Русофобија као друго лице антисрпства

Rusofobija kao drugo lice antisrpstva

29 decembra 2016

Dragomir Andjelkovic 3345

Piše: Dragomir Anđelković

„Anđelković u Novostima ima predivan tekst: ,Očaj NATO satrapa’. Samo mi nije jasno zašto se ne potpiše kako Bog zapoveda: PR Informbiroa“. Cinično je to u vezi sa mojim prošlim člankom napisao Nebojša Krstić, bivši savetnik Borisa Tadića. Lidersko-partijske afinitete je promenio, ali je geopolitički ostao postojan. Naglašeno je prozapadno orijentisan, uz proporcionalnu odbojnost prema Rusiji. Odmah da kažem da je to, načelno, legitimno. Problem je kada se iz ideološkog ili drugačije motivisanog antagonizma u odnosu na Moskvu i, s druge strane, posvećenosti Zapadu, žrtvuju srpski interesi. Kada je neko rusofob za svoj račun – bez obzira što takve pojave mene iritiraju – to sa nacionalnog stanovišta nije problem. Drugačije je kada se državni interesi podređuju antiruskim strastima ili personalnim računima. Kod nas se baš to dešava.

Neki traže da Rusiji uvedeno sankcije, da sa Kremljom prekinemo vojno-tehničku saradnju, da se solidarišemo sa antiruskom politikom Brisela ili bar da se distanciramo od Moskve. Šta god ja o tome mislio ne bih istom davao drugačiju dimenziju od nečega što je protivno mojim (geo)političkih stavovima, da je kojim slučajem Srbija u poziciji Luksemburga. Međutim, znamo da nije. Ne radi se o tome da nama ne treba podrška Rusije. Naprotiv potrebna nam je kao bolesniku lek. Ruska Federacija nam je ključni faktor podrške u vezi sa odbranom Kosova koje nam otimaju vodeće zapadne zemlje. Najbitnija je eksterna potpora opstanku državnosti Srpske koju potkopavaju NATO sile. Veći je činilac pomoći identitetskom genocidu izloženim Srbima u Crnoj Gori od Srbije.

Iz rečenog je jasno da je okretanje od Rusije i tim pre protiv nje ujedno i odricanje od vitalnih srpskih interesa. U pitanju je zagovaranje koliko antiruske toliko i antisrpske politika. E to je već sa nacionalno-državnog stanovišta veliki problem. Osim, naravno, ako zagovornici istog nemaju čvrste dokaze da su Rusi toliko skloni nacionalnom-mazohizmu da bi nastavili da podržavaju Srbiju makar ona i poželela da uđe u NATO i sa njim te EU usaglasi svoju spoljnu politiku u svim aspektima bolnim za Moskvu. Ne deluje mi da je tako, niti mislim da bi trebalo da bude. Od Rusije očekujem da bude ne samo korektna već i prijateljski nastrojena prema Srbiji, ali isto smatram da je i naša dužnost. Pragmatično ali i istorijski utemeljena.

Tu se ne radi ni o kakvom proruskom PR-u (makar i voleo Rusiju) već o hladnom srpskom računu. Oni koji to ne shvataju zanemarujući da se rusko-srpski odnosi prelamaju preko Kosova, RS i još mnogo čega drugog, iracionalni su i politički nepismeni ili pak nečiji lobisti. Kada se radi o ne baš brojnim ali svakako postojećim pojedincima koji po kafanama za sve naše nedaće neosnovano krive Ruse, važi prvo. Opet, kada govorimo o onima koji rusofobiju ispoljavaju u medijskom prostoru, po pravilu, radi se o drugom. Oni ujedno obično nađu povod i da budu maliciozni prema Republici Srpskoj – ona je navodno kriva zbog referenduma i nestabilnosti BiH, njoj pripisuje podrivanje Dejtona (koji naprotiv čvrsto brani) – odnosno sve im je bitnije od borbe za očuvanje KiM. Ako se radi o otvaranju nekog EU pristupnog pregovaračkog poglavlja, šta je spram toga tiho uvođenje vlasti Prištine i na sever Kosova?

Ima u Srba rusofobije, ali ona je kao retko gde marginalna. Rezultat je pre svega antisovjetske propagande koja je posle IB-a u nekim periodima bila jaka u Jugoslaviji, ali se primila tek među malim delom našeg naroda. Većina Srba iskreno voli Ruse. To pokazuju istraživanja etničke distance, prema kojima su pripadnici velikog slovensko-pravoslavnog naroda Srbima najdraži stranci. Od sfere ličnih i porodičnih odnosa (prihvatljivi bračni drugovi, komšije, prijatelji) do poslovne oblasti (pozitivno su ocenjeni kao potencijalni saradnici na poslu, biznis partneri).

Indikativno je da pozitivan odnos prema Rusima ima i većina pripadnika stranaka nenaklonjenih Rusiji. Opet, njihova vođstva kao i pojedini medijski delatnici, zagovaraju geopolitičke stavove koji su antiruski. To važi i za odnos prema srpskom narodu. Često se nabeđuje da je kriv za jugoslovenske ratove, pripisuju mu se lažni ili predimenzionirani zločini, osporava mu se etničko i istorijsko pravo na teritorije na koje pretenduju drugi narodi. Sve u svemu ispoljava se srbofobija sa kojom ruku pod ruku ide rusofobija. Radi se o licu i naličju iste monete, rekao bih, soroševske ili slične provinijencije. „Naši“, obično profesionalni rusofobi, su iz istih pobuda i autošovinisti!

(Vidovdan)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Kulak says:

    Kratko,jasno,precizno i tačno!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *