RUSKI NEPRIJATELJ BROJ JEDAN: Evo šta zapravo predstavlja nova ruska vojna doktrina

RUSKI NEPRIJATELJ BROJ JEDAN: Evo šta zapravo predstavlja nova ruska vojna doktrina

7 januara 2015

Putin Soldiers Russia 2344Piše: Vladimir Kirjajev

Nova vojna doktrina Ruske Federacije predstavlja dokument koji pokazuje kako naše vođstvo shvata pretnje nove generacije. Rat savremenog tipa kvalitativno se razlikuje od ratova koji su nam poznati kroz istoriju, uključujući i hladni rat između SAD i SSSR. Promenio se svetski poredak i, zahvaljujući naučno-tehničkom napretku, pojavile su se nove mogućnosti, pre svega u oblasti koordinisanja različitih oblika vojnog i nevojnog delovanja na protivnika.

Ekonomski rat protiv Rusije sada predstavlja prilično tradicionalan način ratovanja. U našem slučaju to je obaranje cene nafte i kontrolisana devalvacija rublje.

Moderni rat nema jasno određene granice između stanja mira i stanja ratnih dejstava. Tačnije, ratna dejstva su neprekidna, počev od uticaja na ekonomiju protivnika i svest njegovih građana, preko upravljanja konfliktom raznličitog intenziteta na njegovoj teritoriji. Rat savremenog tipa je instrument spoljne politike, pre svega za zemlje koje čine jezgro novog svetskog poretka – SAD i njene saveznike u NATO, koji sada praktično vode novi rat za kolnonijalnu podelu sveta i, prema rečima predsednika SAD Baraka Obame, neprijatelj broj jedan Novog svetskog poretka je Rusija. Verovatno Rusija nije samo neprijatelj broj jedan, ona predstavlja glavni cilj zato što su neprijatelji dva i tri (Islamska država i virus ebole) u značajnoj meri stvoreni delovanjem SAD.

Tehnologija modernog ratovanja zasnovana je na primeni novih fizičkih principa (koji su po svojoj rušilačkoj moći slični nuklearnim) i robotike, kao i na korišćenju sredstava za obaveštavanje (uključujući i kosmička) i delovanja tradicionalnih i netradicionalnih sredstava naoružanja.

PROTESTI, EKSTREMISTI, MEDIJI

Kao novi aspekt doktrine pojavljuje se priznanje toga da se u ratu koriste protesti, separatistički i ekstremistički pokreti u svrhu delovanja na protivnika, zajedno sa uobičajenim metodama vođenja rata. Vidimo na primeru Libije, Sirije i Ukrajine, da metode „obojenih revolucija“ glatko prerastaju u oružane operacije uz pomoć specijalnih snaga. Te metode SAD su spremne, prema njihovim službenim izjavama, da primeni protiv Rusije. Jasno je da je ekonomski rat protiv Rusije u datom slučaju dovoljno tradicionalan metod vođenja rata. Kod nas se to vidi u obaranju cena nafte i kontrolisanoj devalvaciji rublje.

Važan aspekt nove vojne doktrine je priznanje da se borbena dejstva vode ne samo uz učešće zvaničnih armija zemalja koje su u konfliktu nego i uz učešće privatnih vojnih kompanija i raznih militarističkih pokreta kao što su Islamska država, Džabat-an-Nusra, Desni sektor, a ono što im je zajedničko je da su koordinisani iz jedinstvenog centra.

Drugi važan aspekt savremenog ratovanja koji je našao mesto u vojnoj doktrini Ruske Federacije je korišćenje sredstava informisanja u globalnim razmerama. Na taj način ono što mi vidimo, a posmatračima sa strane i žrtvama agresije ne izgleda tako, jeste lanac izolovanih događaja koji se pretvara u mrežu vojnih operacija. Da bi taj sistem funkcionisao kao celina, potreban je visok nivo kontrole, a to je moguće samo uz upotrebu moderne tehnologije planiranja i upravljanja, ubrajajući tu i rad automatizovanih sistema.

O sredstvima javnog informisanja potrebno je dati posebno mišljenje. Zakon o stranim agentima i dopune zakona O neprofitnim organizacijama, donesene 13. jula 2012. godine u Državnoj Dumi (F3N 121-FZ od 20. jula 2012), stvorili su teškoće za finansiranje medija i nevladinih organizacija na teritoriji RF iz drugih zemalja koje su, po pravilu, bile zadužene za sprovođenje informacionih i javnih kampanja. Spisak zemalja koje su postavile zadatke i organizaciju ispred svojih ruskih „partnera“ prilično je veliki. To su zemlje NATO pakta, Japan i zemlje Persijskog zaliva. Naravno, ne bi bilo pravedno reći da među tim zemljama nije bilo onih koje su ispunjavale svoje humanitarne i kulturne ciljeve. Međutim, u uslovima kad su informacione kampanje postale deo vođenja modernog rata, Zakon o stranim agentima prosto je neophodan radi očuvanja suvereniteta zemlje.

Rat danas, kako vidimo na primeru Libije, Sirije i Ukrajine počinje, kao po pravilu, na račun građanskih protesta ili religioznih sukoba „između samih zemalja koje su žrtve agresije“, a tek posle toga dolazi do mešanja stranih oružanih snaga, obično kao vrsta vojne pomoći jednoj od sukobljenih strana. Pritom, to često nisu zvanične oružane grupe, nego privatne vojne kompanije ili dobrovoljne formacije.

Ova pretnja bila je umanjena donetim amandmanom O stranim agentima 2012. godine. Međutim, vreme ide dalje, pa je potreba za provođenjem operacija na teritoriji Rusije naterala naručioce da pribegnu drugim složenijim načinima finansiranja.

UBACIVANJE NOVCA SA ZAPADA

Nije tajna da u svakom regionu Rusije postoje kompanije čiji su poslovni interesi vezani za zemlje NATO ili njihove saveznike. Prilikom ugovaranja posla sa takvom kompanijom, njenim vlasnicima se predlaže veći deo dobiti, odnosno ugovor se zaključuje u njenu korist. Jedan od uslova za potpisivanje takvog ugovora je davanje „sponzorske“ pomoći nevladinim organizacijama i medijskim kućama na koje ukažu strani partneri. Pod tim uslovima protok novca ne da se nije smanjivao nego se vremenom i povećavao. Nevladine organizacije su na taj način bile finansirane, a izvor finansiranja bio je čisto unutrašnji.

Za protekle dve godine zapadni sponzori promenili su izbor „partnera“. Na Bolotni trg izlazili su ljudi neoliberalnih i ultralevih pogleda, bolje rečeno, urbana buržoazija i stvaralačka inteligencija, koja je sklona mirnim protestima i kao takva nije bila baš odgovarajuće rešenje za stvaranje podloge za građanske nemire. Već posle događaja u Siriji i Ukrajini počelo se računati na nacionaliste i radikalne muslimane, zato što su oni sposobni da izvedu prelazak u nasilne konflikte i potencijalni građanski rat. U kriminalnim krugovima Rusije počela je kružiti informacija da je neophodno podržati proteste jer je to način da se dođe do velikog novca i vlasti – po uzoru na Ukrajinu.

Stvar se dodatno komplikuje jer postoji prećutna podrška regionalnih elita koje imaju poslovni i politički interes u zemljama NATO a deo su neolibelarnog lobija savremene Rusije. Mreža ovih biznismena i regionalnih lidera, koji vladaju regionalnim medijima, počinje da priprema teren za suočavanje sa centralnom vladom.

Sve se radi tiho i sa mogućnošću „igranja poteza unazad“ u slučaju stabilne pozicije rukovodećih krugova Rusije, koji su spremni da i dalje štite nezavisnost zemlje od spoljnih pretnji. U slučaju da protesti u Moskvi dobiju ozbiljan karakter, rusko društvo će biti iznenađeno činjenicom da znatan broj regiona koji su nezadovoljni svojim „nacionalnim i religioznim pravima“ odjednom iskazuju potrebu za „demokratskim promenama“. I ovde važnu ulogu u očuvanju snažne ruske unutrašnje i spoljne politike – stabilnosti političkog sistema – igra žilavost i spremnost vođstva da sačuva kontrolu nad situacijom.

Vraćajući se na temu ovog članka, može se zaključiti da vojna doktrina RF govori o spremnosti vođstva za vođenje ratnih operacija po novim pravilima, uključujući totalnu mobilizaciju zemlje, ekonomiju, njen politički i kulturni život. Međutim – mora se priznati – ta spremnost izaziva ozbiljne sumnje. Ako se kod nas dešava proces naoružavanja armije, spremnost organa upravljanja da pređu na mobilizacijski način upravljanja izaziva ozbiljnu skepsu. Kriza upravljanja, formalizam birokratije, funkcioneri sa neoliberalnim pogledima na ključnim pozicijama – sve to predstavlja ozbiljan rizik za sistem. Navedeni funkcioneri ne samo da nisu spremni na agresiju koja dolazi sa Zapada, oni imaju simpatije prema njemu, osećaju se kao njegovi nemi predstavnici u neprijateljskoj zemlji.

Nova doktrina vojne bezbednosti RF naziva stvari pravim imenom – potrebno je da se i na nivou upravljanja donesu rešenja koja neće biti u suprotnosti sa njenim aktuelnim sadržajem.

Autor je politikolog i filozof

Preveo Petar Minić

(Evraziя)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *