САДА БИ ГА ДИГЛИ ИЗ ГРОБА, ЖИВЕО ЈЕ У ШАТОРУ ДОК ПОСЛЕДНЈИ ЛИБИЈАЦ НИЈЕ ДОБИО КУЋУ: Онда су дошли Амери и увели им демократију!

SADA BI GA DIGLI IZ GROBA, ŽIVEO JE U ŠATORU DOK POSLEDNJI LIBIJAC NIJE DOBIO KUĆU: Onda su došli Ameri i uveli im demokratiju!

21 juna 2017

Moamer el Gadafi, iako u zapadnim medijima predstavljen kao beskrupulozan diktator i zločinac koji ugnjetava sopstveni narod, od Libije koja je bila jedna od najsiromašnijih zemalja stvorio je naciju sa najvišim standardom u Africi.

Danas znamo da nije baš sve bilo onako kako je to prikazivala zapadna medijska mašina i da su neka dostignuća Gadafijeve vladavine sve vreme prećutkivana.

Prema sistemu koji je Gadafi razvio dolaskom na vlast obrazovanje i zdravstvena zaštita su bili besplatni u Libiji. Pre dolaska Gadafija na vlast, samo 25 odsto stanovništva bilo je pismeno. Danas 83 odsto Libijaca čita i piše, a 25 odsto ima fakultetsku diplomu.

Država svima pomagala

Ukoliko bi neki građanin odabrao da se bavi zemljoradnjom, od države bi dobio kuću sa zemljom, poljoprivrednu opremu, seme i goveda, kako bi započeo biznis i sve to bespovratno.

Malo je poznato da u Libiji nisu postojali računi za struju, a nisu postojale ni kamate na kredite u bankama koje su sve bile državne. Gadafiju je najviše zamerano da krši ljudska prava u Libiji, a malo je poznato da je naredio da dok god svaki Libijac ne dobije kuću neće ni njegova porodica.

Tako je Gadafijev otac preminuo, a da je još uvek živeo u šatoru. Gadafi je izlazio u susret mladencima. Tako je svaki mladi bračni par dobijao od države po 50.000 američkih dolara kako bi kupio stan i zasnovao porodicu.
Ukoliko bi Libijac poželeo da se školuje u inostranstvu ili bi mu bilo neophodno lečenje van granica zemlje, imao bi novčanu pomoć države koja bi plaćala sve troškove i još bi davala po 2.300 američkih dolara za smeštaj i prevoz.

Država je čak učestvovala i u kupovini kola, inače jeftinijih nego u Evropi, pa je subvencionisala kupovinu sa 50 odsto učešća.

A kad se već kupe kola, sa benzinom nema problema jer je gorivo u Libiji koštalo 0,14 dolara za litar, što je bilo jeftinije od vode. I hleb je bio praktično besplatan sa cenom od 0,15 dolara za 40 (!) vekni.

Gadafi je znao da je za pustinjsku zemlju voda najbitnija pa je napravio veliki vodovod kroz Saharu koji je spojio Tripoli, Bengazi i Sirt i tako omogućio nesmetano snabdevanje, ali i porast gradske populacije.

Na žalost, tokom bombardovanja NATO je dobrim delom ovaj vodovod uništio. Libiju je ostavio bez ikakvog spoljnog duga sa deviznim rezervama od 150 milijardi dolara, koje su, istina, sa početkom revolucije zamrznute širom sveta.

Svaki Libijac koji nije mogao da nađe zaposlenje po završetku školovanja dobijao je novčanu pomoć u visini plate predviđene za tu vrstu zanimanja. Dok su za svako rođeno dete žene dobijale po 5.000 američkih dolara.

Deo novca zarađen prodajom nafte, glavnog izvoznog artikla zemlje, slivao se na račune svih građana Libije. Kada je Gadafi došao na vlast, istina prevratom, 1969. godine, Libija je bila jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu. Pre nego je zapao u probleme sa ustanicima Libijci su spadali u narode sa najvišim standardom u Africi.

Svaki Libijac je imao sve!

Libijac koji živi u Beogradu, Mohamed Alsakit Abdulgasem, smatra da je skoro sve što se u medijima govorilo o Gadafiju neistina i da stvari stoje potpuno suprotno.

– Libijci su pod Gadafijem živeli normalno i slobodno kao što se živi ovde u Evropi.

Kažu da je Gadafi za 42 godine vlasti ubio dve do tri hiljade ljudi. U proteklih godinu dana u Libiji je stradalo preko 60.000 ljudi. Reč je o samo jednoj godini!

Kažu da je Gadafi ukrao naš novac. On je živeo u šatoru, a njegovi rođaci su živeli kao i svi drugi. Čak i da je ukrao milione, znate li koliko smo milijardi izgubili zbog rata koji nas je zadesio i koliko sada gubimo?!

Svi se sada prave da ne znaju i niko ne pominje našu naftu.

Govorili su da je Gadafi diktator. U njegovo vreme 17.000 ljudi je ležalo u zatvoru. I to su sve bili osuđeni kriminalci.

Sada u zatvorima leži najmanje 27.000 ljudi.Pritom, kriminalci su pušteni, a u zatvore su strpani oni čiji je jedini greh što su podržali Gadafija. Problem nije bila diktatura Gadafija, već to što velike zemlje i velike kompanije imaju ekonomske interese u Libiji.Mohamed priznaje da je i u vreme Gadafija bilo grešaka, ali kaže i da je bilo kritičara koji su tražili da se stvari poprave.

– U Libiji nije bilo sve idealno i postojale su kritike. I sam sam pisao mnogo članaka za libijske novine o tome. Dakle, postojala je sloboda govora.One koji su bili protiv Gadafija podelio bih u tri grupe. Prvu čine oni koji su želeli da se u Libiji živi još bolje i da imamo još bolje uslove obrazovanja, rada i življenja. Sebe svrtstavam u tu grupu.

Drugu čine oni koji su došli spolja, sa NATO-om.

Treću grupu čine islamisti. Oni su najjači jer imaju veliki uticaj na lokalno stanovništvo.

Veoma se plašim radikalnih islamista i mogućnosti da Libija postane novi Irak – da svaki dan budu bombaški napadi i ubistva.Iako nije posetio zemlju još pre rata, Mohamed kaže da se čuje sa rođacima i da prati šta se tamo dešava.

O tome kako je u Libiji danas, kaže:

– Sve je u haosu. Jedan dan ima struje, pa deset nema.

Interneta nema, a telefoni rade povremeno. Sve komunalne usluge su stale i sve je u haosu. U vreme Gadafija mogli ste da napunite rezervoar za tri evra, a sada je nekoliko meseci bila nestašica?!

Problem u Libiji je u tome što niko ne može da kontroliše plemena. Sada imate milion Gadafija u Libiji koji misle da im sve pripada i sve žele da prisvoje za sebe!

Volim Gadafija jer su u njegovo vreme svi imali sve! Gadafi je dao nadu Africi.

Želeo je da napravi jednu banku za celu Afriku. E, tu je pogodio Zapad i njihove interese.Gadafi nam govorio da se školujemo u Srbiji

– Srbija je uvek predstavljana kao prijatelj Libije i tako smo učeni i u školi. Gadafi je voleo Srbiju zato što ju je video kao neprijatelja zapadnih interesa. Podržavao je Srbiju i tako što je slao naše studente ovde da se školuju. Govorio je da svako treba da ide u Srbiju i da se tamo obrazuje.

KOMENTARI



3 komentara

  1. LILIT says:

    Kome je Zapad uveo demokratiju, taj je naj...o, ugasio!!!!!

  2. Kožedub says:

    Svaki narod koji ne ume da razlikuje zlo od dobra će proći na ovakav način. Pa tako i srpski narod ako ne bude naučio da razlikuje zlo od dobra će proći isto ovaki, a najverovatnije još gore jer će ostati bez države za koju su mnogi ljudi dali sopstvenu krv. Suverenitet, patriotizam i sloboda se skupo plaćaju. Neki će na to trivijalno reći da se to sve ne maže na 'leba, ali kad ostaneš sa govnetom u šaci, šta ćeš onda da mažeš na 'leba? Nakon petog oktobra, mnogi sada lamentiraju nad učinjenim glupostima. Gadafi je bacio bisere pred svinje, a svinje su to poždrale i sada kukaju nad svojom sudbinom koja je rezultat njihove imbecilnosti.

  3. hristina says:

    Moamer el Gadafi, septembar 2009., Generalna skupstina UN: "Nijedna zemlja nije bila miroljubiva kao Jugoslavija, izgradjena korak po korak i deo po deo, nakon sto ju je Hitler unistio, a onda ponovo razbijena na isti hitlerovski nacin. Tito ju je izgradio ciglu po ciglu, a onda smo stigli mi i rasturili je zbog svojih sopstvenih imperijalistickih interesa. Kako mi drugi da budemo sigurni da se to nece desiti i nama, ako se to desilo miroljubivoj Jugoslaviji? Je li ona bila pretnja bilo kome? Bilo kada? Generalna skupstina bi trebalo da pokrene istragu i da osudi krivca na Medjunarodnom sud." PS: To je isti onaj "sud" koji je za tobom raspisao poternicu, dve godine kasnije, zbog navodnih zlocina protiv covecnosti, dragi Pukovnice. Znao si da ces biti sledeci, kao sto si znao ko je na redu posle tebe (Arapska liga, Asadu: ti si sledeci). Alahu akbar, dragi Pukovnice! Neka si dobro gdegod da si! Podrska Libiji i libijskom narodu!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *