СА БАЈДЕНОМ НА ЧЕЛО АМЕРИКЕ, стиже само…

SA BAJDENOM NA ČELO AMERIKE, stiže samo…

26 decembra 2020

Autor: Igor PŠENJIČNIKOV

POSLE izbora, po čijim rezultatima je Džo Bajden, po svemu sudeći, nezakonito proglašen za pobednika, aktuelni predsednik Donald Tramp daje jednu istorijsku izjavu za drugom.

Samo pomislite: šef države govori o održanim izborima kao o „masovnoj prevari“, koju su počinile demokrate. U intervjuu za Fox News, on je podvukao da „ako republikanci dozvole da se to dogodi“, Amerikanci „nikada više neće videti drugog republikanca izabranog u ovoj zemlji u Senat, Predstavnički dom ili za predsednika“.



Naravno da je Tramp ekscentričan lik. Ali ne do tog stepena da bi svesno javno lagao na štetu svoje zemlje i, što je važnije, na štetu sopstvene reputacije.

Izgleda da on zna o čemu govori.

Američki liberalni establišment, njegova vidljiva vrhuška u licu Demokratske partije, borio se na život i smrt da se ne ponovi „greška“ iz 2016. godine, kada se pobednički marš svetskog globalizma okliznuo na Trampu.

Ali, najstrašnije je to što će „vašingtonska močvara“ tu bitku sada voditi non-stop.

Globalistički liberalni establišment, posebno američki, bio je ozbiljno uplašen kada je Tramp pobedio na izborima 2016. godine. Sve protekle četiri godine, američka «duboka država» se trudila da spreči ponavljanje takvog peha.

A «na terenu», u Evropi i širom sveta, liberalne „elite“, gledajući u američki liberalni establišment kao u svog kormilara, molile su se za Trampov poraz, što je bilo vidljivo iz brojnih publikacija u vodećim svetskim medijima.

Zapravo, ovogodišnji izbori su bili izbori sa unapred poznatim rezultatom. I to ne zato što je većina Amerikanaca za Bajdena i njegov program. Već zato što ni u najstrašnijem snu američki liberalni establišment nije mogao da prihvati Trampov drugi mandat.

On je bio unapred osuđen na poraz – stvarni ili namešten – nezavisno od istinske volje većine Amerikanaca.

Nisu Trampa demonizovali sve četiri godine u glavnim američkim medijima, koji su deo tog establišmenta, da bi mu dozvolili da ponovo postane predsednik SAD. Nisu uzalud Trampa ismevali i ponižavali na novinskim stupcima vodeći evropski mediji, koji zastupaju interese evropske vladajuće „elite“ u liku briselske birokratije i globalista, koji sede u kabinetima nacionalnih vlada.

Upravo zato su skoro svi evropski političari odmah čestitali Bajdenu na „pobedi“. Zašto oklevati? Treba unapred izjaviti lojalnost onome kome je američka „duboka država“ dodelila ulogu „pobednika“ nad Trampom.

Karakteristična je reakcija na Bajdenovu „pobedu“ iz NATO, glavne vojne pesnice liberalnog globalizma.

Trampov predstojeći odlazak iz Bele kuće u januaru „stvara osećaj sveopšteg olakšanja u Alijansi, čiji je opstanak doveden u sumnju tokom poslednje četiri godine. Pobeda demokrate Džoa Bajdena vidi se kao prilika da se udahne novi život NATO“, piše jedan od vodećih evropskih listova.

Sada će kolektivni Zapad i, pre svega, američki establišment neumorno raditi na tome da se noćna mora Trampovog predsednikovanja ne ponovi. Tačnije, čak ne ni Trampa kao takvog, već bilo koje osobe, koja pretenduje na Belu kuću, ako ne ispunjava kriterijume globalizma i koja, stoga, može da zaustavi njegovo pobedničko osvajanje sveta.

Zato Tramp i govori da republikanac nikada više neće biti izabran za predsednika. Jasno je da Tramp ne misli toliko na člana Republikanske partije SAD, koliko na bilo kog političara-tradicionalistu, koji štiti nacionalne interese SAD i tradicionalne vrednosti i koji se ne klanja liberalnom globalizmu kao religiji.

Na kraju, i sam Tramp je taman toliko republikanac koliko je i renesansni pesnik.

On samo nije liberal i nije globalista, i kao takav je bliži republikancima.

Liberalna ideja u svom sadašnjem tumačenju od strane zapadne „elite“, ne može da nema globalnu projekciju. To je sada vrlo agresivna religija koja pretenduje na svetsku dominaciju svojih sledbenika kroz vlasništvo nad većinom ključnih sredstava za proizvodnju, energetskih i drugih prirodnih resursa, i kroz kontrolu nad svetskim novčanim tokovima. I, naravno, kroz kontrolu vodećih svetskih medija, preko kojih se svakodnevno ispira mozak ljudima na svim kontinentima.

Ako je verovati Trampu (a nema razloga da mu to ne verujemo), sada smo svedoci osvete, uz pomoć podvale, snaga koje su za svog teoretičara izabrale Frensisa Fukujamu. A kako bi se i moglo bez teorijske, filozofske osnove? Taj „apostol“ liberalizma je u svom izvikanom članku „Kraj istorije?“ (1989.) i knjizi koja je usledila «Kraj istorije i poslednji čovek» (The End of History and the Last Man, 1992) proglasio liberalni kapitalizam za poslednju društveno-ekonomsku formaciju u ljudskoj istoriji.

Prema Fukujami, liberalizam je jedina za život sposobna ideologija, na kojoj će se i zasnivati poslednji oblik upravljanja, a drugih više neće ni biti.

Trampova pobeda na izborima 2016. godine i njegova kasnija predsednička politika poljuljali su Fukujamin teoretski „temelj“ i, prema tome, doveli u sumnju „jedini ispravan“ put kojim američki establišment želi da vodi ostatak čovečanstva, mada, ne kao ravnopravne članove budućeg društva novog svetskog poretka, već kao stado ovaca od kojih se zahteva bezuslovno poklonjenje novoj religiji i njenim žrecima, to jest američkom liberalnom establišmentu.



Sada ćemo, izgleda, posmatrati kako Bajden i finansijsko-industrijska „elita“ SAD koja stoji iza njega – taj isti liberalni establišment, koji je i „duboka država“ – uporno dokazuju da je Tramp bio neprijatna slučajnost, eksces. I da je u stvari istorija sveta došla do svog kraja i svet ne treba da očekuje ništa drugo osim političke i ekonomske globalizacije – naravno, pod vođstvom SAD.

Da li je Tramp neprijatni eksces?

Evo šta je u januaru 2017. u časopisu Project Syndicate pisao poznati američki ekonomista Džozef Štiglic: „Rastuća nejednakost, nepravedan politički sistem, vlada koja istupa tobože u ime naroda, ali deluje u interesu elite od finansijske krize 2008. godine – sve to je stvorilo idealne uslove za takvog kandidata, kakav je Donald Tramp. Američki lideri, koji nisu uspeli da pravilno organizuju proces globalizacije, moraju sami sebe da krive što dolazi nova era… Tramp nije slučajnost. Mi smo ga na svojim ramenima doneli na vlast“.

Postoje sve osnove da smatramo da sa Bajdenom kao predsednikom, svet očekuje kudikamo gori scenario na vojnom planu. SAD će zaoštravati odnose sa Rusijom i sa svim drugim zemljama koje se ne uklapaju u svet globalnog liderstva Sjedinjenih Država, izgrađenog na univerzalnom, faktički religioznom prihvatanju liberalnog globalizma kao jedinog ispravnog modela sveta.

Posebna opasnost je u tome što snage koje stoje iza Bajdena ne teže samo jačanju svoje svetske dominacije, što bi se moglo i razumeti, uzimajući u obzir činjenicu da su oni vlasnici novca i da su zaneseni svojom gordošću.

Česta je pojava da čovek, koji je postao veoma bogat, u određenom trenutku više nije zadovoljan vlasništvom nad novcem i imovinom, već počinje da želi više – vlast nad ljudima. Ali ovde imamo posla, ponavljam, sa religioznom verom, koja je u suštini duboko antihrišćanska. Ona ne prihvata i sve druge tradicionalne religije. To je kult velikog novca, samo novca i ničeg osim novca. U tom kultu nema čoveka.

I sve priče liberala o ljudskim pravima i slobodama, svode se samo na slobodu seksualne izopačenosti, na slobodu da se prihvati hegemonija liberala i odbaci sve ostalo.

Da je reč o istinskoj slobodi, na primer, političkoj, koliko bi Bajden realno dobio glasova?

Liberalna ideologija, koja predlaže svojim pristalicama potpunu slobodu od svega i, pre svega, od „buđavih“ tradicionalnih vrednosti i morala, namećući „vrednosti“ seksualnih manjina normalnoj većini i zahtevajući da ih prihvate kao svoje, na kraju vodi čovečanstvo u izumiranje ili u najmanju ruku, u drastično smanjenje broja ljudi.

Na dobrobit odabrane „elite“, koja se sprema da živi večno.

U Belu kuću dolaze filozofsko-religiozni doktrinari, koji će snagom novca i oružja nametati svoju «veru» širom sveta. I postoji opasnost da sa njima zaista može doći i „kraj istorije“.

Ako im se ne suprotstavimo.

(za Fakti preveo: V. Kršljanin)

https://zvezdaweekly.ru/news/202012151455-vJjJz.html

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. 1389 says:

    ...stiže gradjanski rat Amerike jer koji god predsednik pobedi, počinje rat zbog rasizma, para, industrije, ratova, itd...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *