SAD i sirijski pobunjenici: Pakt sa poznatim đavolom

SAD i sirijski pobunjenici: Pakt sa poznatim đavolom

17 septembra 2013

syria_2253357bProamerički propagatori pozabavili su se svojim omiljenim poslom – podkusurenim citatima. Danas oni milion puta citiraju izjavu Generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o tome da postoji stopostotna uvrenost – u predgrađu Bagdada primenjeno je hemijsko oružje. Druga omiljena tema je tobože pronalaženje na jednoj od sumnjivih raketa natpis na krilu. Pri tome se ne saopštava da inspektori UN za sada ne mogu tačno da kažu koja je strana primenila hemijsko oružje.

Tako je bilo pre 10 godina u Iraku, kada su američki mediji veselo tiražirali sve sumnje inspektora UN o postojanju hemijskog oružja kod Sadama Huseina. Veoma tražena su bila i priznanja iračkih odbeglih opozicionara. Zato su isti ti zapadni mediji zaćutali kada je tadašnji šef misije UN Hans Bliks izrazio sumnje u poštene namere samih Amerikanaca. Istorija se ponavlja: dešava se selektivno citiranje – omiljeni postupak onih koji žele da započnu rat. Da podsetimo da za irački rat niko nije pitao ni američke političare, ni novinare, ni iračke opozicionare koji su ih lagali. A zato i sada, deset godina kasnije, prema svojim medijima i sirijskim terioristima vašingtonski političari su vrlo sishodljivi. Zato je za sirijskog predsednika Asada letvica postavljena na nedostižnoj visini. Evo kakve zahteve je postavio u slučaju predaje hemijskog oružja od strane sirijskog režima državni sekretar SAD Džon Keri:

Ovo razoružanje treba da bude pravo, ono treba da bude potpuno, ono treba da bude podložno proveri i da uliva poverenje. I što je najvažnije treba da se sprovede brzo i na vreme: u vreme koje odgovara svima.

Kao što vidite, skup američkih zahteva prema Asadu je sledeći: zahteva se sve i odmah. A kakvi zahtevi se postavljaju drugoj strani – radikalnoj islamističkoj opoziciji? Šta će biti ako ova opozicija uz američku pomoć dođe na vlast? O tome na šta će ličiti vlast sirisjke opozicije lepo govore neki slabo tiražirani materijali samih američkih medija. Tako Njujork Tajms saopštava da je sada u Siriji među taocima 15 građana zapadnih država. Od njih 14 na teritoriji pod kontrolom opozicije. Jednom od talaca, američkom fotografu Metjuu Šrajeru, pošlo je za rukom da pobegne. U intervjuu listu on je rekao kako su ga mučili. Teroristi islamisti su ga tukli po petama i govorili: Seti se Guantanama.

Isti taj Njujork Tajms saopštava o postoajnju u Siriji 6000 stranih terorista iz Čečenije, Pakistana, Egipta i zapadnih zemalja. Pri tome, po podacima lista, upravo ovi momci dominiraju u opozicionom pokretu zahvaljujući svojoj surovosti, bojevom isustvu i združenosti. Kada je sasvim nedavno ruski predsednik Putin opovrgao izjavu Kerija o odusustvu Al-Kaide u redovima sirijske opozicije, zapadni mediji su videli u tome samo uvredu na Kerijev račun. Ali sada je ovo izjavio i član komisije UN za ljudska prava u Siriji i bivši šef Haškog tribunala Karla del Ponte. Prema rečima ove dame, nekada u ime i po narudžbini Zapada koji je gonio pokojnog Slobodana Miloševića, najmanje polovina aktualnih terorista u Siriji su radikalni islamisti. Što se tiče umerenih opozicionara, Rusiaj koju je optuživala zapadna štampa, uvek se zalagala za dijalog sa njima. O tome je nedavno govorio i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, istakavši da je većina Sirijaca za dijalog. Protiv istupaju upravo islamisti koje podržava Evropa i SAD.

Džon Keri je potvrdio da će SAD raditi i sa onim zemljama koje se zalažu protiv Ženeve-2, a što je najvažnije sa onom koalicijom koju SAD i druge zemlje Evrope i regiona smatraju jedinim predstavnikom sirijskog naroda. Raditi na tome da ovi ljudi dođu na konferenciju. Ali na tu konferenciju treba da dođu i drugi opozicionari koji nikada nisu napuštali Siriju i koji su izrazili svoja protestna raspoloženja iz zemlje, a ne iz inostranstva.

Između ostalog, umerene sirijske opozicionare i SAD, i EU, i monarhije Persijskog zaliva koje podržavaju pobunjenike uporno ne vide. Njima su više na duši stranci teroristi. Mada, između ostalog, ne niko drugi do američki politički ekonomista Džefri Saks u svom nedavnom članku jeretički je posumnjao u ispravnost tog prilaza. Po njegovom mišljenju, ako od marta 2012. godine Zapad ne bi počeo da pruža sirijskim teroristima podršku oružjem, a gospođa Klinton ne bi uslovila sve pregovore ostavkom Asada, građanski rat u Siriji bi mogao da se izbegne.

Ispada da sumnje u radikalnu opoziciju, što znači i u zahtev za intervencijom koju traži ova opozicija, izražavaju najvatreniji liberali. Ostaje da se nadamo da čak najvatrenije pristalice humanitarne intervencije ova imena će ipak naterati da se zamisle.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *