САДА ЋЕТЕ ВИДЕТИ ВЕЛИКИ ПРЕОКРЕТ ФРАНЦУСКЕ!

SADA ĆETE VIDETI VELIKI PREOKRET FRANCUSKE!

9 jula 2024

Ko god da formira novu vladu Francuske moraće da koriguje pre svega spoljnu politiku, pa i odnos prema ukrajinskoj krizi, jer su birači na vanrednim parlamentarnim izborima, glasajući većinski za nesistemske stranke, jasno poručili da žele promene.

Loptu će morati da spusti i predsednik Emanuel Makron koji je iz izbora izašao okrnjenog legitimiteta.



Ako išta dobro izađe iz izbornih poraza Makrona, to je da će, bar za neko vreme, francuski predsednik odustati od svojih dosta radikalnih ideja poput potencijalne eskalacije sukoba s Rusijom, ocenjuju sagovornici Sputnjika.
I Makron će morati da spusti loptu

Nakon izbora prvi put u istoriji francuske Pete republike od tri vodeće jake liste nijedna nije blizu apsolutne većine od 289 mandata (od 577 mesta u parlamentu) pa je situacija s formiranjem nove vlade krajnje neizvesna. U tim okolnostima, po mišljenju Stefana Srbljanovića iz Centra za društvenu stabilnost, francuski predsednik će morati pre svega da se pozabavi unutrašnjim prilikama koje opterećuju Francusku.

„Tu neće biti prostora za neke ekstremne poteze kao što je, recimo, slanje trupa na ukrajinski front. Jer Francuska je suočena s ozbiljnim unutrašnjim problemima. U krajnjem ishodu to će značiti spuštanje lopte kad je u pitanju i odnos Francuske prema ukrajinskoj krizi“, veruje Srbljanović.

Zapadna Evropa je uopšte umorna od rata u Ukrajini zbog čega ni Evropa, ni Francuska neće ići preko trenutne podrške Ukrajini u kvalitativnom, a i u kvantitativnom smislu, slaže se i Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije.

Sagovornici Sputnjika očekuju da će se ovakav ishod izbora odraziti i na pristup Francuske pitanjima na Balkanu i saradnji sa Srbijom.

„Verujem da je pred nama period dobrih odnosa, ko god da dođe na čelo vlade, a ukoliko vlast bude činila levica pritisak prema Srbiji će verovatno biti i manji. Očekujem produbljivanje saradnje sa Francuskom, iako postoje pitanja oko kojih se ne slažemo, pre svega kosovsko“, kaže Srbljanović.

Gujaničić ističe da se svi slažu sa potrebom jačanja ekonomske, naučne i kulturne saradnje Srbije i Francuske ali da je problematičan tzv. francusko-nemački plan za rešenje problema KiM.

„Mada bih voleo da znam koliko je francuskog u tom planu. Mislim da je to uglavnom nemačko maslo, a da je Francuska tu ili dala manji doprinos, ili bila svojevrsna pokrivalica. Treba sarađivati sa Francuskom u meri naših interesa. Tačno je da dva predsednika, Makron i Aleksandar Vučić, imaju dobre odnose, dosta smo uložili u te odnose, a pitanje je da li smo politički dovoljno dobili“, primećuje politikolog.

Šta bi za Srbiju značilo ako Melanšon bude premijer

Po mišljenju naših sagovornika, odnos Francuske prema kosovskom pitanju značajno bi se menjao nabolje za Srbiju ukoliko bi na čelo nove vlade došao Žan-Lik Melanšon.

Srbljanović podseća da je ovaj levičar neretko davao izjave koje su bile u skladu sa onim što promoviše državna politika Srbije:

„On je oštro reagovao kad su predstavnici Kosova bili u prvim redovima na obeležavanju 100 godina okončanja Prvog svetskog rata i tada otvoreno stao na stranu Srbije. Pričao je više puta kako je NATO pogazio međunarodno pravo i Povelju UN bespravnom agresijom na SR Jugoslaviju i da je tada otvorena Pandorina kutija, kao i da tzv. Kosovo ne bi trebalo da bude nezavisno. Sve su to izjave koje su apsolutno u suprotnosti s onim što propagira zvanična francuska politika. Ne verujem da bi Melanšon povukao priznanje Kosova, ne treba gajiti preterane ambicije, ali da bi pritisak prema Srbiji bio manji to svakako. Bili bismo i pod manjim pritiskom kad je reč o neuvođenju sankcija Rusiji“.

Gujaničić dodaje da Melanšon ima uravnoteženiju ulogu i u odnosu na rat u Ukrajini i da bi gledao da se postavi na nekoj vrsti ekvidistance – prvo bi obustavio slanje oružja Ukrajini, motivisao Zelenskog da pregovara sa Rusijom, a s obzirom na istorijsko nasleđe levičarskog odnosa prema bivšem SSSR ima i negativan stav prema NATO.



Više scenarija za novu vladu

Kad je reč o mogućnostima formiranja nove vlade u situaciji gde je levičarski Novi narodni front na čelu sa Melanšonom dobio 182 mandata, Makronov centristički blok Zajedno 163, a desničarsko Nacionalno okupljanje 143 mandata, sagovornici Sputnjika nemaju dilemu da je ovo dosad neviđena situacija u novijoj istoriji Francuske.

Najjača opcija – Novi narodni front ima preko sto mandata manje od potrebne apsolutne većine, ukazuje Gujaničić koji smatra da, imajući u vidu duboke ideološke razlike među blokovima, lako može doći i do institucionalne blokade u Francuskoj.

Srbljanović napominje i da je raznolik korpus stranaka koje čine koaliciju oko Melanšona, od globalista do liberala i anarhista: Melanšonova Nepokorena Francuska ima oko 60 -70 poslanika, ni on sam nije siguran da će moći da održi tu koaliciju u smislu zajedništva. Pojavila se i mogućnost da će Makron uspeti da uz pomoć nekih stranaka iz tog spektra razbije levičarski blok i formira neku svoju vladu.

„Došli smo u situaciji da imamo tri liste, a kakav će se izborni inženjering dešavati i kakve će se kalkulacije dešavati nije sasvim jasno“, primećuje on.

Komentarišući koalicioni potencijal stranka u Francuskoj, Gujaničić podseća da tamo politička kultura nije zasnovana na stvaranju koalicija za razliku, recimo, od Nemačke ili Italije.

„U Francuskoj je ideološka polarizovanost i podeljenost veoma jaka i niko tu bez velike nužde ne ulazi u koalicije. Poslednji put kad je napravljena neka koalicija to je bilo 1914. tzv. Sveta unija pred nemačkom opasnošću. S druge strane, Melanšnova koalicija je napravljena za nekoliko sati, a svi znaju koliko su različite njene članice i da su se ujedinili zbog, kako kažu, opasnosti od Nacionalnog okupljanja. Ima tu i prilično ekstremnih pojedinaca, a ima i socijaldemokrata koji su značajno umereniji, dakle koalicija je heterogena“, objašnjava on dalje.

Jedna od ideja, prema njegovim rečima, jeste i da se sastavi neka megakoaliciju kako bi se izolovali Melanšon i Marin Lepen, što bi bila prevara birača, ali i tehnički i politički skoro neizvodljivo, a ako bi se nekim čudom takva koalicija i napravila kratko bi trajala.

„Niko ne može apsolutno da kaže šta će se desiti u Francuskoj. Melanšon je rešen da sprovede svoj program, ali svi znaju da je on prilično ekstremna opcija. Može se desiti i da Melanšon toliko zategne situaciju da navede Makrona da podnese ostavku. Tu je mnogo institucionalnih opcija na stolu, niko nema većinu, a pritom su polarizovani međusobno“, obrazlaže Gujaničić.

Srbljanović pak ocenjuje da u Francuskoj svakako neće biti neke velike koalicije kao u Nemačkoj, a da će Makron pokušati da skrpi koaliciju s manjim strankama ali takođe smatra da će to biti kratkog daha:

„Koliko god da je Makron preživeo i priključio se na infuziju, svakako je njegov legitimitet okrnjen iz prostog razloga što je njegov blok u prvom krugu izbora bio treći, u drugom drugi. Njegova partija je izgubila izbore. Pobedili su neki drugi. Očekujem da će on pokušati da preživi do predsedničkih izbora, da sklopi kakvu-takvu parlamentarnu većinu. Neće to ići glatko, ogromne su podele u francuskom društvu, iskopani su rovovi. Tamo je nemoguće zamisliti da neko s desnice glasa za levicu i obrnuto. Upravo zato mislim da će, šta god da se desi, to biti izigravanje izborne volje građana koji su pokazali da hoće promene. Očekuje nas burno leto u Francuskoj, a možda i jesen. Ništa nije gotovo ili bolje reći – tek počinje“, predviđa Srbljanović.

(Sputnjik)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Kulak says:

    Jedno pričaju kad su u opoziciji, a nešto drugo kad dođu na vlast. To je to.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *