Samo je TV Beograd uvek bila titoistički i jugoslovenski dosledna, sa jugoslovenskim novinarsko-uredničkim “sustavom“

Samo je TV Beograd uvek bila titoistički i jugoslovenski dosledna, sa jugoslovenskim novinarsko-uredničkim “sustavom“

21 januara 2014

rtv-beograd-2308Piše: Jelisije Simić

Tito je osnovao Televiziju-Beograd za svoje i potrebe ličnog režima. Od tada do danas ona ima titoistički “sustav“, ona je “javni servis titoizma“. Niko nije mogao da dobije bilo kakav posao u Titovoj televiziji ako nije prošao proveru i dobio odobrenje maršalovih tajnih službi. Od osnivanja, programski ciljevi Televizije-Beograd bili su potpuno sproveđenje politike SKJ i druga Tita – to su morali da rade svi od portira, preko vozača, snimatelja, pa preko novinara, spikera do urednika i direktora. Titove službe su to strogo nadzirale i sprovodile. Zato se setimo nekih imena, koja mladima ništa ne znače, koji su iz senke vukli konce: Otmar Kreačić, Ivan-Stevo Krajačić, Jefto Šašić, Ivan i Milan Mišković, sve do Zdravka Mustaća. Direktori i glavni urednici bili su komandanti i komesari udarnih i drugih brigada, članovi Centralnih komiteta, šefovi kabineta vodećih Titovih kadrova.

Ali jedno ime je posebno. Stane Dolanc. On je najduže bio glavni kadrovik u TV Beograd od početka sedamdesetih godina prošlog veka.

Da bi se prikrila njena titoistička funkcija TV Beograd je bila kadrovski i programski bastion jugoslovenstva. Srbi su voleli i rado prihvaćali jugoslovenstvo. Posle Drugog svetskog rata ono je bilo štrosmajerovsko-titoističkog tipa. Slaba Srbija, jaka Jugoslavija. Danas bi titoisti rekli Slaba Srbija, jaka Srbija, ili Srbija će biti na vrhuncu moći kada je ne bude bilo.

Na početku raspada Titove Jugoslavije sve jugoslovenske republike, osim Srbije, imale su jake političko propagndne TV centre pod kontrolom republičkih Centralnih komiteta i republičkih tajnih organizacija.

Samo je Srbiji ostala, dosledno titoistička, jugoslovenska, TV Beograd koja je imala i jugoslovenski novinarsko-urednički “sustav“. Urednici i voditelji glavne informativno političke emisije “Dnevnik 2“ bili su, na primer, Omer Karabeg, Goran Milić, Ivan Krivec, Zahrijah Smajić, Slavko Budihna kao jugoslovenski kadrovi. Tek početkom 1990. njih menjaju “slobini kadrovi“. Iz te informativne titoističke ekipe, za tada ekstremno visoke plate, kao sledbenici Ante Markovića, otišli su u JUTEL Goran Milić, Gordana Suša, Dževad Sabljaković i drugi. Osim Ante Markovića, oni su imali tehničko-tehnološku i političku podršku vrha JNA, posebno sektora bezbednosti koji je bio, od pada Rankovića, na unutrašnjem planu, udarna pesnica titoizma.

Kulturnim delom Televizije Beograd vladala je Zora Korać, supruga generala Koraća, koja je dovedena iz Zagreba. Kada je Zora Korać otišla u penziju, nju je zamenila Dunja Blažević, ćerka Jakova Blaževića, hrvatskog nacionaliste i visokog titoističkog finkcionera. U toj ekipi su bili Dževad Sabrljaković, Ibrahim Hadžić, Filip David, Miša Stojisavljević, koji su takođe otišli kada je Milošević nastojao da titoističku TVB pretvori u “slobističku“.

TVB se kretalaka srpskoj nacionalnoj televiziji sve do sredine 1994. godine kada JUL stupa na scenu, preuzima svu vlast, pa i medijsku, kada se postepeno vraća titoizmu i jugoslovenstvu, sve do bombardovanja koje je počelo 29.03.1999.

Od 5. oktobra 2000. ona je ponovo izrazito titoistička, vraćaju se, preko kriznih štabova urednici iz Titovog vremena Nenad Ristić, Petar Lazović, Božidar Nikolić, Gordana Suša… Novi Tito je Zoran Đinđić, tako ga oni doživljavaju i promovišu, a mrze Koštunicu zbog građanskih i prosrpskih stavova.

Transformacija ka julovskom titoizmu počinje dolaskom Tijanića za generalnog direktora RTS. On je kao kadar jula bio ministar informisanja u vladi Mirka Marjanovića, intimus Mire Marković. Bio je i partijski sekretara Politike, koji je ispao iz te komunističke kombinacije posle Osme sednice 1987. Prvo JUTEL, zatim Savez komunistia pokret za Jugoslaviju, zatim Đinđić, pa opet Mira Marković, bili su mu put povratka na titoističku scenu. Tijanić dovodi svoje “zvezde“ sa propalih TV Politike i BK televizije. Njima priključuje proverene kadrove sa B92 i nedeljnika Vreme, borce protiv srpskog nacionalizma i nove propagatore jugonostalgije. Daje im astronomske plate i bonuse dok kuća grca u dugovima i pitanje je da li će opstati. Niko ne sme čak ni da utvrdi visinu duga – toliko su savremeni titoisti jaki.

Svi ti kadrovi su iz radionica Krajačića, Miškovića, Dolanca i njihovih sledbenika… danas su nosioci nekakvog apstraktnog “liberalizma“. Na primer ugledni reditelj Miljenko Dereta može se ponositi svojim titoističkim ostvarenjima kao što su emisije “Dečak iz Zagorja“, “Jugoslavija kako nas drugi vide, lica komunizma“, “Dalmacija van sezone“ ili serija “Dosije našeg vremena“ koja se uklapaju u viziju modernog kapitalizma i tržišne ekonomije.

Nisu, svakako, titoisti samo u TVB. Gospodari medijskog i marketinškog prostora su bivši titovi pioniri i omladinci, savetnici i sardnici bivšeg predsednika, koji su krenuli putevima druga Tita i njihvih roditelja. Oni za svoj biznis uzimaju iz raznih budžeta, javnih prihoda, novaca koliko im treba i distribuiraju ga medijima prema svojim potrebama. Te mehanizme je detaljno opisala Verica Barać u svom Izveštaju od 19.09.2011. Kakva je bila njihova muzika, takva je današnja Srbija. Oni su glavni pljčkaši RTS-a, još pre ravnogorsko-partizanskog projekta.

Titoizam opstaje na sukobu suprotnosti kao što su bili Atlantski pakt-Varšavski ugovor, soljašnji-unutrašnji neorijatelji, četnici-partizani. Zato je i kreatorima te medijske svesti potrebna Ravan gora koja umesto pomirenja izazva nove sukobe, nove nepomirljive podele na relaciji četnici-partizani. I dok se građani međusobno svađaju oni narodnim parama pune džepove i račune u stranim bankama dok titoizam vlada, iako je mrtav više od 33 godine.

Svi evropski narodi su se pomirili pre pola veka, a oni raspiruju sukobe i mržnju. S tim ciljem neguju emisije u kojima se “zvezde“ ponašaju kao voditelj “lude kuće“. Njihovo programirano ludilo i amatreska gluma imaju za cilj da sve postane besmisleno. Srbija jeste kuća na sred druma ali ne bi smela da bude “luda kuća“ kao glavno titoističko oružje.

Kao kulturna ustanova, koju narod finasira iz budžeta, RTV je u rangu Narodne Biblioteke, Narodnog muzeja, SANU, a po uticaju na kolektivnu svest je na prvom mestu. Toliko.

(Vidovdan)

KOMENTARI



5 komentara

  1. Voja says:

    E,nisam pročitao, skoro veću glupost. Svašta pada na pamet ljudima.

    • persida says:

      A sto je ovo glupost, daj podatke za suprotno stanoviste.

  2. dr. Danilo says:

    jako duhovit tekst prepun neistina, posto autor potencira neke nesrbe na tv Beograd, kako se autor nije sjetio da napise koliko je Srba bilo na tv Zagreb ili tv Sarajevo , i na kojim su pozicijama bili ? tada bi mu postavka pala u vodu.

    • persida says:

      Hajde ne benavi, nije bilo Srba ni na kakvim medijima van Srbije, to se ne moze porediti. Prouci malo, ako nisi hrvarstki bot.

    • persida says:

      Daj mi ime jednog Srbina koji se izjasnjavao kao pravoslavan, a da je bio u Matici hrvatskoj, na primer.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *