Ruski knez pre pola milenijuma pomogao izgradnju manastira Krušedol

Ruski knez pre pola milenijuma pomogao izgradnju manastira Krušedol

18 avgusta 2014

krusedolI ovog leta Gospodnjeg na praznik Prepodobne mati Angeline srpske, 12.avgusta, služilo se praznično bdenije u njenoj i zadužbini njenih sinova Svetog Vladike Maksima i Svetog Jovana Despota, u manastiru Krušedol. Manje je poznato da je upravo uz rusku pomoć, odnosno pomoć kneza Vasilija III Ivanovič a, mati Angelina pre pola milenijuma podigla manastir Krušedol….

O prepisci i saradnji mati Angeline sa ruskim knezom govori Katarina Mitrović, istraživač- saradnik Centra za istorijsku geografiju i istorijsku demografiju Filozofkog fakulteta u Beogradu :

Đorđe Branković je bio stariji sin slepog Stefana, sina despota Đurđa Brankovića, i Angeline, kćeri albanskog velikaša Arijanita Komnina. Rođen je u Furlaniji. Posle smrti Vuka Grgurevića ugarski kralj Matija Korvin dodelio mu je titulu srpskog despota 1486. g. Iste godine Đorđe se sa majkom Angelinom i bratom Jovanom nastanio u Sremu. Dvor sremskih Brankovića nalazio se u gradu Kupiniku na obali Save. Brankovići su sa sobom doneli mošti slepog Stefana i položili ih u crkvu sv. Luke u Kupiniku. U drugoj polovini 1497. ili tokom 1498. Đorđe se zamonašio, te se od tog doba u izvorima pominje kao monah Maksim. U prvo vreme starao se o duhovnim potrebama Srba u Sremu. Posle smrti despota Jovana Brankovića (1502) i udaje njegove udovice Jelene Jakšić za hrvatskog velikaša Ivaniša Berislavića, koji je poneo titulu srpskog despota (1504), Maksim je sa majkom Angelinom otišao u Vlašku kod vojvode Jovana Radula, za koga je obavljao diplomatske poslove. Počev od 1505. g. pominje sa kao vlaški mitropolit. Posle smrti Jovana Radula, Maksim i Angelina su se, suočeni sa neprijateljstvom novog vojvode Mihne vratili u Srem. Na ostrvcetu u Obedskoj bari nedaleko od Kupinika Maksim je još za života despota Jovana podigao manastir posvećen prazniku Blgoveštenja. U pitanju je bila crkva brvnara skromnih dimenzija u kojoj se zamonašila Angelina pre odlaska u Vlašku. Maksim i Angelina su nameravali da podignu veći manastir u koji bi položili mošti slepog Stefana i despota Jovana. U takvoj situaciji Angelina se obratila za pomoć moskovskom velikom knezu Vasiliju III Ivanoviču.

Katarina, recite nam, kako je došlo do saradnje mati Angeline i Vasilija III Ivanoviča?

Za početak par reči o Vasiliju III. U vreme kneza Ivana III Vasiljeviča (1462-1505) Moskva je ostvarila prevlast nad svim udeonim kneževinama severoistočne Rusije, uključujući i Novgorod. Pred kraj vladavine Ivan III se u poveljama potpisivao po milosti Božijoj gospodar cele Rusije . On je bio oženjen nećakom poslednjeg vizantijskog cara Konstantina Dragaša. Posle pada Carigrada pod vlast Osmanlija (1453) u crkvenim krugovima se negovala ideja o Moskvi kao trećem Rimu. Vasilije III je bio njegov sin….

U pismu od 25. marta 1509. godine, pisanom na Blagovesti, Angelina govori o teškoj situaciji u kojoj su se ona i njen sin Maksim obreli nakon smrti despota Jovana. Ugarski kralj im je oduzeo posede koje su dotada držali u korist novog despota inovernika i inoplemenika Ivaniša Berislavića. Ona moli Vasilija III da sasluša jeromonaha Evgenija koga mu šalje u pratnji nekolicine svetogoraca. Angelina je moskovskom velikom knezu na dar poslala brojanice svoga pokojnog sina, koji se već smatrao svetim, i obavestila ga da je za 100 zlatnika kupila jedno mesto kako bi na njemu podigla crkvu posvećenu sv. Jovanu Zlatoustom. Zbog toga tvoju milost prosim i čelom bijem lice do zemlje da joj pomogne da podigne rečeni hram. U pismu napisanom dan kasnije, Angelina je zamolila Vasilija da preuzme brigu o ruskom svetogorskom manastiru sv. Pantelejmona, koji se nalazio u nezavidnom položaju budući da o njemu nije imao ko da brine. Angelina je preko svetogoraca koji su dolazili kod nje i njenog sina bila dobro obaveštena o prilikama u svetogorskim manastirima i smatrala se pozvanom da moskovskog velikog kneza podseti da bi trebalo da preuzme brigu nad ruskim manastirom.

Pismom od 27. jula 1509. Vasilije III obaveštava Angelinu da joj je po starcu Evgeniju poslao 160 komada samurovine i 4000 srebrnjaka („bjelki“) uz obećanje da će joj pomagati dokle mu Bog bude dao . Svetom Pantelejmonu je po starcu Semjonu poslao 200 komada samurovine i 5000 srebrnjaka uz obećanje da će o manastiru brinuti dokle god bude u prilici („dokole dast Bog“). Preobraženskom manastiru u Kučajni, u srpskoj zemlji, tamošnjem igumanu Teofanu i bratstvu darovao je 40 komada samurovine i 500 srebrnjaka. Taj dar je upućen po starcu toga manastira Joanikiju, koga je knez otpustio zajedno sa starcem Semjonom.

Tako su Maksim i Angelina uz pomoć Jakšića, vlaškog vojvode Jovana Njagoja i moskovskog velikog kneza Vasilija III Ivanoviča podigli manastir Krušedol (1512-1516), u kome su počivale mošti poslednjih Brankovića. Maksim Branković se od 1513. pominje kao beogradski mitropolit. Umro je 18. januara 1516. godine. Mati Angelina se upokojila u leto 1520. godine.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *