sukoba preko teritorije Sirije, a ni direktan sukob Rusija-SAD. Kad bi i to dozvolili u Siriji niko ne bi opstao, a ne bi imala gde da poraste ni travka.

  3. Miraš says:

    Turska je htela da se taj grad ne dira, ali zbog napada na bazu u Latakiji Rusi traže da i on treba da se oslobodi. Stvar je u tome da u Idlibu ima dosta turkmenskog stanovništva koje je naklonjeno Turskoj. Ranije dok je Turska podržavala terorističke grupe isto su bili povezani. S jedne strane u interesu smirivanja dobro je da baš Turska kontroliše tu deeskalacionu zonu, ali nikako nije dobro kad postanu pristrasni iz samo njihovih razloga.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *