Шабићев принцип и свете краве

Шабићев принцип и свете краве

1 априла 2024

Пише: Филип Родић

ОДАВНО већ знамо да нису сви новинари исти. Не ради се овде о таленту, стилу, образовању, информисаности… Мислим на поделу коју међу новинарима праве они који се декларативно залажу за равноправност, односно једнакост. За њих су једни новинари „професионални“, „независни“, „одговорни“, а други су „канцер“ (председник НУНС Жељко Бодрожић) и „окупатори, страна тела, вируси“ (директор вести на ТВ Нова Слободан Георгиев). Подела се не прави према таленту, или колико се ко придржава Кодекса новинара. У том смислу мањкавих људи има на „обе новинарске стране“. Ова подела се прави по политичкој линији.

Сада, међутим, сазнајемо да ни студенти нису сви исти. Опет, подела се не прави по успеху у студијама или посвећености предавањима, него према „ваннаставним активностима“. Они који посећују прозападне протесте, учествују у „антирежимским“ блокадама факултета и по мишљење иду у Брисел, будућност су наше земље, оно најбоље што наша земља има, а што само чека да је напусти јер овде влада зло. Са друге стране су они што више воле Београд од Брисела или Нови Сад од Монса, српски свет од ЕУ. Ти студенти више нису наша светла будућност, него наша мрачна прошлост. Они постају „милитантно расположени самопрокламовани студенти“, како их је, на пример, назвала Невена Јевтић, доцент на Филозофском факултету у Новом Саду, специјализована за филозофију савременог марксизма. Има међу њима, сигурно, и понека „слина балава“, како је пре десетак година децу што су се играла на Лиману назвао Динко Грухоњић, човек због чијих су се јавних изјава ови „милитантно расположени“ студенти и окупили.

БАШ као и у случају новинара којима се негира припадништво професији, и овим студентима се негира припадништво академској заједници. Нису они „самопрокламовани“ јер другачије мисле само у очима (неких) својих професора. То су и за „професионалне“ и „независне“ новинаре, па водитељка на једној луксембуршкој телевизији мора да се огради. „Рецимо ови студенти, ја не знам ни да ли су студенти заиста, ни ко су ни шта су“, каже она. ОВО се „професионални“ новинари с њене телевизије и сестринских „независних“ медија, међутим, нису питали када се радило о неким другим „студентским“ протестима и неким другим „студентима“. Тада се студентски статус није доводио у питање ни када је доказано да се о студентима не ради. На пример, статус „студентских лидера“ Николе Ристића, или Ивана Бјелића. Наведимо само два наслова – „Студент Никола Ристић: Вече на блокади протекло мирно, уз један мањи инцидент“ („Данас“, 30. 12. 2023), „Студент Иван Бјелић испред РИК: Ако не прихвате провере бирачких спискова, следе шестомесечне блокаде“ („Данас“ 21. 12. 2023). УПРАВО ова два наслова нас уводе у причу важнију од тога који су студенти „прави“, а који „самопрокламовани“ – двоструке аршине у односу на протесте и то из уста особе која је некоћ обављала веома важну државну функцију – бившег повереника за информације од јавног значаја Родољуба Шабића.

На питање да ли ови „самопрокламовани“ студенти „имају права сада да буду тамо, да блокирају факултет, или то нека институција може да реши“, Шабић одговара: „Свако има право да демонстрира своје незадовољство било чиме („), али овде није то у питању. Овде није бунт због лошег квалитета наставе професора Грухоњића, овде је бунт и захтев да се он избаци са факултета због оне измишљене приче. Или због националног порекла. У сваком случају недопустиво“. Не памтим да се принципијелни Шабић побунио ономад када је Зоран Ћирјаковић избациван са факултета због још „измишљеније приче“, а не због квалитета своје наставе. То му није било недопустиво. Или прогон бившег декана Правног факултета у Новом Саду Бранислава Ристивојевића. (Видимо сада да ни сви професори нису исти.) „Овде се отвара једно друго питање, како то да полиција не интервенише“, каже Шабић додајући да је позив управе Факултета полицији да интервенише „експлицитан“. Закључује се да би снаге реда требало да упадну и пендрецима истерају „самопрокламоване“ студенте. Да ли је то било у реду и 1998, када је полиција интервенисала на позив декана Правног факултета Оливера Антића и „испендречила“ противнике „режима“ Слободана Милошевића?

ШАБИЋ се пита куда нас то води непоступање полиције: „Сутра ће бити блокиране неке друге институције и полиција ће рећи да она не може да интервенише. Не знам онда чему полиција служи. Дакле, ако неко спречава рад неке институције, полиција је дужна да интервенише“. Бивши министар за државну управу и локалну самоуправу у две Владе Србије, значи, сматра да је полиција требало да растера и „аутентичне“ студенте када су блокирали министарство које је некада водио, а којим сада руководи Александар Мартиновић. Да им не дозволи опкољавање РИК? Да им не дозволи физичке нападе на људе и испред једне, и испред друге институције? Зашто га је, онда, збунило појачано присуство снага безбедности у РИК док је упад у ту институцију захтевао „студент“ Никола Ристић? Да не помињемо сад све оне друге нелегалне блокаде.

ТУ је и питање ултиматума. „Аутентични“ студенти су вазда постављали ултиматуме, али зашто сада декан Филозофског факултета у НС Ивана Живанчевић Секереш (она је „експлицитно“ позвала полицију да интервенише, како то каже Шабић) каже да се не може разговарати с неким ко је поставио ултиматум? Да завршимо како смо и почели – са животињским метафорама. И овако смо звери. Како то каже један пријатељ, некад ловац улови медведа, а некад медвед улови ловца. Али нису ни сви медведи исти, неки су бели, или макар тако мисле о себи. А неки су и били свете краве, али то више, изгледа, нису.

(Новости)

 

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u