САДА ЈЕ СВЕ ЈАСНО: Ево какво наоружање има Венецуела!

SADA JE SVE JASNO: Evo kakvo naoružanje ima Venecuela!

30 januara 2019

Su-30-MKI

Iako venecuelanska vojska možda i nije jedna od najbrojnijih armija na južnoameričkom kontinentu, kada je reč o vojnoj tehnici i naoružanju može se, kako ocenjuju analitičari, bez previše skromnosti svrstati u jednu od najmoćnijih. Glavni adut je avijacija, na čelu sa ruskim višenamenskim lovcima Su-30MK2V.

Većina kopnene tehnike venecuelanske vojske je ruskog porekla, a osovinu armije čine 92 tenka T-72B1V i 123 jedinice ruskih modernizovanih amfibijskih borbenih vozila pešadije BMP-3M sa ojačanom konstrukcijom, kao i sa ugrađenim najnovijim sistemom za nišanjenje.



Oklopni pul čini i 114 transportera BTR-80A, koji za razliku od svojih prethodnika imaju snažnije motore i jače naoružanje. Ne treba zanemariti ni preostalu tehniku koje je Venecuela svojevremeno nabavila od Francuske i Kine — 80 tenkova AMX-30 visoke pokretljivosti, kao i nekoliko desetina kineskih oklopnjaka.

Okosnicu artiljerijskog naoružanja čine 50 samohodnih haubica „Msta-S“, kalibra 152 milimetra, 24 mobilnih višecevnih raketnih sistema „Grad“, kalibra 122 milimetra, i 12 teških višecevnih bacača raketa „Smerč“, kalibra 300 milimetara. Tu su i artiljerijske baterije manjih kalibara, a pored ruskih Venecuela na raspolaganju ima i francuske i američke sisteme, ali njihov broj nije poznat.

Kada je reč o avijaciji, venecuelanska vojska na raspolaganju ima desetak ruskih borbenih jurišnih helikoptera Mi-35M2, čija je glavna odlika da uništavaju oklopna vozila i tenkove, zatim je tu i 16 višenamenskih helikoptera Mi-17B5 povećane nosivosti, koji su u stanju da prevezu 36 vojnika u punoj opremi, kao i tri teška dvomotorna transportna helikoptera Mi-26, a ne treba zanemariti ni 40 lakih američkih helikoptera „Bel“ i „Sikorski“.

Glavni adut avijacije su ruski višenamenski lovci Su-30MK2V, dvomotorni borbeni avioni generacije četiri plus, koje karakterišu vrhunske manevarske sposobnosti, kao i veliki radijus dejstva, savremena oprema i motori. Sposoban je da upravlja formacijom presretača kao komandni avion, ali i da funkcioniše samostalno, i to na velikim udaljenostima od svoje baze, u svim vremenskim uslovima, i danju i noću.

Pored toga, tu je i 19 američkih višenamenskih lovačkih aviona F-16A, koji jesu nešto stariji, ali su i dalje poprilično opasni jer su zamišljeni kao laki, dnevni lovci velike manevarske sposobnosti, pre svega namenjeni za borbu u vazdušnom prostoru. Kada je reč o transportnoj avijaciji, venecuelanska vojska raspolaže sa 40 aviona, koje je svojevremeno kupila iz Amerike, Kine, Nemačke i Velike Britanije.

Venecuela ima i mornaricu, koja jeste poprilično skromna, ali je i dalje dovoljno jaka da pruži svu neophodnu odbranu na vodi, ali i da osigura stratešku poziciju. Reč je o tri raketne fregate tipa „Lupo“ italijanske proizvodnje, dve nemačke torpedne dizel podmornice tipa 209 i 15 patrolnih artiljerijskih plovila.

Najjaču stranu venecuelanske vojske čini — odbrana, a pre svega protivvazdušne snage koje predstavljaju izuzetno jak „obuzdavajući“ faktor. Svi sistemi raspoređeni su u pet brigada na čelu sa dve divizije ruskih protivvazdušnih sistema S-300BM — ukupno osam baterija koje su u stanju da obaraju vazdušne mete na udaljenosti od 250 kilometara i na visini od 25 metara do 30 kilometara.

Pored toga, S-300BM je izuzetno dobro zaštićen od radioelektronskih uređaja koji mogu biti ugrađeni na avionima potencijalnog neprijatelja, a veoma je efikasan i protiv aviona sa smanjenom vidljivošću, kao i protiv balističkih raketa.

PVO snage na raspolaganju imaju i 12 ruskih sistema „Buk-M2E“, koji su se fantastično pokazali u Siriji, kao i 24 modernizovana sistema S-125 „Pečora-2M“, sistem čiji je brat blizanac „Neva-M“ u Srbiji 1999. godine oborio čuveni američki F-117A.

Poslednju liniju PVO odbrane čine 12 takođe ruskih raketnih kompleksa „Top-M1“, kao i nekoliko hiljada prenosnih raketnih sistema „Igla-S“. Oružane snage Venecuele imaju i šest radarskih stanica kineske proizvodnje JJL-1 i JJ-11B, koje su u stanju da „vide“ sve što se kreće na nebu u prečniku od 300 kilometara.

Generalni direktor Latinoameričkog centra u Rusiji Jegor Lidovskoj toliku prisutnost ruskog naoružanja u arsenalu venecuelanske vojske objašnjava dolaskom prethodnog venecuelanskog lidera Ugo Čaveza na vlast 1999. godine, od kada je vojna saradnja dve zemlje doživela neverovatnu ekspanziju.

„Čavez je veoma dobro znao da će Amerikanci pre ili kasnije poželeti da zavladaju venecuelanskim nalazištima nafte, zato je i učinio sve što je mogao da opremi vojsku najmodernijim naoružanjem, da učvrsti njen moral i jedinstvo, kao i da je podigne na novi nivo“, ukazuje on.

Lidovskoj navodi i da je venecuelanska vojska, ako se izuzmu SAD i Kanada, broj jedan u celoj Americi kada je reč o moralu među vojnicima.

„Upravo je zato, pored oružja, glavni adut venecuelanske vojske upravo njena posvećenost idejama koje je u vojsku, ali i narod udahnuo Čavez“, tvrdi on.

Lidovskoj dodaje i da je venecuelanska vojska, za razliku od mnogih armija sveta, izgrađena na ideji jedinstva i nezavisnosti, stoga je i spremna da brani svoju zemlju do poslednje kapi krvi.

(Sputnjik)

KOMENTARI



5 komentara

  1. samostalan says:

    Rusi I Venecuelanci su bratski narodi, ne Rusi i Srbi. I budala vidi da Rusima Srbi nita ne znace.

    • Apis says:

      To je apsolutno netačno. Rusija ne može da nameće svoje stavove ako za to druga strana nije zainteresovana. Naša vlada jedva da je pristala da otvori Ruski humanitarni centar u Nišu a za ostalo da me spominjem. Naši nisu zainteresovani za Rusiju u tome je problem.

  2. Vojna i ojdesve says:

    Samo napred...

  3. Pidza says:

    Kao yugo armija

  4. milorad says:

    treba gadjati USA bez pardona ako krenu da bombarduju venecuelu, naftne platforme u zalivu su duboko u dometu venecuelanskih bobmardera.Potopiti im platforme i druga priča će se pričati u senatu i kongresu, biće smešno koja će kuknjava i zahtevi za odštetu i osvet tamo da nastane, a opolitičkom i medijskom zemljotersu ne treba ni trošiti reči.Madutim najavažniaj posledica uništvanja američke naftne industrije u meksičkom zalivu će biti finansijske i monetarne prirode:)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *