РУСКИ ЕКСПЕРТ ШОКИРАО СВЕТ: Ово су планови Израела

RUSKI EKSPERT ŠOKIRAO SVET: Ovo su planovi Izraela

13 oktobra 2018

Poslednjih dana su se pojavili politički i vojni znaci pripreme za sledeći napad od strane države Izrael na Siriju i Rusiju.

Nakon što je rusko rukovodstvo donelo političku odluku da Siriju snabde S-300 sistemima vazdušne odbrane i drugim raznim sistemima, kao i da ojača elektronske kontramere, ton izjava i intervjua od strane predstavnika izraelskog vojno-političkog rukovodstva se značajno promenio, konstatuje Mihail Ošerov za Rusvesna.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu nije izdavao nikakve glasne političke izjave nakon što se vratio iz SAD i svojih razgovora sa Donaldom Trampom. On je davao političke izjave u SAD, ali tada, verovatno, još uvek nije imao potpunu sliku i kompletne informacije o ruskim predstojećim akcijama.



Avigdor Liberman je dao dva intervuja u poslednje dve nedelje – jedan 27. septembra na kontrolnom punktu Kuneitra u Golanskoj visoravni koja je okupirana od strane Izraela, a drugi nedavno za novine Yediot Ahronot.

Na Golansoj visoravni, Liberman je zaobišao pitanje izraelske politike u novim uslovima, rekavši da se politika države Izrael neće menjati, i sugerisao novinarima da se obrate sekretaru za štampu izraelske vojske. U intervjuu za novine Yediot Ahronot nije objavljeno ništa vezano za Siriju. Možda je to zbog zabrane objavljivanja informacija o tome od strane izraelske državne cenzure.

Izrael je jedna od retkih zemalja na svetu gde je preliminarna državna cenzura na snazi i gde po prvi put u istoriji nakon nekadašnje Nemačke postoji propagandno ministarstvo. Ali u objavljenom intervjuu za novine Yediot Ahronot, sačuvana fraza izraelskog ministra odbrane da je “borbena gotovost izraelske vojske sada ista kao i tokom rata 1967. godine.“

6.oktobra je intervju dat novinama Ha’aretz od strane drugog ministra izraelske vlade, Tačija Hanegbija, u kom je on takođe najavio odlučnost i namere izraelske vlade da nastave sa agresijom protiv Sirije.

Prema izveštaju od 5. oktobra sa izraelskog sajta Debka, koji se smatra internet stranicom koja objavljuje informacije u interesu izraelskih obaveštajnih službi, američki predsednik je naredio da se Izraelu hitno prebaci nekoliko eskadrila najnovijeg američkog F-35 aviona iz borbenih jedinica, uključujući i one koji su već smešteni na Bliskom istoku, Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Razlog za izraelsku agresiju protiv Sirije je prisustvo iranskih oficira na teritoriji Sirije i mogućnost prenosa određenih vrsta oružja u libanski pokret Hezbolah.

Sa pravne tačke gledišta, prisustvo iranskih oficira u Siriji i prisustvo iranskog oružja, kao i sirijska pomoć libanskom pokretu Hezbolah, je apsolutno legitimno. Iranski oficiri i dobrovoljci su na teritoriji Sirije po legalnoj osnovi na zahtev sirijske vlade i značajno doprinose obnovi sirijske države.

Nastavljajući do nedavno, stalni napadi izraelske avijacije sve ovo vreme se nisu susreli sa protivljenjem od strane Rusije. Umesto da zaštiti sirijsko nebo od svih agresora, Rusija je dozvolila Izraelu da napadne bilo koji objekat u Siriji, i SAD-u da okupiraju teritorije na jugu i istoku Sirije.

Tragični incident sa ruskim Il.20 se mogao dogoditi ranije u bilo kom trenutku, i sasvim je moguće da su se takvi incidenti događali i pre, samo se o njima, verovatno, nije obaveštavalo.

Dakle, 2013. godine, nakon još jednog napada izraelske avijacije na Siriju u regionu Latakija u neposrednoj blizini lokacije ruskih vojnih objekata, sam ruski predsednik Vladimir Putin je uveče pozvao izraelskog premijera, koji je bio u nedeljnoj poseti Kini.

U to vreme, 2013. godine, američki predsednik Barak Obama nije mogao da razgovara telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom pola godine zbog odbijanja ruske strane. Ruski predsednik Vladimir Putin je sam nazvao.

Razgovor koji je održan u 22h po vremenu u Pekingu (što ukazuje na hitnost poziva) je bio toliko važan za Netanjahua da se vratio u Izrael nakon duge posete i dugog leta, u pet sati ujutru na važan dan verskog praznika, i ne napuštajući aerodrom, prebačen je u drugi avion i odleteo u Soči kako bi se sastao sa Vladimirom Putinom.

I tako nakon ovog sastanka, koji je bio delimično jedan na jedan, Netanjahu se vratio u Izrael, a izraelska agresija protiv Sirije, uz prećutnu saglasnost Rusije, se nastavila.

U celoj ovoj priči o izraelskoj agresiji protiv Sirije, postoji jedan ključni moralni i politički aspekt. Grubo govoreći, oni to ne rade saveznicima – oni ih štite na jednom mestu, a ne na drugom.

Ostatak savezničkih zemalja Rusije će sada znati da ih, u slučaju toga, Rusija neće braniti, što proističe iz nekih nerazumljivih interesa rukovodstva zemlje, što je suprotno nacionalnim interesima Rusije. To se dogodilo u Donbasu 2014. godine, to se dogodilo u Siriji, počevši od 2011. godine, uprkos postojanju sporazuma o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći između Rusije i Sirije.

Katastrofa ruskog elektronskog izviđačkog aviona Il-20, koja se prvenstveno dogodila zbog neopiranja Rusije izraelskoj agresiji, još uvek nije dobila adekvatan politički odgovor. Snabdevanje Sirije raznim sistemima i kompleksima vazdušne odbrane je polovično tehničko i polupolitičko rešenje problema.

Rusija ne može i neće moći da brani Siriju i svoje interese u Siriji bez direktnog suprotstavljanja izraelskoj i američko-turskoj agresiji, a to zahteva poltičku odluku, koja još nije doneta.

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



16 komentara

  1. Miraš says:

    Ovaj autor takodje ratuje protiv Rusije. On piše, a ni ne zna šta piše, ali važno je da bi i on da opipava puls šta će i kako će Rusija. Godine 2013 nije bilo ruskog vojnog prisustva u Siriji, ruska vojska došla je u Siriju 30.09.2015. godine. Autor očekuje da samo Rusija bude dosledno poštena, a kao što vidimo svi ostali daju lažne i krajnje nepoštene izjave, te da Rusija izbaci i političku odluku protiv Izraela. Ovako je bolje jer Rusija je izjavila da će svet odsad videti zaštitu ruske vojske kakvu dosad nije video. Automatski sa tom zaštitom ruske vojske zaštićeni su značajno bolje već oslobodjeni delovi Sirije, a neprijatelji Sirije na neoslobodjenim teritorijama našli su se u puno lošijoj poziciji, prvenstveno mislim na Idlib i Tanf. Najava da će Sirija dobiti još sistema S-300 je pretnja američkom vojnom prisustvu istočno od Eufrata tamo gde SAD uz pomoć Kurda kontroliše teritorije. Unošenjem još takvih PVO sistema i sistema za elektronsko ratovanje zatvorili bi sirijsko nebo u potpunosti te bi Kurdi ostali bez podrške avijacije Američke koalicije. Ta pretnja Rusije koja čak nije izgovorena, ali praktično postoji, ona će da lomi savez SAD i Izraela. IGRA JE SLEDEĆA: AKO SE IZRAEL SADA NE SMIRI AMERIKANCI ZNAJU DA SU SVE BLIŽE DANU KADA ĆE MORATI DA POTPUNO NAPUSTE SIRIJU ŠTO JE ZA SAD STRAHOVIT PORAZ. AKO I DALJE PODRŽAVAJU IZRAEL U SUKOBU PROTIV RUSIJE I TO SE POKAŽE NEUSPEŠNO ONDA SU I AMERIKANCI SKOČILI SAMI SEBI U STOMAK. DOSADAŠNJA AMERIČKA DOSLEDNA I BEZREZERVNA PODRŠKA IZRAELU POČEĆE DA SE KOLEBA I DA SE SMANJUJE. Ovaj autor pravi se da to ne vidi nego čak proziva i izaziva Rusiju kakav utisak će imati o njoj njeni saveznici.bOLJE NEKA SE ZABINE NAD SVOJIMA. Ako bi to uradila što ovaj autor očekuje Rusija bi dobila sa Zapada još sankcija i još novog propagandnog rata i još zaoštravanja na njenu štetu, a sada više nije u pitanju samo Rusija i Sirija. Treba imati u vidu da trenutno na Zapadu Rusija ipak ima podršku kada su u pitanju nove sankcije protiv Irana. Sva nova politička zaoštravanja doprinela bi da te zapadne zemlje počnu više da se kolebaju u svojim dosadašnjim stavovima da neće učestvovati u američkim sankcijama protiv Irana. Trenutno Amerika je jedina koja sprovodi sankcije protiv Irana.

    • Miraš says:

      Bolje neka se zabrine nad SVOJIMA, on izgleda jeste Rus ali veliko je pitanje kome on pripada i ko si NJEGOVI.

  2. slobo says:

    Pa to se vidi odavno da Rusiji se ne moze vjerovat .Oni nikoga nece braniti niti brane .Saveznistvo sa Rusijom je pucanje u prazno .Mogao bi se Putin I povuci sa vlasti izgubio je kredibilitet.

  3. Cilj jeste says:

    Uvući Rusiju u direktan rat sa Izraelom ali to se nikad ne sme dogoditi, inače svi odosmo u 3 lepe.

    • Miraš says:

      Izrael će biti stopiran sa odbrambenim zidom od PVO i tehnike za Radio-elektronski rat. Sledi oslobadjanje Idliba i zatvaranje>eliminisanje baze TANF. Tada bi Sirija vladala sa oko 68% teritorija + 4% koje drži Turska = 72% teritorija Sirije. Kad i kako staviti pod kontrolu 28% koje drže Amerikanci uz pomoć Kurda. Vojno ne moraju sve to da osvajaju, nego dovoljno je da uzmu istočni deo pokrajine Deir ez Zor a za uspeh toga značajno je napraviti zatvoreno nebo nad celom Sirijom, dakle unošenje još PVO kompleksa. Kad bi to uradili onda Amerikanci koliko bi preduzeli novih sankcija i koliko novih žarišta i frontova bi aktivirali prema Rusiji?

    • Miraš says:

      Ako baš bude potrebno Iran će smiriti izraelske vojne snage sa balističkim raketama, pretpostavljam da bi gadjali samo Golan a on je sirijski. Inače na njemu baš ima izraelskih vojnih baza. To su već isprobali u maju ove godine i pokazali su da je moguće poraziti izraelske vojne snage. O rezultatima tog udara na izraelske baze na Golanu, izraelska cenzura nije dozvolila ni da se pisne. Ujedno to je bila i dobra opomena Izraelu pred tada dugo najavljivanu i nadolazeću ofanzivu snaga SAA na Daru i Kunejtru. Pred samu ofanzivu Putin je pripretio Netanijahuu da ako se izraelski vojnici budu mešali u tu ofanzivu da će ih ruska vojska hvatati jednog po jednog na teritoriji koju kontrolišu izraelske snage. Pretpostavljam da je i on mislio samo na Golan ali nije hteo ni toliko da bude odredjen. Inače uspeh te sirijske vojne operacije BASALT bio je najviše upitan i rizičan baš zbog Izraela. Ovaj put Izraelci su se jedino usudili da prime Bele šlemove i da ih hitno prebace u Jordan. Još prošle godine bolji analitičari kad su pisali o stanju u Dari bili su opravdano veoma skeptični, ali pokazalo se da kad teroristi osete da neće imati pomoć od svojih država sponzora brzo odustaju. To se baš desilo i u Dari. Eto treba znati i to da Izrael itekako poštuje govor sile po potrebi tj. kad mora.

  4. Kulak says:

    Da li je Vladimir Putin ikada išta uradio protiv Izraela? Nije.Da li će Vladimir Putin ikada išta uraditi protiv Izraela? Neće.Kome nije jasno o čemu se tu radi,neka ode u Moskvu,pa vidi koliko u glavnom gradu Rusije ima Židova i kakav je njihov uticaj.Ja sam bio,pa sam se uverio.Više od 80% bankara,menadžera,oligarha i tajkuna u Rusiji su ljudi židovskog porekla.I u sportskom menadžmentu u Rusiji dominiraju Židovi.Jevgenij Giner i ostala židovska družba drže i CSKA,Lokomotiv,Dinamo,Spartak,Zenit i ostale jače klubove.Skoro svi glavni ljudi u menadžmentu Sberbank i VTB Banke su Židovi.Izuzetak je Aleksej Miler.On je Nemac.

    • Nina says:

      Zasad za karakter Vladimira Vladimiroviča Putina ne može se reći da on radi nešto protiv ijedne države ovog sveta. On samo vraća udarce, ali ne pravi zavere za osvajanje i pokoravanje država. Nas ponekad izluđuje taj uvek prijateljski stav prema svima redom i prema onima koji za naš ukus to i ne zaslužuju, a verovatno zato što smo mali narod i mala država bez uticaja, ali i bez odgovornosti za odnose u svetu. Na Zapadu, vladajući likovi kakvi su tamo, to vide kao njegovu slabost i u tome traže prostor za napad. Opet na neki način je u pravu. Baš i nije pametno postavljati sebe i svoju državu u ulogu svetskog sudije jer istovremeno postaje i dežurni svetski policajac a i staratelj mnogima. Nema takve ambicije da Rusija vlada celim svetom, nego više nastoji da svako na najbolji mogući način vlada sobom i svojom državom. Svetska politika je prilično već pokvarena pa se bojim da ovakvi političari stižu kasno. No skupljaju šamar po šamar pa možda se i upristoje.

    • Deda Micko says:

      Upravo tako, ali to nema ko da cuje, Srbi ne prihvataju realnost, zive u snovima.

    • Milan says:

      Čije sve strane službe su učestvovale u organizaciji na pucanje u demonstrante na Evromajdanu u Kijevu? Zatim kasnije na kontramajdanu u Odesi ko je smislio onaj scenario? Ne mislim na konkretne izvršioce o kojima ponešto i čujemo ali ko su tada bili glavni mislioci i konstruktori dogadjaja u ofisu? Ako bi Rusija čvrsto zategla odnose sa Izraelom šta bi dobila zauzvrat u Moskvi? To je tako da čim je politika manje elastična da zauzvrat kreću atentati i terorizam. Naprimer i poredjenja radi Zbignjev Bžežinski poznati američki rusofob geostrateg i pisac "Šahovske table" je navodno amerikanac poljskog porekla, ali deda mu potiče iz Ukrajine iz Galicije iz mesta koje je bilo prilično naseljeno Jevrejima i to vekovima unazad. Netanijahu potiče iz Belorusije, Liberman potiče iz Moldavije, a odakle sve potiču oni koje nisu poznati, o njima se ne piše. Ali svi oni, i poznati i nepoznati, nekako se vraćaju u stari kraj.

  5. Deda Micko says:

    Cionisticka lutka Putin polako postaje providan cak i najbolesnijim rusofilima. Izrael ce ponovo poniziti Rusiju.

    • Portopranco says:

      Cionistički lutak Putin? Ko bi ga znao,možda i jeste.I malo dete vidi da Putin kad je Izrael u pitanju neće ni prstom da mrdne,bez obzira šta Izrael radi i koga tuče.Možda je odgovor u činjenici da su od 100 najbogatijih ljudi u Rusiji njih 98 pripadnici naroda kome pripada Netanjahu,jedan je Nemac (Aleksej Miler),a onaj stoti je Sergej Galicki iz Krasnodara (poreklom Jermen).

    • Milan says:

      Jao deda! Mrsko ti je a verovatno i teško je da bilo koga voliš. Da li te nerviraju oni koji su spremni da vole? Pa još i rusofili da ti pomrse učmale konce. Mrzačka filozofija je inače filozofija Zapada. Pa ti sad vidi ko si ti!

      • Deda Micko says:

        Crno-belim kategorijama nećemo ništa shvatiti. Ovde ne raspravljamo ko koga voli (to su privatne stvari) već kritikujemo ljude sa političke i medijske scene. Pokušavamo da shvatimo svet u kojem živimo. Bavim se postpupcima, a ne ličnostima jer za celovitu sliku nemam dovoljan uvid, a kada je neko još uvek aktivan o njemu je teško izreći konačan sud. Putin je uradio neke dobre stvari: pozabavio se natalitetom, proterao Nevladine organizacije, zabranio GMO, ojačao vojsku (maka je to samo delimično njegova zasluga). S druge strane je ispao šonja i u odnosu prema Ukrajini i u odnosu prema Izraelu. Vreme će pokazati koju igru on igra i za koga zapravo radi. A oni koji nisu u stanju nikoga da vole, obično se ponose svojom ljubavlju prema Putinu. Najlakše je voleti nešto što sa vašim životom nema nikakve veze.

  6. Miraš says:

    Nije jasno kada se desio taj napad izraelske avijacije o kome se dosad ćutalo ili manje pisalo. Taj još jedan i raniji napad izraelske avijacije na Siriju u regionu Latakija u neposrednoj blizini lokacije ruskih vojnih objekata sigurno se nije desio 2013, a ni 2017 godine. Naprimer Netanijahu je bio u poseti Kini u martu 2017 godine, ali autor pominje povodom toga i Baraka Obamu, a Obama u martu 2017 godine nije bio predsednik SAD. Pod pretpostavkom da se incident desio pa kadgod da je bio jasno je da povodom takvog incidenta Putin može da najavi isporuku S-300 Siriji. Takva najava mogla je da služi kao sredstvo kontrole ponašanja Izraela. Pod pretpostavkom da se takav incident desio 2015 ili 2016 godine ali tada su sirijski frontovi bili prilično nesredjeni, nisu postojale velike slobodne teritorije a niti su bile stabilne. Sećate li se masovnih terorističkih napada po sirijskim gradovima koji su bili slobodni ali ipak su se napadi desili i odneli su veliki broj civilnih žrtava. Gde onda da se "posadi" još i S-300 a da teroristi tačnije diverzanti ne unište i taj sistem sa zemlje? Do skoro S-300 je postojao samo u gradu Tartusu u ruskoj pomorskoj bazi, mada i u toj manjoj sirijskoj pokrajini Tartus koja se smatra slobodnom tokom celog sirijskog rata bilo je povremeno terorističkih napada. Medju tim teroristima ima i vrhunskih terorista sa Zapada, to su na slikama najčešće oni sa pokrivenim licem. Za koliko se medju njima mogu naći diverzanti sposobni da uništavaju ili bar da oštete S-300 na zemlji. U odnosu na 2015, 2016 i 2017 godinu broj terorističkih napada u Siriji tek ove godine značajno je smanjen. Damask je oslobodjen tek u aprilu ove godine a dotad iz istočne Gute divljali su sa terorističkim napadima i po Damasku. U tom smislu važno je da sada imaju kontrolu granice prema Izraelu i prema Jordanu. Najlakše je ratovati putem pera i kuckajući za internetom.

  7. Miraš says:

    Da je Rusija 2014 godine odmah priznala nezavistan Donbas slično ali ne ipak isto kao što je 2008 godine priznala nezavisnu Južnu Osetiju i Abhaziju to bi dalo prostora Amerikancima i celom Zapadu a i ostalima da i oni po ubrzanom postupku priznaju širom sveta nezavisne države koje sami kreiraju. Razlika je u sledećem: sukobi u Gruziji u Južnoj Osetiji i Abhaziji počeli su još 1991 i 1992 godine i tek kad su oni obnovljeni 2008 godine onda je usledilo priznanje njihove nezavisnosti. Sukobi u Donbasu počeli su 2014 godine te eventualno nezavisnost Donbasa biće priznata 2020 godine ili kasnije. Mora da postoji taj period kada je država dobila i imala vreme da pokuša da uredi etničke odnose sa manjinama na normalan način. To je tako zato što u većem delu sveta još uvek važi da očuvanje teritorijalnog integriteta neke države ima prednost nad separatističkim pokretima ili nad pravima pobunjenih manjina koje jesu ugnjetene ili nastoje da prikažu da su ugnjetene i kad nisu. Jedino u slučaju Jugoslavije sve je bilo moguće te su izvršena i veoma brza priznanja nezavisnih država.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *