Руски агент Болтон, Џон Болтон

Руски агент Болтон, Џон Болтон

13 јула 2018

Пише: Филип Родић

После представе у Сингапуру, коју су организовали председник САД Доналд Трамп и севернокорејски лидер Ким Џонг Ун, изгледа да нам следује још један перформанс у којем наступају Трамп и председник Русије Владимир Путин. С обзиром на оно што се десило у Сингапуру, многи Европљани су очигледно нервозни – написао је у ауторском тексту за „Вашингтон пост“ бивши премијер Шведске Карл Билт, један од истакнутијих западњачких антируских јастребова поводом предстојећег самита Путин–Трамп. Билт се плаши, а наводи да због тога и европске престонице имају „истински разлог за страх“, да би Трамп 16. јула у Хелсинкију са Путином могао да одигра исту улогу као и са Кимом у Сингапуру и да постигне некакав компромис зарад смањења напетости. „Ако Трамп буде користио сценарио из Сингапура, то би било истински забрињавајуће. Могли бисмо чути да је Путин човек којег народ у Русији воли, да му се може веровати, да су двојица лидера изградила одличан однос и да су пред нама сјајни дани“, упозорава нас Карл Билт. Заиста, ко нормалан би се могао радовати првим корацима у детанту (макар они били и само симболични) између светских нуклеарних сила, када постоји опција ратнохушкачке реторике, претњи, уцена, санкција, непријатељства итд.?



Није Карл Билт једини који у мировној перспективи види опасност. На могућност отопљавања односа с истом ужаснутошћу реаговао је готово комплетан ЕУ естаблишмент, посебно Британци, медији с обе стране океана и америчка „дубока држава“. У том хору, лондонски „Тајмс“ цитира неименованог британског министра који изражава нервозу због „могућности да некакав дил о миру буде изненада објављен“ и да се, не дај Боже, договоре о смањивању војних капацитета у Европи, што би, како пише „Гардијан“, „Европљане оставило на цедилу“.

САВЕТНИКОВ ЗАОКРЕТ 

Саветник председника САД за националну безбедност Џон Болтон, који се у Москви сусрео са Владимиром Путином како би утаначили детаље око предстојећег, могуће историјског самита, није се поштено ни укрцао на авион на аеродрому Шереметјево, а да су почели напади на њега који иду толико далеко да се овај доскорашњи заступник тврде линије према Москви и другим америчким „ривалима“ назива „руским агентом“. Британски „Гардијан“, под насловом „Нови Џон Болтон: Трампов сарадник замењује ватру и сумпор кашичицом шећера“, пише да су „карактеристични моржевски бркови још ту, продоран поглед је исти, али у готово сваком другом смислу нови Џон Болтон и стари Џон Болтон делују потпуно другачије“. „Стари Болтон је био ватрени јастреб који се са телевизије и из новина ругао америчким дипломатама које су се залагале за компромис са непријатељима Америке. Пре годину дана написао је коментар у којем Путина описује као серијског лажова одговорног за агресију у форми мешања у америчке изборе и упозорио да се с Русијом преговара на сопствени ризик“, то је било некад, констатује са жаљењем „Гардијан“, а сада Болтон жели да преговара са светским диктаторима.

Најекстремнију осуду Болтоновог пута у Москву изнео је виши сарадник ноторног Атлантског савета Андерс Аслунд, који је оценио да је Болтона „Кремљ очарао“ и да га од сада треба сматрати руским агентом јер је помогао организовање сусрета Трампа и Путина. Овај стручњак је отишао толико далеко да је заверу видео чак и у избору места за Болтонову конференцију за новинаре – медија центар Интерфакса, уместо америчке амбасаде.

Пишући о овоме, бивши амерички конгресмен Рон Пол подсећа да су јастребови и стручњаци и у прошлости радили по истој матрици. „Када се ради о изградњи мира, ’експерти’ обично греше. Они се, у остваривању сопствене зараде, ослањају на постојање ’званичних непријатеља’. ’Стручњак’ за националну безбедност Збигњев Бжежински напао је 1985. године идеју састанка председника Регана и совјетског лидера Михаила Горбачова. То је било ’понижавајуће’ и ’тактички неинтелигентно’, рекао је он тада а пренео ’Вашингтон тајмс’. Такав састанак би само ’издигао’ Горбачова и учинио га ’првим међу једнакима’, говорио је он. Богу хвала, Реган се суочио са Горбачовим током неколико састанака и остатак је историја. Бжежински је погрешио, а миротворци су били у праву“, подсетио је Рон Пол. Сва логика, ако се изостави субјективност изазвана личним интересима јастребова, указује да из помирљивог састанка Трампа и Путина не може да се изроди било шта лоше по било кога, осим за ратнохушкачки војноиндустријски комплекс.

ЧЕГА СЕ ЕЛИТА ПЛАШИ 

Западни естаблишмент, а посебно Британију, која би се у случају детанта између Вашингтона и Москве остала посвађана с Русијом и сама на ледини, плаши управо перспектива мира. Плаши их неколико иницијатива које је најавио Трамп, а које би у случају отопљавања односа са Русијом постале крајње реалне, иако сада делују неизводљиво. Пре свега, Трамп је најавио могућност повлачења америчких снага из Немачке и Пентагон је већ почео да ради на анализи цене и последица оваквог масовног премештања војске САД. Ово се дешава у тренутку све већих напетости у односима председника Трампа и немачке канцеларке Ангеле Меркел, односима који ни на почетку нису били баш „пријатељски“ и пред НАТО самит који се одржава 11. и 12. јула у Бриселу. Поред тога што су овакву могућност поменули амерички званичници, наводећи да је Трамп био згранут када је чуо колики је обим америчког војног присуства у Немачкој, повлачење трупа САД из ове земље после састанка са Путином било би аналогно Трамповој најави о могућем повлачењу америчке војске из Јужне Кореје после састанка са Кимом, о чему је писао „Вашингтон пост“. Западњачке јастребове и војноиндустријски комплекс брине и реална могућност одлуке да се Американци повуку и из Сирије, што ће, сигурно је, бити једна од главних тема самита у Хелсинкију. Горе од свега наведеног била би могућност повлачења САД из НАТО-а, што је Трамп имплицитно најавио током прошлог самита Г7, када је рекао да је „НАТО подједнако лош као и НАФТА (северноамерички споразум о слободној трговини против ког се Трамп тренутно бори и чије измене не жели да потпише) – прескуп је за САД“.

Каква корист, односно штета од састанка Трампа и Путина може бити, најбоље указују аргументи двојице овде цитираних аналитичара, Карла Билта и Рона Пола. Док је за Билта најважније да се „очувају интереси и вредности Запада“, Пол изражава наду да ће овај састанак бити „први корак ка стварном помирењу и удаљавање од претње нуклеарним ратом“. Толико о томе.

(Печат)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u