Шака Срба у обручу вехабија

Tweet

Мало босанско место Живинице код Тузле ових дана је у центру медијске пажње после информације да су се поједине групе управо из тог краја организовале и учествовале у нападу на премијера Вучића у Сребреници.

Репортери „Новости“ су посетили Живинице и околна, пре рата српска села, где је живело око 4.000 наших људи, а која су сада пуста.

Мештани Врнојевића, свега неколико њих српске националности, места које је пре рата било потпуно српско, кажу да ово насеље сада већином насељавају Бошњаци из Подриња, који су избегли из Братунца и Сребренице.

Потврђују нам и да је велики број овдашњих мештана био на комеморацији у Сребреници, али немају сазнања да ли је било ко учествовао у самом нападу на Вучића нити су кога препознали на снимку. Потврђују нам, ипак, и да су се муслимани из околних села, који су, како кажу, „до јуче пили алкохол“, сада постали вехабије.

„Има један комшија Јусуф, који је сада пустио браду и натерао и жену да се приклони вехабијама. Није он једини, има их још ту, по околним брдима, није то никаква тајна“, каже нам Невенка Савић из села Врнојевићи, којој је пре само неколико дана преминуо супруг Гојко и која је у овом селу једна од ретких српских повратница.

Идемо према селу Брњице. Испред једне куће затичемо двојицу младића. Један се представља као Недим.

„Не знамо ти ми ништа о тим вехабијама“, кажу невољно.

Ни други нису били много причљивији. Кажу да имају преча посла.

„Спремамо се за Бајрам, јаране. Пусти сад вехабије2, рекао нам је један пролазник.

Не воле ни они, кажу, „брадоње“ и „најрадије би им их почупали“. Кажу и да вехабије примају новчану и другу помоћ кад се учлане у тај покрет, док за њих нема ништа.

Иначе, Срби из Живиница и села Брњица, Врнојевићи, Кривача и Тупковићи побегли су 1992. после напада муслиманских снага, па је ова општина фактички остала једна од ретких етнички чистих у којој готово стопостотно становништво чине Бошњаци.

Кулминација напада муслиманских снага је била 25. маја 1992, када су опколили Брњице и започели нападе минобацачима.Срби су морали да беже. После рата Живиничани су се махом населили у Зворнику.

Начелник

Покушали смо и од начелника Живиница Асима Аљића да сазнамо да ли је упознат са сазнањима медија да су групе које су организовале напад на Вучића из Живиница, али у томе нисмо успели, јер је начелник отпутовао на „хитан састанак у Сарајево“, а нико други није био надлежан да даје изјаве.

Убијено 300 Срба

„У живицама је у рату било десетак логора у којима је убијено око 300 Срба и то махом оних који су почетком рата ухваћени у самом граду и оних који нису веровали да ће их дојучерашњекомшије побити“, каже за „Новости“ посланик Драгомир Васић, који је родом из овог краја и који је учествовао у спасавању Срба 1992. године.

А. Мацановић / Новости

Tweet