САД ЈЕ ЈАСНО – ИЗБОРИ СУ БИЛИ НЕПОТРЕБНИ

SAD JE JASNO – IZBORI SU BILI NEPOTREBNI

13 avgusta 2016

Slobodan Turlakov 345Piše: Slobodan Turlakov

O toj nepotrebnosti mnogo se pisalo i govorilo, ali onaj koji je odlučivao, od časa kad se za njih rešio (17.januara), nije se kolebao.

Naravno, hteo je još četiri godine mandata.

Pobedom na izborima, potreban uslov je ispunjen.

Ostalo je još samo da pronađe one koji u javnosti nešto znače, a za koje je on alfa i omega, tj. da se zadovolje ministarskom titulom. a da u stvarnosti budu tek njegovi referenti za  oblasti koje im je namenio. I eto, nove vlade!

Ali, gle, iznenađenja!

Ono što je mogao da uradi za nedelju dana, jedva je uspeo za 105 dana, pa i ako je, takoreći, svakodnevno obećavao da će vlada biti sastavljena sve od novih i borbenih ljudi, na kraju, jedva je uspeo  neke iz stare vlade da zameni novim, čak i sa dosta problematičnim ličnostima, čak da zadrži Ivana Dačića, uz Aleksandra Antića, i uz njih, da dovede, kao  ministarku bez portfelja, Slavicu Đukić–Dejanović.

Ko bi se tome nadao, utoliko pre što ni on sam, a ni njegovi najbliži saradanici, Zorana i Stefanović, nisu bili raspoloženi da nastave „saradnju“ sa SPS– om.

Gotovo da se posumnja da se smilovao na njihovu kuknjavu i ponizno umiljavanje i obletanje oko njega, i svakojako nedostojno nuđenje da ostanu u vladi.  Dejanovićka je čak  izjavljivala da su SNS i SPS „kao brat i sestra“, da je SNS stariji brat, pa čak i da im „ne bi smetao i LPD u vladi!!“ Bedno!

Zašto ih je Vučić. na kraju, stavio na spisak, to samo on zna. Pogotovu Dačića, kom je ostavio i titulu „prvog potpredsednika“, koja je titula za njega, Vučića, izmišljena 2012.

Najverovatnije zato što sebe najviše smatra dejstvitelnim „aus“ ministrom, ne samo što putuje širom sveta, ono što inače rade i što je dužnost tih ministara, a što Dačić niti može, niti sme, kako mu se ne bi zamerio.

Uopšte, ko je Dačić i na šta je sve spreman,  videlo se poslednjih dana, kada je skoro  svakodnevno držao predavanje Hrvatima. Ko zna, možda i verovatno i po nalogu Vučića, kako bi on ostao u okviru dobrosusedskih odnosa, što je njemu najvažnije, s obzirom na EU i Ameriku.

O sednicama Skupštine na kojima je pored  Vučićevog šestosatnog stojećeg ekspozea i  rasprave o njemu, sve se zna, kao i o onom što se na kraju dogodilo izglasavanjem „nove“ vlade, (u stvari rekonstruisane postojeće tehničke vlade) koja ima, po njemu, da bude vlada „napretka  i prosperiteta“, za razliku od prethodne, koja je bila „vlada stabilizacije političkih i ekonomskih prilika“.

Drugim rečima, nova vlada  će da sprovodi  ono što on bude izneo u ekspozeu, „kao  plan stvaranja  uslova za bolji standard, za bolji život  građana Srbije“… Šta više, obećao je, pre no što je saopštio imena onih koji će činiti „novu“ vladu, da će to biti „vlada  kombinacije uspeha, iskustva i svežine“ (!) a ispalo je, kao za početak, da je najviše komentara izazvalo imenovanje jedne pripadnice LGB za ministarku državne uprave i lokalnih samouprava.

Čak se i Palma, koji se u poslednje vreme,  da bi  nametnuo Dačića i u novoj vladi, sa tolikim izjavama, grdno istrčavao, rušeći nemilice svoj zarađeni poslovni „imidž“, ni na samoj Skupštini nije umeo da se suspregne,  izjavljujući da su  „Vučić i Dačić najbolji predstavnici  na međunarodnom planu koje je Srbija ikada  imala!“, što je proprapraćeno aplauzima, a što je najbolje pokazalo ko sve čini tu Skupštinu

Iako je ranije na sva usta govorio protiv alternativnih seksualaca, kao  sramoti Srbije, sad  uvučen u političko kolo, obećava da će glasati za novu vladu sa jednom alterntivkom, čak je i pozvao  da dođe i Jagodinu da razgovaraju o razvoju lokalne samouprave.

Kako tog čoveka nije sramota!, ne samo zbog te pozvane gošće, nego uopšte. Zar se ne seća da je, u svoje vreme tražio, da ga Vlada ovlasti da ide po svetu i da umesto nje, pronalazi, sa velikom verovatnoćom, investitore za Srbiju, a sad njene čelnike proglašava za unikatne istorijske veličine, te jadne Srbije.

Ali, kad je reč o traženju para, da  pomenemo da je prvi njegov  velikan  na istoj Skupštini rekao „Moramo da se borimo  da imamo  više Albanaca u centralnoj Srbiji, da ovde ostavljaju novac“!!!, a da niko, od poslanika, sa juga Srbije – Niša, Leskovca, Pirota …(ako ih uopšte ima, iz tih varoši), ne ustade i ne zapuši usta  Vučiću, sa toliko njihovih  briga i traženja, da se ograniči, ako ne može da se onemogući, da Albanci kupuju tolike nekretnine na njihovom terenu!

Eto, dokaza koliko Srba, pravih Srba imamo, ne samo u Skupštini.

(Da li bi Orban tako nešto rekao u mađarskom parlamentu?!)

I tako, dok Marko Đurić očekuje, kako je rekao, da će sa novom vladom, doći do masovnog povratka prognanih Srba na KiM, dotle premijer Vučić, traži borbu za povećan priliv Albanaca u centralnu Srbiju!…

Inače, o tim sednicama  Skupštine ne vredi govoriti, jer su one, u celini uzev, bile više estradne šarade, nego ozbiljne rasprave o budućnosti Srbije, koji je ton, videlo se to na TV a i čitalo po novinama, nametnuo sam Vučić,  koji  sebe, ni najmanje, nije kočio, pa je  poslanicima iz opozicije, umeo da odbrusi: „ništa ne znate, govorite gluposti, i t. sl.“ ili, pak, da ih podseća šta su govorili i šta se radilo dok su njihove partije bile na vlasti, što je naravno, izazvalo očekivane reakcije, ali i neočekivane, u vidu ismevačkog poljupca, upućen njemu!

Ali, moglo bi se, s pravom, reći, da ni Vučićevo znanje nije zavidno, bar kad je o Albancima reč, tvrdeći čak da su oni „narod u nastajanju“!!!

Pa, tako, sa ovakvim premijerom, Srbi imaju šansu da postanu narod u – nestajanju… što njemu ne bi smetalo, samo ako bi ostao na vlasti.

U tom estradnom i neznalačkom miljeu, nalazili su se ne samo on, već i toliki drugi, ni najmanje se ne obazirući na nužnost ozbiljnosti u tom visokom Domu.

Tako se i Šešelj, gotovo, šegačio sa Vučićem, prekidajući ga  tokom njegovog stajaćeg ekspozea, svakojakim upadicama, pa tako nije zaboravio ni  suprugu Predsednika,  Dragicu, koja ima humanitarni Fond njenog imena,  što je bila prilika za Vučića, da „objasni“ Šešelja: „Dobro poznajem, g. Šešelja i znam da on kritikuje fond Dragice Nikolić, kako bi kritikovao predsednika Republike. Znam Vas, g. Šešelju, Vi ćete se sigurno kandidovati za Predsednika Republike,“ što je bilo koliko neukusno, toliko i deplasirano, bar u ovom času. Pa još u Skupštini.

Pajtić, koji svakodnevno dežura sa po nekom smicalicom na račun Vučića, sada, na Skupštini, opomenuo je Vučića, da je njegovo nazivanje poslanika „lenjivcima“, neosnovano; tvrdeći da oni dolaze na sednice, „samo da uzmu dnevnice,  i odu“, praveći se kao da ne zna, da su „te dnevnice još 2009. ukinute!“ Ne znajući šta da mu na to odgovori, Vučić se dohvatio  stare priče, po kojoj je „Pajtić posle 16 godina vladavine Vojvodinom, iza sebe ostavio pustoš“, što bi već jednom trebalo činjenicama i sudski dokazati!

No, Pajtić mu nije ostao dužan, jer je Vučić neoprezno, izjavio da je dolaskom 2014. na mesto premijera, zatekao ekonomski sunovrat“, na što ga je Pajtić podsetio da je i on, Vučić, bio „deo te vlade, još od 2012″

Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe SNS, valjda da bi se opravdao što ga je Vučić, tokom svog ekspozea, opomenuo da sluša njegov govor, a ne da se zamajava sa mobilnim telefonom proglasio je Vučićev ekspoze „za najbolji mogući program. “ Šta više, „da podseća na naučni rad!“ Fantazija!

U svakoj državi, koja se temelji na nacionalnoj osnovi, jedan Čeda Jovanović bi sebe skinuo sa političke scene izjavom, po kojoj je  „Republika Srpska genocidna tvorevina, i kao takva donela je veliku štetu našim državnim interesima“.

Ali, ko da ga skine sa te scene, kad na toj sceni sa takvim mislima  postoje mnogi, a i oni van Skupštine, koji su ga svojim glasom okitili naslovom – narodnog poslanika!

Kog naroda, koje opštine, koje varoši ili grada?

I njegov antisrpski slučaj, govori o tome, da treba menjati izborni zakon,  koji bi zasnovan na većinskom sistemu, dao mogućnosti biračima, tj, narodu da biraju svoje  prave narodne predstavnike, imenom i prezimenom.

(Treba znati, da od 198 opština.. njih 76 nisu imale svoje predstavnike  na izbornim listama  koje su se takmičile na izborima, 24. aprila! I po čemu je onda to Narodna skupština, kad u njoj nema predstavnika naroda iz tolikih opština, varoši, okruga? Trebalo je, pre izbora, promeniti izborni zakon, vratiti većinski sistem, koji omogućava da se glasa za konkretne  narodne poslanike, a ne  za partije).

Pošto je  „novo rekonstrisana  vlada“ izabrana i podnela zakletvu, Vučić se sa nekoliko uobičajenih praznorečja obratio Skupštini. a i preko RTS-a, građanima:

„Nova vlada radiće pošteno, ozbiljno i odgovorno  u interesu zemlje. (Što znači da prethodna nije tako radila)

„Najvažniji cilj biće bolji standard građana!“ (što znači da prethodna nije imala taj cilj)

Zahvalio je  građanima na podršci i da će cilj biti „bolja ekonomija i pravna država“. (Valjda zbog poglavlja 23?, Mada ni jednom rečju nije pomenuo EU, kao njen cilj!)

Želimo da se izborimo za zemlju  u kojoj će svako  poželeti  da njihovi potomci ostanu da žive u njoj,  u kojoj će moći da žive bolje  nego mi!

I na kraju zalet u prazno:

„Članovi vlade ponosni su što obavljaju tu dužnost  i da će se

truditi da rade marljivo,  da se bore  i da će biti posvećeni  interesima Srbije

Samo jednu otadžbinu imamo“.

Na osnovu čega je ustanovio da su članovi vlade – ponosni? Utoliko pre, što su još od ranijih razgovora sa Vučićem, znali – da neće imati svoj „feud“, i da je njihov zadatak samo da slušaju ono što im on kaže i naredi. On drugačije ne ume da vodi vladu, nego da naređuje, da se meša u rad svakog ministarstva, što je i do sada radio.

Jednostavno rečeno, Vlada kao operativni radni organ i ne postoji, nit je postojala. On je bio i biće jedini ministar svih resora.

Stoga i ne treba verovati da postoje prave sednice vlade, sa dnevnim redom i odgovarajućim odlukama, pa samim tim ni zapisnici sa tih nepostojećih sednica, koji bi jedino mogli da dokažu postojanje vlade i njenog kolektivnog razmatranja postojećih problema i odlučivanja o njima.

U jednom od poslednjih njegovih političkih poruka, pred sednice Skupštine koja je imala da sasluša njegov višečasovni stojeći ekspoze i da potom izabere novu vladu, otkrio je da sve što radi radi ozbiljno i odgovorno,  kako bi njegova deca mogla jednom da se ponose svojim ocem, koji je tako mnogo učinio za našu zemlju!

I šta drugo nego koja sreća, da Vučić ima decu!

*

Rečeno je već da nova vlada, nije niukoliko – nova, već novorekonstruisana. I u tom pogledu da je vlada kontinuiteta, što, naravno, nikom ne smeta, a najmanje onima koji su zdušno glasali za SNS.

Ipak, ostaje kao jedina istina zbog tog silnog meteža što se zove – izbori, koji je odneo grdne milione državnih para u nepovrat, nije trebalo ni praviti nove izbore. Ali Vučiću je trebalo da se osigura za još četiri godine na vlasti, i stoga nije moglo biti apelacije.

Koliku je on, rezultatima izbora, prebrinuo svoju brigu, još veću je Dačić prevalio, i sad se od njega mogu očekivati čitave salve radosti, njegove i Palmine, jer je i on prebrinuo brigu oko Kolubare, zbog koje  se na najbedniji način podastirao Dačiću.

Vučića sad očekuju brojne čestitke iz sveta,  pomoću koga i vlada ovom zemljom.

„Idemo da vidimo“, što kazao dr Nikola Krstić

*

Gledajući šta nas snašlo, i slušajući tolike, čak i ozbiljne ljude, da drugačije nije moglo biti, jer moramo priznati, nemamo drugih. Ostali smo bez ljudi. I Vučić je ispao – daj, šta daš. Nema druge.

Međutim, nije istina. Ali je istina da imamo 108 stranaka, više nego ikada u našoj istoriji. I ko zna koliko će se još izroditi!

Deobe su nam određene.

A odrođenje nam je nametnuto!

Razmišljajući o svemu tome, palo nam je napamet da probamo da pronađemo Srbe i sposobne ljude među njima.

I došli smo do ovih, za koje znamo da postoje sa svojim vrednostima i svojim srpskim osećanjima.

Za koje tvrdimo da bi Srbiji doneli spas i prosperitet.

 

Akademik Dušan Teodorović predsednik. Vlade

Akademik Kosta Čavoški, min, inostranih dela

Miroslav Lazanski, min, odbrane

Adv. Goran Petronijević min. pravde

Prof. dr Milo Lompar, min. prosvete i nauke

Prof.dr Miodrag Zec, min. privrede

Akademik Časlav Ocić, min finansija

Prof. dr  Dragan Milašinović, min. saobraćaja

Inž. Slobodan Ružić, ministar energetike

Prof dr Miladin Ševarlić, min. poljoprivrede i vodoprivrede

Prof.dr Mihailo Matić, min. zdravlja i socijalne politike

Milka Forcan, min. trgovine

Adv. Branko Pavlović min. Drž. uprave i lokalne samouprave

Nemanja Emir Kusturica.  min. kulture i informacija.

Boris Malagurski.  min. omladine i sporta

Milovan Brkić.  min. unutrašnjih dela

Ima li koga, ko bi se usudio da kaže, da ova i ovakva vlada,  ne bi Srbiju izvela  na put osunčanog horizonta?

P.S.

Ovih dana na veliko se pisalo i slavilo imenovanje „Trga Politike„,

što je i kao ideja odveć problematično. Utoliko pre, što je Politika još od novembra 1944,. kada je  objavila na naslovnoj strani streljanih 105 Srba, među kojima je bilo i studenata, i radnika, i pisaca, i profesora univerziteta, i advokata i novinara…., postala izrazito partijski, titoistički, list.

Zar ne bi bilo pravednije i poštenije taj trg nazvati

„Trg Braće Ribnikara“,

osnivača i urednika lista, koji su herojski poginuli 1914, u odbrani Srbije?!

KOMENTARI



3 komentara

  1. Jovan says:

    Sastav vlade g. Turlakova je nesto najbolje sto je ikada neko predlozio i nesto najbolje sto Srbija ima. Prava srpska vlada. Lose je sto okupator nikada nece dozvoliti formiranje srpske vlade, vec mora biti iskljucivo marionetska kao sto je ova danasnja ili neku sastavljenu od deklarisanih kvislinga kao ona od 2000-te i dalje, kojima je Nato, mmf,EU, USA,UK, vazniji od Srbije i Srba.

  2. dana says:

    kako god miosevic izdo jugoslaviju i srbe tako ce i dacic srbiju i srbe

  3. Miroslav says:

    Svaka čast za tekst i dodatni komentar za toliko izvikanu Politiku! Jedino ne bih podržao kandidata Lazanskog koji ne mmože da se odrekne komunustičke ideologije a što bi svakako uticalo i na valjanost funkcije za koju ga prof. Turlakov predlaže.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *