РУСKИ ТАЈФУН У СИРИЈИ – Једна од највећих победа икада

RUSKI TAJFUN U SIRIJI – Jedna od najvećih pobeda ikada

21 oktobra 2019

Moskva je uspela da održi kontakt sa svim stranama u sukobu, čak i pored svog stava protiv podele i ilegalnog stranog prisustva. Trilateralni razgovori Irana, Turske i Rusije dogodili su se u Astani na poziv Moskve.

Putin je uspeo da u Sočiju okupi sirijsku vladu i opozicione grupe kako bi razgovarali o budućnosti Sirije. U Ženevi je Moskva posredovala između Damaska i međunarodne zajednice, štiteći Siriju od beskrupulozne diplomatije SAD-a i drugih sirijskih neprijatelja izveštava Federiko Pjeraćini za strategicculture.



Turska se sada nalazi u aktivnom dijalogu sa Moskvom i Teheranom. Kako se Ankara suočava sa pogoršanjem odnosa sa Vašingtonom i drugim evropskim prestonicama, Moskva je videla sjajnu priliku da Tursku približi Damasku.

Ruska operacija je komplikovana i zahteva puno strpljenja; ali zahvaljujući pregovorima kojima je posredovala Rusija, zajedno sa hrabrošću sirijskih vojnika, gotovo sva teroristička žarišta po Siriji postepeno su savladana.

Pored provincije Idlib, glavni problem Damaska nalazio se u okupaciji SAD-a na severoistoku zemlje, pod izgovorom zaštite Kurda (SDF) od „Asadovog režima“, kao i da se „bore protiv Daeša“.

Erdogan se trenutno oseća zarobljen, pritisnut ekonomijom koja se urušava, a prete mu i saveznici (kupovinom ruskog sistema S-400 iziritirao je mnoge u Vašingtonu i NATO-u): on očajnički treba da predstavi neku vrstu pobede svojoj bazi.

To je možda glavni razlog koji stoji iza Erdoganove odluke da se preseli u Siriju pod izgovorom da je IPG teroristička organizacija povezana sa PKK – koja nastavlja da stvara tampon zonu na granici između Sirije i Turske i da proglasi “misiju izvršenom”, kako bi povećao rejting popularnosti.

Tramp takođe treba da predstavi neku vrstu pobede, a koji je bolji način da to učinite nego povlačenjem američkih trupa iz Sirije, prepuštanjem Kurda njihovoj sudbini, tvrdeći pobedu nad Daešom po drugi put poslednjih meseci?

Erdogan i Tramp su takođe razrešili sramotan unutrašnji sukob NATO-a između Turske i SAD, verovatno ponovo uspostavljajući lične odnose.

Sporazum između Kurda (SDF) i Damaska jedini je prirodni zaključak događaja koje Moskva snažno orkestrira. Postavljanje sirijskih i ruskih trupa na granicu sa Turskom predstavlja uvod u ponovno osvajanje celine sirijske teritorije – ishod koji je Kremlj priželjkivao na početku ovog diplomatskog remek-dela.

Vašington i Ankara nikada nisu imali mogućnosti da spreče Damask da ponovo ujedini zemlju. Moskva je pretpostavila da će Vašington i Ankara pre ili kasnije potražiti ispravnu strategiju izlaska, čak i kad su proglasili pobedu svojih baza usled poraza u Siriji. Upravo to su Putin i Lavrov smislili tokom poslednjih nekoliko nedelja, nudeći Trampu i Erdoganu rešenje za svoje sirijske probleme.



Tramp će izjaviti da ima malo interesa za zemlje udaljene 7000 milja od domovine, a Erdogan će potvrditi da granica između Turske i Sirije, koju drži Sirijska arapska vojska, garantuje bezbednost protiv Kurda.

Putin je bez sumnje savetovao Asada i Kurde da započnu dijalog za ostvarenje zajedničkih interesa Sirije. Bez sumnje bi uverio i Erdogana i Trampa da treba da prihvate ove planove.

Sporazum koji nagrađuje Damask i Moskvu spašava Kurde, a Erdoganu i Trampu ostavlja privid dostojanstva, u situaciji koju je teško objasniti domaćoj ili međunarodnoj publici.

Moskva je započela zajedničke patrole sa Sirijskom arapskom vojskom na granicama sa Turskom u cilju sprečavanja bilo kakvih vojnih sukoba između Ankare i Damaska. Ako Ankara zaustavi svoju vojnu operaciju u narednim danima, Damask će povratiti kontrolu nad naftnim poljima.

Tada će svet biti svedok jednog od najvećih diplomatskih remek-dela ikada zamišljenog za približavanje kraju sedmogodišnjeg sirijskog sukoba.

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



7 komentara

  1. teoretičar says:

    Ima samo jedna caka, nama nepoznata. Šta se iza svega krije? Ameriku niko nije ni hteo ni smeo da napadne godinama i samo su štrapacirali Sirijom pomalo pucajući kao na neki daeš i sirijce, ali ni Iran, Ni Rusija, ni Hezbolah ni Daeš ni Kurdi ni Sirija ni Izrael ni Turska ni Arabija nisu ni jedan jedini put napali merikance. A onda odjednom, ameri se povlače(mada još nisu) a da niko nikad nije metka ispalio na njih. Amerika odustaje od Kurda, odustaje od teritorije zbog koje je i ušla u Siriju, a ta teritorija je nešto đto je trebalo americi da upotpuni neke svoje planove, američki vojnici liju krvave suze od žalosti...Pa baš toliko naivan nisam. Pozadinska diplomatija ne govori o svojim dogovorima nikad ali imamo vremena. Saznaćemo, bar približno sledećih godina, koga će jednog dana Rusija žrtvovati da se zahvali americi. A to tako ide. Nemojte mi samo reći da su se Ameri uplašili nako kampujući po Siriji pa se povukli. Od čega? Ako neko misli da se Amerika povukla sa 100% nedodirljivih teritorije za džabe, saznaće zajedno sa nama koja je cena. Već sam vam skrenuo pažnju nekoliko puta da se nešto debelo iza brda valja. I valja se a uskoro će stići i do vr'a i videćemo šta sledi.

    • Kosovac says:

      Znači, Amerika se povukla po diplomatskom dogovoru. Pametno. Nije se povukla što joj dupe žvaće gaće, gde bi Amerika tako. A možda se Amerika povukla zato što je civilno antiratno društvo Soroš zamolilo na fin i kulturan način. Pa je onda u ime globalnog ekološkog pokreta prestala da prismrđuje u Siriji. Pa se vratila da prismrćuje u Iraku. Velika je Amerika, nezajebljiva i nepobediva.

      • teoretičar says:

        razumem tvoj sarkazam i aluzije ali ti je komentar generalno genijalan. Vala si ga sastavio.

    • Miraš says:

      Prošle 2018 godine poraženo je poslednje mala teritorija ISIS-a u Siriji. Formalno tj. zvanično Amerikanci su došli 2014 godine da poraze ISIS u Siriji i Iraku. A prikriveni ciljevi koje su hteli da postignu uporedo sa borbom protiv ISIS su: smena Asada i postavljanje svoje marionete, preuzimanje naftnih polja Sirije, puteve kroz Siriju za izraelski gasovod i za katarski gasovod, geostrateški značajan prostor jer Sirija izlazi na Sredozemno more (kapija Bliskog istoka). Najznačajnija naftna polja Sirije kao imaju po kontrolom ali nemaju sirijski glavni naftovod pod kontrolom, ni sirijske rafinerije ni izlazni terminal gde bi prodavali naftu, to je kao da nemaju. Mogu cisternama da transportuju tu ukradenu sirijsku sirovu naftu, ali to nije pravi posao. Da je sirijski Kurdistan zaživeo kao država oni bi to preuzeli i mogli bi da ulažu u obnovu i izgradnju ako treba i novgo naftovoda. Međutim čim je sirijski Kurdistan dobrim delom okupiran te uzdrman gore na severu gde su Kurdi najviše naseljeni jasno je da neće biti ni d od njihove države. Turska je ranije u dve vojne operacije preuzela kontrolu nad kurdskim teritorijama zapadno od Eufrata, a sada je dobro presekla i kurdske teritorije istočno od Eufrata. Nestaje teritorija te nema više nade da će zaživeti kao država Autonomija sirijskih Kurda. Asad nije otišao, nemaju svoju lutku u Damasku. Amerikanci tu izdržavaju ne samo svojih 2000 vojnika nego plaćali i mnogo brojniju najamničku kurdsku vojsku naravno skromnije, ali i to je trošak. Zatim naoružanje, pa obnavljali su puteve, popravljali su i hidrocentralu. Američke da su nastavili da sede u Siriji samo bi nabijali sebi troškove. A ceo svet bi se smejao jer suviše je očigledno da ISIS je odavno poražen i nemaju više ni jedan valjan razlog da objasne zašto sede u Siriji. Dakle poraženi jesu, mada njihova vojska je cela, tj. nije potučena. Poraženi su zbog toga što veliki vojni pohod na Siriju nije im se isplatila nego je naprotiv samo nabila troškove, a ako produže boravak samo će imati još veće ukupne troškove. ... Osim toga ako moraju da naprave izbor između Turske i sirijskog Kurdistana, jasno je da moraće izabrati Tursku. ... Na kraju sukob Turske sa sirijskim Kurdima kom se priključuje Sirija stavlja američke baze i vojnike između dve nadiruće vojske. To jeste ozbiljna opasnost, te zato se sklanjaju.

      • teoretičar says:

        Ovo je Miraš koga volim da čitam. Ne mogu da se otmem utisku da se nešto još događa...a taj utisak se počeo stvarati još kada je Tramp prvi put izjavio da će se povući iz svih ratova ali se u evropi broj američkih vojnika povećava, čini mi se...Meni tu nešto fali da bih potpuno razumeo i neprekidno lupam glavu "dal se nešto i šta se približava..." Jednostavno, sve mi nekako sumnjivo a iz iskustva znam da sam naslutio nešto što mi se neće svideti. Isto tako nisam siguran da ameri neće povući crvenu liniju u samoj Siriji...

  2. teoretičar says:

    Politika je prostitutka a ruska, američka i kineska politika je profesionalna prostitutka sa najvišim cenama. Svi bi malo...ali skupo, brate! Ostaje nam da vidimo gde će prostitutke zaigrati sledeću rundu ljubavi. A naročito, kolika će biti srpska rata za učešće u najnovijem porniću. Šta nismo pozvani? Pa nema poziva za takve filmove. Jednostavno vas ubace kada im zatreba i kraj. Ostaje nam nada da mi možda nećemo skidati čakšire i ovog puta. Kada su Rusi i Ameri zadnji put snimali pornić u Srbiji, mi nismo hteli da skinemo čakšire amerima pa došli rusi i otkopčali nam kaiš. Posle ameri samo malo prodrmali i čakšire spale. Sada samo cvilimo jer seks je dugotrajan. Mora da su ameri uzeli par vijagri pre toga pa nikad kraja. Srbi ne saginjite se. Mnogi vas vrebaju. I ne puštajte ruse blizu jer će vam otkopčati kaiš ponovo. Ne veruj rusu ni kad ti polovne helikoptere daje, ne veruj amerikancu ni kada te zagrli. Ovaj drugi upotrebljava vijagru. Bolje rusi, oni to onako bratski...uuuuffff...

  3. Kulak says:

    Šta se tiče Putina, on sluša jaki židovski lobi u Moskvi.Bio sam tamo, rekli su mi to i moji prijatelji Rusi.To je sigurno.A zašto su Židovi i židovski lobi u Moskvi toliko bitni Putinu, to je za narednu diskusiju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *