Руски агент Болтон, Џон Болтон

Ruski agent Bolton, Džon Bolton

13 jula 2018

Piše: Filip Rodić

Posle predstave u Singapuru, koju su organizovali predsednik SAD Donald Tramp i severnokorejski lider Kim Džong Un, izgleda da nam sleduje još jedan performans u kojem nastupaju Tramp i predsednik Rusije Vladimir Putin. S obzirom na ono što se desilo u Singapuru, mnogi Evropljani su očigledno nervozni – napisao je u autorskom tekstu za „Vašington post“ bivši premijer Švedske Karl Bilt, jedan od istaknutijih zapadnjačkih antiruskih jastrebova povodom predstojećeg samita Putin–Tramp. Bilt se plaši, a navodi da zbog toga i evropske prestonice imaju „istinski razlog za strah“, da bi Tramp 16. jula u Helsinkiju sa Putinom mogao da odigra istu ulogu kao i sa Kimom u Singapuru i da postigne nekakav kompromis zarad smanjenja napetosti. „Ako Tramp bude koristio scenario iz Singapura, to bi bilo istinski zabrinjavajuće. Mogli bismo čuti da je Putin čovek kojeg narod u Rusiji voli, da mu se može verovati, da su dvojica lidera izgradila odličan odnos i da su pred nama sjajni dani“, upozorava nas Karl Bilt. Zaista, ko normalan bi se mogao radovati prvim koracima u detantu (makar oni bili i samo simbolični) između svetskih nuklearnih sila, kada postoji opcija ratnohuškačke retorike, pretnji, ucena, sankcija, neprijateljstva itd.?



Nije Karl Bilt jedini koji u mirovnoj perspektivi vidi opasnost. Na mogućnost otopljavanja odnosa s istom užasnutošću reagovao je gotovo kompletan EU establišment, posebno Britanci, mediji s obe strane okeana i američka „duboka država“. U tom horu, londonski „Tajms“ citira neimenovanog britanskog ministra koji izražava nervozu zbog „mogućnosti da nekakav dil o miru bude iznenada objavljen“ i da se, ne daj Bože, dogovore o smanjivanju vojnih kapaciteta u Evropi, što bi, kako piše „Gardijan“, „Evropljane ostavilo na cedilu“.

SAVETNIKOV ZAOKRET 

Savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, koji se u Moskvi susreo sa Vladimirom Putinom kako bi utanačili detalje oko predstojećeg, moguće istorijskog samita, nije se pošteno ni ukrcao na avion na aerodromu Šeremetjevo, a da su počeli napadi na njega koji idu toliko daleko da se ovaj doskorašnji zastupnik tvrde linije prema Moskvi i drugim američkim „rivalima“ naziva „ruskim agentom“. Britanski „Gardijan“, pod naslovom „Novi Džon Bolton: Trampov saradnik zamenjuje vatru i sumpor kašičicom šećera“, piše da su „karakteristični morževski brkovi još tu, prodoran pogled je isti, ali u gotovo svakom drugom smislu novi Džon Bolton i stari Džon Bolton deluju potpuno drugačije“. „Stari Bolton je bio vatreni jastreb koji se sa televizije i iz novina rugao američkim diplomatama koje su se zalagale za kompromis sa neprijateljima Amerike. Pre godinu dana napisao je komentar u kojem Putina opisuje kao serijskog lažova odgovornog za agresiju u formi mešanja u američke izbore i upozorio da se s Rusijom pregovara na sopstveni rizik“, to je bilo nekad, konstatuje sa žaljenjem „Gardijan“, a sada Bolton želi da pregovara sa svetskim diktatorima.

Najekstremniju osudu Boltonovog puta u Moskvu izneo je viši saradnik notornog Atlantskog saveta Anders Aslund, koji je ocenio da je Boltona „Kremlj očarao“ i da ga od sada treba smatrati ruskim agentom jer je pomogao organizovanje susreta Trampa i Putina. Ovaj stručnjak je otišao toliko daleko da je zaveru video čak i u izboru mesta za Boltonovu konferenciju za novinare – medija centar Interfaksa, umesto američke ambasade.

Pišući o ovome, bivši američki kongresmen Ron Pol podseća da su jastrebovi i stručnjaci i u prošlosti radili po istoj matrici. „Kada se radi o izgradnji mira, ’eksperti’ obično greše. Oni se, u ostvarivanju sopstvene zarade, oslanjaju na postojanje ’zvaničnih neprijatelja’. ’Stručnjak’ za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski napao je 1985. godine ideju sastanka predsednika Regana i sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova. To je bilo ’ponižavajuće’ i ’taktički neinteligentno’, rekao je on tada a preneo ’Vašington tajms’. Takav sastanak bi samo ’izdigao’ Gorbačova i učinio ga ’prvim među jednakima’, govorio je on. Bogu hvala, Regan se suočio sa Gorbačovim tokom nekoliko sastanaka i ostatak je istorija. Bžežinski je pogrešio, a mirotvorci su bili u pravu“, podsetio je Ron Pol. Sva logika, ako se izostavi subjektivnost izazvana ličnim interesima jastrebova, ukazuje da iz pomirljivog sastanka Trampa i Putina ne može da se izrodi bilo šta loše po bilo koga, osim za ratnohuškački vojnoindustrijski kompleks.

ČEGA SE ELITA PLAŠI 

Zapadni establišment, a posebno Britaniju, koja bi se u slučaju detanta između Vašingtona i Moskve ostala posvađana s Rusijom i sama na ledini, plaši upravo perspektiva mira. Plaši ih nekoliko inicijativa koje je najavio Tramp, a koje bi u slučaju otopljavanja odnosa sa Rusijom postale krajnje realne, iako sada deluju neizvodljivo. Pre svega, Tramp je najavio mogućnost povlačenja američkih snaga iz Nemačke i Pentagon je već počeo da radi na analizi cene i posledica ovakvog masovnog premeštanja vojske SAD. Ovo se dešava u trenutku sve većih napetosti u odnosima predsednika Trampa i nemačke kancelarke Angele Merkel, odnosima koji ni na početku nisu bili baš „prijateljski“ i pred NATO samit koji se održava 11. i 12. jula u Briselu. Pored toga što su ovakvu mogućnost pomenuli američki zvaničnici, navodeći da je Tramp bio zgranut kada je čuo koliki je obim američkog vojnog prisustva u Nemačkoj, povlačenje trupa SAD iz ove zemlje posle sastanka sa Putinom bilo bi analogno Trampovoj najavi o mogućem povlačenju američke vojske iz Južne Koreje posle sastanka sa Kimom, o čemu je pisao „Vašington post“. Zapadnjačke jastrebove i vojnoindustrijski kompleks brine i realna mogućnost odluke da se Amerikanci povuku i iz Sirije, što će, sigurno je, biti jedna od glavnih tema samita u Helsinkiju. Gore od svega navedenog bila bi mogućnost povlačenja SAD iz NATO-a, što je Tramp implicitno najavio tokom prošlog samita G7, kada je rekao da je „NATO podjednako loš kao i NAFTA (severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini protiv kog se Tramp trenutno bori i čije izmene ne želi da potpiše) – preskup je za SAD“.

Kakva korist, odnosno šteta od sastanka Trampa i Putina može biti, najbolje ukazuju argumenti dvojice ovde citiranih analitičara, Karla Bilta i Rona Pola. Dok je za Bilta najvažnije da se „očuvaju interesi i vrednosti Zapada“, Pol izražava nadu da će ovaj sastanak biti „prvi korak ka stvarnom pomirenju i udaljavanje od pretnje nuklearnim ratom“. Toliko o tome.

(Pečat)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *