РУСКИ ВЕЛИКАНИ: Пушкин највећи, слиједе Толстој и Достојевски

RUSKI VELIKANI: Puškin najveći, slijede Tolstoj i Dostojevski

14 novembra 2017

Popularni portal „Ruska riječ“ sačinio je listu najznačajnijih ruskih pisaca i pjesnika 19. i 20. vijeka, a prva tri mjesta zauzeli su Aleksandar Puškin, Lav Nikolajevič Tolstoj i Fjodor Mihajlovič Dostojevski.

Među deset najvećih ruskih književnika su i Nikolaj Gogolj, Ivan Turgenjev, Mihail Ljermontov, Anton Pavlovič Čehov, Maksim Gorki, Mihail Šolohov i Boris Pasternak.

U 20 najboljih se ubrajaju Aleksandar Solženjicin, Ana Ahmatova, Sergej Jesenjin, Marina Cvetajeva, Osip Mandeljštam, Vladimir Majakovski i Josif Brodski.

Povodom liste, u tekstu je navedeno da se ljubitelji književnosti dijele na one koji vole Tolstoja i one koji vole Dostojevskog.

„Svjesno smo stavili Dostojevskog na treće mjesto, jer je on živio kraće od Tolstoja i napisao je manje knjiga. U svijetu je Dostojevski, kao i Tolstoj, jedan od najpoznatijih ruskih pisaca“, navedeno je u obrazloženju.

Ipak, pitanje „broja jedan“ ruske književnosti nije se postavljalo. Ni Tolstoj, ni Dostojevski, već Puškin.

On je genije rime i ritma. Rusi često kažu: „Puškin je nama sve“.

Kako to da je on veći od Tolstoja? On nije živio tako dugo, ali je njegova zvjezda bila sjajnija. On je utemeljivač savremenog ruskog jezika kojim je Tolstoj pisao.

Puškin je odbacio visoki patetični stil klasične ruske poezije, uklonivši barijeru između razgovornog jezika i uzvišenih oda iz prošlosti. Majstorski je pisao u širokom spektru žanrova, navodi „Ruska riječ“.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. zlatko says:

    Uvek i stalno neko poredjenje, kao u borilačkoj areni. Puškin i Dostojevski su se bavili različitim žanrovima i različitim temama. Pa čak i Dostojevski, Tolstoj, Turgenjev iako svi prozni pisci potpuno su različiti jer su se bavili različitim stvarima na različite načine, kao što su se Andrić i Crnjanski bavili različitim temama, a čak i kad su obradjivali vrlo slične, njihov pristup stvarima je bio potpuno različit, što u konačnici donosi različite doživljaje kod čitalaca. Ja zato nikako ne volim poredjenja u umetnosti i kreativnim delatnostima uopšte. Podjednako cenim sva vrhnska ostvarenja. Uživam u njima i ne dolazim u napast da ih poredim. Čemu, kad ona sva služe nama svima za naše saznanje, naše uzrastanje i naše uživanje? Sebi pružam taj luksuz da konzumiram umetnička dela zavisno od raspoloženja. Npr. kad sam umoran, volim da slušam Mocarta, Sibelijusa, Malera. Kad sam isfrustriran i besan tu mi je veliki Čajkovski, kad sam tužan u pomoć mi stiže Šopen. Andrića čitam kad mi treba podsticaj, hrabrost i snaga, Crnjanski me na čudan način diže iz melanholije, perfekcionista Šantić mi koriguje poljuljane kriterijume, Dučić me povede u dublje slojeve mene samog, Miljković me podseti da na svetu ipak postoji i ljubav, makar u tragovima i makar na sekundu, Desanka Maksimović me opominje da je radost skrivena u meni i da je vreme da je ponovo otkrijem itd. itd. Svako od njih obavi svoj deo posla i ja nekako uspevam da održim nos iznad vode.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *