RUSKO „APSOLUTNO ORUŽJE“: Rusija razvija balističke rakete RS-26 „Rubež“

Tweet

Načelnik Glavne operativne uprave Generalštaba Oružanih snaga, general-pukovnik Vladimir Zarudnicki, saopštio je Vladimiru Putinu da će ovaj kompleks suštinski povećati mogućnosti ruskih strateških nuklearnih snaga za savladavanje sistema protivraketne odbrane. Tehničke karakteristike nove rakete ostaju u tajnosti. Ipak jedna činjenica koja je javno izrečena čini je apsolutnim oružjem, a to je podatak da na njoj postoje „manevrišući supersonični nuklearni blokovi“.

„Balističke rakete imaju određenu putanju leta i odnos snage prema masi, tako da je teško preći preko granica ovih parametara kada se projektuju novi obrasci takve tehnike“, objašnjava Vladimir Dvorkin, bivši načelnik 4. CNII (Centralni naučno-istraživački institut) Ministarstva odbrane, strukture koja se bavi proučavanjem posledica primene nuklearnog oružja. „Stoga se danas po svoj prilici mogu modernizovati samo bojeve glave balističkih raketa.“

Još 1997. tadašnji načelnik Generalštaba Jurij Balujevski nije skrivao radost zbog toga što je u Rusiji napravljena nadzvučna letelica GLA. Ona leti po „neklasičnoj šemi“, odnosno ne ide po „klasičnoj“ paraboli, kao sve savremene nuklearne bojeve glave, već proizvoljno menja putanju leta. Letelica GLA je čas izlazila u kosmos, čas je ponovo ulazila u Zemljinu atmosferu. Kada konvencionalna nuklearna bojeva glava ulazi u guste slojeve atmosfere, njena brzina iznosi 5 hiljada metara u sekundi. Kod GLA je bila dva puta veća. To je već bilo dovoljno da je teže uoče radio-lokaciona sredstva sistema PRO. Osim toga, za razliku od konvencionalnih nuklearnih glava, GLA može biti preusmerena tokom čitavog leta.

Početkom iste te 1997. konstruktori iz KB „Raduga“ (iz podmoskovske Dubne) na aero-mitingu MAKS u podmoskovskom Žukovskom pokazali su sistem nove klase — supersoničnu eksperimentalnu letelicu H-90. Na Zapadu su je nazvali AS-19 Koala. Ovu raketu su radili da bi zamenili stratešku krstareću raketu H-55 koja je bila u naoružanju strateških bombardera Tu-160. Daljina njenog leta bila je 3000 km. Raketa je mogla da nosi dve bojeve glave sa individualnim navođenjem, sposobne da unište ciljeve na udaljenosti 100 km od tačke razdvajanja. Nosač za H-90 trebalo je da bude modernizovana varijanta strateškog bombardera Tu-160M. Međutim, prema zvaničnim podacima, rad na raketi bio je prekinut 1992.

Bilo je još egzotičnijih projekata. Naprimer, jedan od raketnih konstruktorskih biroa predlagao je da se na tešku balističku raketu umesto nuklearne bojeve glave postavi nekoliko supersoničnih ili hipersoničnih krstarećih raketa. Konstruktori su smatrali da bi se SSSR zahvaljujući tome mogao direktno iz Sibira boriti sa američkim grupacijama nosača aviona u bilo kojoj tački na svetu. Balistička raketa izvodila bi raketnu bojevu glavu u područje pretpostavljenog mesta cilja, a tamo bi ga same krstareće rakete otkrivale i napadale. Od ideje se odustalo jer je bila izuzetno skupa, tako da je Koala ostala jedino materijalno svedočanstvo o supersoničnim istraživanjima. Ostali projekti držani su u strogoj tajnosti.

Ali, nakon što su SAD aktivno počele da rade u oblasti stvaranja supersoničnih letelica, Moskva je počela da izvlači svoje supersonične adute. A „manevrišući nuklearni blok“ balističke rakete RS-26 „Rubež“ glavni je među njima.

Postoje i druge rakete. Na primer, za vreme održavanja poslednjeg avio-kosmičkog salona MAKS-2013, predstavnik rusko-indijskog preduzeća „BraMos“ priznao je da će Indija u dogledno vreme dobiti supersoničnu varijantu ove protivbrodske rakete. Po njegovim rečima, za nju je već napravljen supersonični motor koji je prošao testiranja. Jedino „ali“ koje odlaže pojavljivanje gotovog proizvoda odnosi se na nedostatak materijala koji su sposobni da sistem upravljanja mašine zaštite od pregrevanja, a time i od kvara.

Uostalom, kako se može zaključiti po radu ruske strane, Moskva je taj problem već rešila. Bivši rukovodilac Federalne kosmičke agencije Vladimir Popovkin nedavno je saopštio da se u Rusiji privode kraju testiranja raketnog sistema „Cirkon“. U njegov sastav ulazi nova supersonična raketa koja je napravljena na bazi supersonične krstareće rakete „Oniks“ (ruski analog indijskoj raketi „BraMos“). Supersonična mašina postoji u naoružanju najnovijih ruskih višenamenskih nuklearnih podmornica iz projekta 855 tipa „Jasen“, u sastavu obalskog mobilnog raketnog kompleksa „Bastion“. Ona će biti i u sastavu naoružanja lovaca iz familije Su-30MK, kao i najnovijeg frontovskog bombardera Su-34.

(Ruska rec)

Tweet