RUSKO-SRPSKO PRIJATELJSTVO – Rusija nikad nije komadala Srbiju, nikad nije ubijala naš narod u ime „demokratije, humanosti i milosrđa“

RUSKO-SRPSKO PRIJATELJSTVO – Rusija nikad nije komadala Srbiju, nikad nije ubijala naš narod u ime „demokratije, humanosti i milosrđa“

15 jula 2013

srbija_rusija_220311Piše: Vukašin Neimarević

Srpsko-ruski odnosi za Srbiju imaju u svakom pogledu nesumnjiv značaj. Bliskost naša dva naroda počiva na zajedničkoj veri i istoriji koja pravi spone u kulturi, politici i ekonomiji. Međutim, posle petog oktobra, Srbija se u potpunosti okrenula Zapadu. Sa druge strane, odnosi sa Rusijom uglavnom su svedeni na dnevno-unutrašnje potrebe, zarad dobijanja političkih poena. To se događa po pravilu svake četvrte godine – u vreme izbora. U interregnumu, priče o „istorijskoj i bratskoj vezanosti“ dobijaju na ubrzanju isključivo radi smirivanja duhova nakon pritisaka i ucena koji, kao na beskrajnoj traci, stižu iz Vašingtona i Brisela.

Ako čak i površno analiziramo sporazum sa Ruskom Federacijom, koji se odnosi na bescarinski aranžman, vidimo da nam se nude ogromne pogodnosti koje naša država uporno ignoriše. Kao da nas ne zanima mogućnost praktično neograničenog izvoza za Rusiju bez plaćanja carinskih dažbina. Rusija, kao ekonomska sila u ogromnom usponu, dala je time Srbiji mogućnost slobodnog ulaska na njeno tržište, što, čini se, Srbija ne zna da iskoristi. Na drugoj strani, nakon potpisivanja SSP-a sa Evropskom unijom imamo sličan sporazum, ali sa jednom ključnom razlikom. Roba koju izvozimo u Uniju se carini, a onu koju uvozimo iz Evrope propuštamo bez carine – u ime „zdrave tržišne konkurencije“. Ovo očigledno zemlji donosi samo gubitke koji do danas premašuju iznos od milijardu evra. Najveću štetu trpi poljoprivredna proizvodnja koja ne može da konkuriše bogato dotiranim proizvođačima iz EU.

Sledeći primer je priča o „Južnom toku“. Pojedine političke partije i grupe lobista oko NVO kipteli su od besa nakon najava da će ovaj gasovod od strateškog značaja za Evropu proći kroz Srbiju. Govorilo se da Rusija nije dovoljno spremna, da su to samo prazne priče, da će nas trasa zaobići. Odmah je krenula forsirana priča o od Amerike sponzorisanom gasovodu iz Azije „Nabuko“ kao životnoj prilici za Srbiju. Pa ipak, nije baš išlo po predviđanjima naših „eminentnih stručnjaka“. Dok je „Nabuko“ projekat na samrti, Rusi sigurno koračaju ka Balkanu, paralelno gradeći i „Severni tok“ sa Nemcima. „Južni tok“ nudi Srbiji mogućnosti ekstraprofita uz zapošljavanje velikog broja firmi i nova radna mesta. Time bi sigurno mogli da poboljšamo katastrofalno ekonomsko stanje u zemlji. No i dalje se, sa naše strane, koči izgradnja ovog projekta neprestanim kašnjenjem početka radova koji smo dužni da otpočnemo u predviđenom roku. Rusija je nedavno ponudila i kompletno finansiranje izgradnje gasovoda kroz Srbiju. To finansiranje otplaćivalo bi se od dela dobiti koji imamo od protoka gasa kroz našu zemlju.

Očekuje se da u narednim godinama Rusija sa zemljama istočne Evrope formira novu „Evroazijsku uniju“. Srbiji je ponuđena mogućnost da se pridruži ovoj budućoj organizaciji. Dodatno, Beograd se vidi kao jedan od gradova koji bi imao poseban status u njoj, rame uz rame sa Kijevom i Minskom. Pa ipak, izgleda da vlasti u Srbiji imaju neke „druge planove“. Može se očekivati da bi naša strana morala da ispuni određene partnerske uslove koji ne bi bili ni izdaleka tako bolni kao što su oni koji nam praktično svakodnevno stižu iz Brisela.

Srbija je kao vojno neutralna zemlja članica „Partnerstva za mir“ koje je predvorje članstvu u NATO paktu. Međutim, u slučaju nove nedavne ponude da se Srbija priključi Organizaciji za kolektivnu bezbednost i saradnju, naša vlast je krajnje rezervisana. Ulaskom u taj savez bi se otvorila mogućnost izgradnje ruskih baza na teritoriji Srbije, koja bi dobro došla kao pandan najvećoj NATO bazi u Evropi na Kosovu i Metohiji. Pa ipak, neporeciv je utisak da ta navodna vojna neutralnost važi za slučaj ODKB-a, ali ne i za slučajeve najtešnje saradnje sa NATO paktom.

Nakon kršenja Ustava „pregovorima“ Beograda sa glavnim gradom sopstvene autonomne pokrajine, i predaje građana Srbije na Kosovu i Metohiji na milost i nemilost policiji i sudstvu koji će raditi po „kosovskom“ ustavu, po ko zna koji put u ovom milenijumu Srbiji su „širom otvorena vrata Evrope“. Rusija se i dalje oštro protivi nasilnoj secesiji Kosova i Metohije, ali ima i jedinstven stav „da ne mogu biti veći Srbi“ od nas samih. „Nova era“ rusko-srpskih odnosa u izjavama predsednika Srbije, uz „srdačne posete pune razumevanja“ aktuelnog premijera, samo su nastavak neiskrene i blede politike prethodnika.

U poslednjoj deceniji među vladajućim političarima u našoj zemlji odomaćio se stav „Evropa nema alternativu“. Čini se da Srbija, po ko zna koji put, propušta svoju istorijsku šansu i okreće leđa istinskim saveznicima. Nažalost, poslovica da je istorija učiteljica života kod nas očigledno nema nikakvo značenje.

Na iskrene prijatelje oslanjamo se u onim momentima kada nam je zaista teško jer znamo da oni ne odstupaju od svoje podrške, bez obzira na pritiske. Iskreni prijatelji vas ne ucenjuju, ne šalju ultimatume, ne otimaju i ne komadaju vašu zemlju, ne ubijaju vaše sunarodnike u ime „demokratije, humanosti i milosrđa“. Oni su tamo gde ne postoje skrivene zle namere u licemernoj atmosferi „velikog poverenja“. Danas je tako nešto veoma retko, kako u privatnom životu, tako i na međudržavnom nivou. Floskula da u politici vlada zakon interesa možda je istinita, ali nije apsolutna.

(Srpski akademski krug)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Ivan Stojanov says:

    Tacno je da Rusija nikada nije komadala Srbiju, ali je dala saglasnost na komadanje SFRJ, sto mu otprilike na isto dodje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *