РУСКИ ПОГЛЕД НА СЕРИЈУ „СЕНКЕ НАД БАЛКАНОМ“: Покушај да се као негативци прикажу…

RUSKI POGLED NA SERIJU „SENKE NAD BALKANOM“: Pokušaj da se kao negativci prikažu…

30 novembra 2017

Televizijska serija Senke nad Balkanom čije je emitovanje krenulo krajem prošlog meseca, izazvala je brojne kontroverze u srpskoj javnosti. Gluma, scenski i specijalni efekti uglavnom su ocenjeni pozitivno, dok su mišljenja o tome kako serija prikazuje istorijske činjenice podeljena. Svoje utiske o seriji je podelio dopisnik Russia Beyond Igor Damjanović.

Krajem prošlog meseca na državnim televizijama Srbije i Crne Gore počelo je emitovanje igrane televizijske serije Senke nad Balkanom. Prve impresije bile su veoma pozitivne, odlični scenski efekti, solidna gluma, dopadljiva krimi priča, koja se odvija u periodu naše istorije o čemu se gotovo pola veka govorilo jednostrano. U najavi, autori serije postavili su ispred sebe ambiciozan cilj, da predstave „istoriju koju nas nisu učili“.

Kako epizode odmiču, do sada ih je prikazano ukupno šest, primećuju se određeni nedostaci. Mišljenja sam, da uprkos što na prvi pogled zahvaljujući odličnim scenskim efektima i dopadljivoj temi deluje savremeno, koncepcija serije je pomalo prevaziđena. Miks izmišljenih, autentičnih i kako nam pojedini mediji sugerišu možda i poluautentičnih likova, teško da može ispuniti misiju da nam predstavi deo novije istorije, o kojoj postoji dovoljno relevantnih podataka. Ovakvo koncipirani serijali bili su popularni u 80-im, setimo se samo Vetrova rata sa Robertom Mičamom u glavnoj ulozi. Nakon solidnog uspeha, snimljen je i nastavak Rat i sećanja, u kome epizodnu ulogu igra kasnija velika holivudska diva Šeron Stoun. Interesantno je da je koproducent oba serijala bio zagrebački Jadran film, a da je značajan deo kardova snimljen na teritoriji tadašnje Jugoslavije.

Planirano je da se pored ove, koja se trenutno emituje, snime još dve sezone Senki nad Balkanom. Podsetio bih da se pre nekoliko godina odustalo od snimanja druge i treće sezone serijala Ravna gora, takođe koncipiranog na miksu izmišljenih i autentičnih likova i događaja. Po određenim istorijskim nelogičnostima i netačnostima Senke nad Balkanom podsećaju na ovaj propali projekat.

Neprihvatljiv kompromis oko vođe VMRO.

Ako je verovati pisanju beogradskog Kurira, pored izmišljenih i autentičnih, u seriji se prepliću i poluautentični likovi. Takav je recimo lik Damjana Hadži-Arsova, zatočenog Makednoca, za koga Kurir tvrdi da je urađen po liku vođe VMRO Vanča Mihajlova. Šta je iz biografije predratnog vođe VMRO uzeto za lik Hadži-Arsova nije poznato. Naime, Mihajlov nikada nije bio u jugoslovenskom zatvoru, štaviše svojim aktivnostima protiv Kraljevine Jugoslavije rukovodio je uglavnom sa teritorije Bugarske. Takođe, on nikada nije bio pripadnik srpske vojske, kako ga u seriji predstavljaju. U seriji Senke nad Balkanom, kao srpski vojnik lider VMRO čak učestvuje u legendarnoj bici na Mačkovom Kamenu i spasao je život glavnom liku, teško ranjenom inspektoru Tanasijeviću, čiju ulogu tumači Dragan Bjelogrlić.

Vančo Mihajlov u Prvom svetskom ratu je služio u Srbiji neprijateljskoj bugarskoj vojsci, a s obzirom na okolnosti nakon Drugog balkanskog rata, potpuno je neverovatno i pretpostaviti da je bilo koji pripadnik izrazito probugarskog VMRO, a kamoli njihov lider, mogao ratovati u srpskoj vojsci. Unutrašnja revolucionarna makedonska organizacija – skraćeno VMRO, od svog osnivanja krajem devetnaestog veka, zalagala se da celokupna teritorija Makedonije uđe u sastav Bugarske. Koliko su VMRO-vci bili radikalni i svirepi u ostvarivanju svog cilja, najbolje ilustruje monstruozno ubistvo bugarskog premijera Aleksandra Stambolijskog.

Nedugo pošto je bugarski premijer potpisao Niški sporazum sa predstavnicima Kraljevine SHS, u Sofiji je uz podršku cara Borisa organizovan vojni prevrat. Značajnu ulogu u prevratu odigrao je VMRO, čijim je pripadnicima pošlo za rukom da Stambolijskog uhvate u njegovom rodnom selu Slavovica. Na seoskom trgu 14. juna 1923. godine, Stambolijskom su živom odsekli ruku kojom je potpisao Niški sporazum, a potom mu odrubili glavu i u kutiji za keks je poslali u Sofiju.

Ovako sklepan lik, u kome se nazire preterana težnja da se serija načini prihvatljivom makedonskoj publici, teško da je u stanju da ispuni misiju prezentovanja neispričane istorije. Sreća je što se Dragan Bjelogrlić odlučio da seriju ne plasira u Hrvatsku, jer bi u tom slučaju i lik Ante Pavelića morao da prođe sličnu adaptaciju kao i lik Vanča Mihajlova. Ako je monstruozni ubica iz VMRO u seriji prikazan kao borac za slobodu, koji je čak i ratovao u srpskoj vojsci i junački se držao, onda bi da je serija plasirana u Hrvatskoj, Ante Pavelić u najmanju ruku mogao da bude solunski dobrovoljac.

Ponižavanje kozaka u uniformi

Sama radnja serije počinje dolaskom ruske bele emigracije u Kraljevinu SHS, teizmišljenim zločinom koji je počinio jedan od pripadnika kozačkog korpusa generala Vrangela. Imaginarni kozak skrnavi crkvu, krade vredne carske relikvije tamo sakrivene i ubija ruskog sveštenika, koji ga slučajno zatiče na mestu zločina. Pored pojedinca koji počinje kao Raskoljnikov, kozački korpus generala Vrangela kolektivno se prikazuje u lošem, čak na momente i ponižavajućem svetlu. Kozaci su predstavljeni kao uniformisana banda, koja seje strah i trepet beogradskim ulicama, od koje zazire i policija. Pored šverca opijuma, kozaci u seriji se bave i drugim kriminalnim poslovima, a kako nam saopštavaju u poslednjoj epizodi čak i reketiraju kontroverznog šefa vojne obaveštajne službe, generala Petra Živkovića.

U restoranu Samarkand, kojim upravljaju kozaci, pored stola za rulet, defiluju i prostitutke. Posebno su bizarne scene gde uniformisani ruski kozaci snishodljivo stoje pored lokalnih moćnika, okruženih obnaženim ženama, za koje se posredno sugeriše da su ruske nacionalnosti (moćnici se u dijalogu ironično zahvaljuju boljševicima što su im devojke poslali).

Indikativno je da se glasina da je kozački korpus u Kraljevini SHS švercovao opijum pojavljuje tek sada, posle više od 9 decenija. Niko od istoričara i hroničara iz vremena komunizma, koji su bili izrazito negativno nastrojeni prema beloj ruskoj emigraciji i društvenom sistemu između dva rata, nikada nešto slično nije tvrdio.

Izlapelim glasinama upitnog kredibiliteta koje Bjelogrlić i Stevan Koprivica razrađuju u seriji, suprostavljeni su autentični istorijski izvori, koji navode mnogo primera značajnog doprinosa ruskih belih emigranata našem društvu. Akademik Matija Bećković je ulogu belih Rusa između dva rata opisao sledećim rečima: „Njihov dolazak bio je velika nesreća za njih, ali kako je neko rekao, velika sreća za nas i našu tek stvorenu, ratom razorenu i opustošenu zemlju. Gotovo da nije bilo dela grada u koji nije dospeo neki Rus, lekar ili profesor. Unapređeni su zdravstvo i prosveta, preporođen Beogradski univerzitet, osnovana opera i balet. Matematiku je predavao Bilimovič, medicinu Ignjatovski, vizantologiju Ostrogorski. Arhitektura je dobila Krasnova, slikarstvo Kolesnikova, pozorište Rakitina i Žedrinskog. Beograd je čuo Šaljapina, slušao Bunjina, video Pavlovu i Poljakovu.“

Kako relevantni istorijski izvori govore, vojnici kozačkog korpusa generala Vrangela bili su angažovani na izgradnji puteva i zaštiti naše granice na zapaljivim tačkama. Samo u jednom okršaju sa šiptarskim bandama na Prokletijama, današnja granica Crne Gore i Albanije, stradalo je 26 ruskih kozaka braneći teritoriju naše zemlje kao da je njihova rođena. Sahranjeni su na mesnom groblju Plavu, gde i danas stoji spomen obeležje. Malo ljudi zna ovaj podatak, ali će zato posle serije mnogi verovati da su ruski kozaci bili prva organizovana kriminalna grupa na teritoriji Srbije.

Manjkavosti u prezentovanju elementarnih istorijskih činjenica

Pored niza netačno navedenih administrativnih celina Kraljevine SHS, sporni su i datumi kojima se barata u seriji. Recimo baron Petar Vrangel u Briselu umire 25. aprila 1928. godine, dok u seriji boravi u Beogradu krajem avgusta iste godine. Ova značajna ličnost ruske istorije, koga glumi poznati ruski glumac Aleksandar Galibin, prikazan je kao autističan čovek, koji uprkos činjenici da raspolaže sa svega nekoliko hiljada demoralisanih vojnika, javno saopštava da uskoro planira napad na Sovjetsku Rusiju.

Takođe nije razjašnjeno zašto kozački komandant u Srbiji, izmišljeni lik pukovnik Sorokin, koga tumači još jedan poznati ruski glumac Andrej Zibrov, planski iz Beograda odlazi u Vrangelovu briselsku vilu da bi počinio ritualno samoubistvo.

U momentu samoubistva ljudi pukovnika Sorokina aktivno traže ukradeno carsko blago, čija sudbina još nije izvesna. Njegovo samoubistvo u tom momentu nikako ne pomaže potragu. Autorima serije kao da je bio cilj da vođe, švercom narkotika i svodništvom oporočenih kozaka, predstave kao autistične, iracionalne fanatike. U poslednjoj do sada prikazanoj sceni, viđeno je Vrangelovo nervno rastrojstvo zato što u vraćenoj kutiji sa carskim nakitom, koju mu u međuvremenu vraća preplašeni državni tužilac, nedostaje vrh ritualnog koplja, sakriven u dno kutije.

U solidnoj glumi većine, izdvaja se međutim bleda i neuverljiva rola hrvatskog glumca Gorana Novaka, koji tumači lik Mustafe Golubića. Legendarni sovjetski obaveštajac, o kome kruže glasine da je osvojio srce i najveće dive Holivuda tog vremena Ave Gardener, koji je izdržao višenedeljno zversko mučenje beogradskog gestapoa ne potvrdivši čak ni svoje lično ime, zaslužuje da bude predstavljen sa znatno više harizme od uloge koju tumači Novak. Takođe prema relevantnim istorijskim izvorima, Mustafa Golubić u vreme pokazano u seriji, 1928. godine, nije boravio u otadžbini, dok se u Beogradu prvi put nakon Prvog svetskog rata, pojavljuje tek 1940. godine.
Da bi se dala kompletna ocena serije treba ipak sačekati kraj prve sezone.

Uglavnom solidna gluma i kvalitetni scenski i specijalni efekti mogu pružiti gledaocima trenutnu zabavu. Međutim, po onome do sad prikazanom teško je da će uspeti da ispuni svoju edukativnu misiju i predstaviti „istoriju koju nam nisu ispričali“. Serija je do sada uspela da iziritira dobar deo publike, kao recimo penzionisanog profesora filološkog fakulteta Andreja Tarasjeva, koga je serija „dvostruko uvredila kao potomka belih ruskih emigranata i kao Srbina, rođenog u Beogradu“.

(rbth.com)

KOMENTARI



10 komentara

  1. zlatko says:

    U današnjoj umetnosti pod izgovorom "umetnička sloboda" autori dozvoljavaju sebi sve, uključujući i laganje, falsifikovanje, podvaljivanje, grubu propagandu i demagogiju. Gledalac/čitalac/konzument umetnosti ne može o svemu imati dovoljno znanja da bi uspešno razlučio istinu od "umetničke slobode", te "umetničko delo" zapravo postaje oružje zločina koji umetnici čine nad njim. Ovakvo stanje traje dosta dugo, te smo se svi navikli i smatramo ga normalnim. ALi nije normalno i nije uvek tako bilo. Umetnici su u ne tako davna vremena pokušavali da kažu istinu. Čak i kad su likovima i mestima davali druga imena trudili su se da dogadjaje tj. istinu prikažu prema svojoj najboljoj savesti. Umetnost je danas globalna ili bolje rečeno globalistička roba. Ona stiže u sve krajeve sveta i konzumiraju je svi stanovnici planete. Istovremeno ona dobija sve više namena, a u lanac "umetničke ishrane" ubacile su se velike sile i nacije sa svojim ciljevima, svojom politikom i propagandom. Time one nanose štetu umetnosti, umetniku, a ponajviše stanovništvu planete. Ova serija je reklo bi se najbolji primer za to. Jedini lek je gašenje TV.

  2. RASPUCHIN says:

    Bjelogrlić je ciljano napravio ovu seriju i ništa nije slučajno već je sve dobro smišljeno i upakovano. Sjećam se njegovih uloga Brozovih "kurira" pa je još iz tog vremena stekao uobrazilju da je intelektualna veličina koja može pljuvati po vlastitom a kako je krenulo i po bratskom RUSKOM narodu. On je obični picopevac i bitanga kojem je mnogo toga dozvoljeno a nije jedini. Okupatorima takvi trebaju pa uz pomoć takvih i nikada rasformirane "U"DBE i dalje ubijaju u pojam naš napaćeni narod.

  3. miodrag says:

    KAD NEKO UMISLI DA IMA TOLIKO UMETNIČKOG POTENCIJALA U SEBI KOJI PRELAZI NJEGOVE OBRAZOVNE I TALEMTOVANE MOGUĆNOSTI KAO BJELOGRLIĆ, ONDA DRUGO NIJE BILO NI POTREBNO OČEKIVATI OD TE KVAZI ISTORIJSKI EDUKATIVNE SERIJE KOJU ĆE BAĐŠ NEUKI BJELOGRLIĆ DA NAM PREDSTAVI. VEOMA JE JASNO DA JE IGRAO NA KARTU KOMERCIJALNO SENZACIONALISTIČKO OSEĆANJE NARODA DIVEĆI MU SE KAO JEDINSTVENOM ČOVEKU KOJI SRPSKOJ JAVNOSTI PREDSTAVLJA INOVATORA UČMALIH TV. SERIJA I ETO, BOŽE MOJ ON SADA DONOSI SNAGOM SVOJE INVENTIVNOSTI NEŠĐTO NOVO I SENZACIONALNO. BOLJE BI MU BILO DA SE DRŽI SVOJE MEDIOKRETSKOG TALENTA GLUMCA.

  4. DUSKO says:

    I PORED UMETNICKE NADGRADNJE SERIJA SE MORALA DRZATI ISTORIJSKIH CINJENICA !! DRUGO I SRPSKI NAROD JE PRIKAZAN U NEGATIVNOM KONTEKSTU, JER JE PREKO 90 % BAVILO POLJOPRIVREDOM I ZANATSKIM RADNJAMA , A U SERIJI SU STICE SLIKA DA SU SRBI NAJGORI OLOS !!!

  5. Simonida says:

    Postavlja se pitanje zasto se insistira na emitovanju ove i ovakve serje!Da li je moguće da primitivizam mora da vlada na svim tv kanalima.Da ne govorimo o istorijskim činjenicama i o njihovom izvrtanju.Nadam se da reziser i scenarista nece imati i ambiciju za redigovanje istoriskih "citanki",kako to naziva veliki "reziser"!Da nije tuzno bilo bi smesno ,ko se sve naziva kulturnim radnicima.Sve za novac!

  6. tose lion says:

    Ma dajte braco srbi.Dokle cete da nam negirate istriju? VMRO se borilo za celokupnu Makedoniju uge u sastav Bugarsku a zatim sledi kontradiktornost da su odrezali glavu Stamboliskog bugarskog premijera.A zasto su ubili bugarskog premijera ako su hteli da idu u sastav Bugarski?Oni su ga ubili zato sto smo imali veliku emigraciju u Sofiju koje je bilo vrlo mocno i radili su sta su hteli i to sve u ime samostalnu i celovitu Makedoniju koja je vi negirate posto VMRO u Vardarsku Makedoniju su se borili protiv Srba.VMRO u Pirinsko se borilo protiv Bugara a ovi u Grcku protiv Grka.A zasto su celnici bili protiv Niskog dogovora ako i bugarska je dobila sta je trazila.Znaci upamtite Vmro je bila strasna organizacija koja se borila protiv svih za samostalnu Makedoniju koji vi nikad niste dozvoljavali cime ste napravili najvecu stetu makedonakog naroda iz koje i dan danas patimo.A ovo nase priznanje Kosova ne moze se meriti sa onim sto ste nam vi uradili.

    • Miloš says:

      Uz dužno poštovanje prema Makedonskom narodu, želim da vas pitam gde su Makedonci u Grčkoj i Bugarskoj, u Albaniji? Nema ih. Samo su u Srbiji (Jugoslaviji) opstali Makedonci. Svuda su nemilosrdno asimilovani osim u Srbiji. Možda vam je neko nekad rekao da su Makedonci isto što i Srbi ali to je po mom mišljenju više poziv na bratstvo i sećanje na našu zajedničku pošlost nego prinuda da budete nešto što niste. Daj Bože da Živi i da Napreduje da se Umnoži i Obogati Makedonija. Ali zapamti Toše doći će trenutak kada će Makedonija postati većinski šiptarska, (Kao na Kosovu) a onda će Nato i Bugarska i Aleksandar makedonski biti samo prazna priča koju neće imati ko da čuje. Sada (u narednih dvadeset godina) je poslednji trenutak za Makedoniju jer gajite zmiju u nedrima. Hrabro pogledajte u budućnost i vidite ima li tamo Makedonaca! A Srbi će vam biti i dalje braća.

  7. Zoran says:

    Izdrzao sam 5 minuta, više nisam mogao...

  8. Rujanac says:

    Dobili lovu i specifikaciju "umetničkih sloboda".Nažalost sve" slobode" u seriji su usmerene na štetu Srba i Rusa. Ulepšavanje ubice kralja, a blaćenje osvedočenih prijatelja... To govori o izvoru finansija. Tu bi i Hitler ispao neshvaćeni humanitarni radnik.

  9. Predrag Džokovič says:

    Posetite zvanični sajt Saveza Kozaka Boraca Rusije i Inostranstva/SKVRiZ(ru) http://www.kozaci-srbija.org/sample-page/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *