САМО ОВА ЈЕДИНИЦА ЈЕ МОГЛА УБИТИ ИРАНСКОГ НАУЧНИКА!

САМО ОВА ЈЕДИНИЦА ЈЕ МОГЛА УБИТИ ИРАНСКОГ НАУЧНИКА!

29 новембра 2020

После још једног убиства иранског нуклеарног стручњака, светски медији поново актуелизују садржај књиге „Шпијуни против Армагедона“, у којој се тврди да су израелски оперативци ликвидирали највиђеније иранске научника који су радили на нуклеарном програму између 2008. и 2012. године, мада су за смрт научника окривљене иранске опозиционе оррганизације.

Убиства четворице научника и покушај убиства петог, у периоду од 2010-2012, били су „плаво-беле“ операције, како жаргонски зову Мосад у Израелу.



– Осетљиве, опасне и смеле мисије попут серијских атентата у иранској престоници, Мосад никада не би препустио унајмљеним плаћеницима. Сматрали би их мање поузданима и тешко да је било шансе да Мосад онима који нису Израелци открије неке од најбољих метода своје јединице за ликвидације – стоји у књизи „Шпијуни против Армагедона“, чији су аутори израелски новинар Ден Ревив и његов амерички колега Јоси Мелман.

Јединица Мосада специјализована за атентате зове се Kидон или Бајонет, и у земљу се увукла кроз разне путеве.

– Мосад је, такође, уживао прилично сигуран пролазак у и из Ирана крећући се кроз државе у којима су безбедносне службе сарађивале, укључујући курдску аутономну зону северног Ирака… Очигледно су израелски оперативци путовали користећи пасоше других земаља, користећи и лажна и оригинална документа… Осим тога, Мосад је континуирано одржавао „сигурне куће“ у Ирану, још од пре 1979. године под владавином Шаха. То је било инвестирање у будућност, што је типично за израелску обавештајну службу.

Аутори књиге имају више детаља него што било ко други о напорима Мосада да оцрни Мохамеда Ел Барадеја, бившег генералног директора Међународне агенције за атомску енергију. Сугерисали су да га је Иран држао у шаци за време режима Хоснија Мубарака (бившег египатског председника), али све је то било без икаквог ефекта, па су измислили и друге прљаве трикове.

– Један од таквих планова био је да продре (Мосад) у његов банковни рачун и тамо остави новац чије порекло он неће моћи касније да објасни. Одељење за психолошки рат тада би ширило гласине новинарима да је Ел Барадеј примао мито од иранских агената. На крају се то и догодило – пише у књизи.

Ове тврдње, као и већина осталих, у књизи нису стављене под навноднике односно нису цитиране одређене особе, чак ни оне анонимне. Kњига је писана тако да их наводи као чињенице које читалац може да прихватили или не прихвати. Ревив дефинише стил писања као „синтезу“ по узору на америчког истраживачког новинара Боба Вудворда.

Аутори књиге уживају велики углед, што се може узети као разлог за тврдње. Мелмана сматрају озбиљним израелским стручњаком за безбедност који је веома цењен. Гардијан пише да се на основу читања књиге може закључити да им је примарни извор био заправо Меир Даган, бивши шеф Мосада.

Ипак, у књизи има много нејасних детаља, пише британски лист. Што имплицира да је експлозија у ракетној бази у близини Техерана у децембру 2011. године, у којој је убијен генерал-мајор Хасан Могхадам, дело Мосада, али Мелман је признао да је то била само претпоставка. Такође се пуно референци односи на иранско оружје у у том периоду, мада сви докази који постоје упућују на догађаје из прошлости.

Интересантан је и начин на који аутори пишу о израелском нуклеарном програму.

– Производња електричне енергије без ослањања на увезени угаљ и нафту могла би да буде драгоцена, али развој нуклеарног потенцијала био је још важнији: Израел би то учинио силом без премца на Блиском истоку. То би могло да буде крајња гаранција даљег постојања јеврејске државе.

Међутим, у следећим одељцима табу једноставно нестаје:

– Имплицитно у визији (Давида) Бен-Гуриона (први премијер Израела и министар одбране) био је израелски монопол. Где год и кад год се то сматрало потребним, Израел би чинио оно што је било неопходно да буде једина нуклеарно наоружана сила на Блиском истоку. Та јединствена и неизговорена мисија претворила би се у основи у кризу више од пола века касније… Већина премијерових научних саветника такође се плашила да би Израел могао да покрене опасну трку у нуклеарном наоружању. Седам од осам чланова Међународне агенције за атомску енергију поднело је оставку у знак протеста крајем 1957. године.



Ревив је рекао да је комплетан текст достављен израелском војном цензору и одобрен са врло малим изменама. Гардијан пише да ће у хебрејској верзији књиге бити примењена уобичајена формула „према странима изворима“.

Посматрајући са стране, то изгледа као бизарна и произвољна пракса, али влада не показује знаке да је напушта.

– Да, мислим да политика намерне двосмислености нагриза, али и даље мислим да је то добра политика – рекао је бивши заменик шефа Мосада Илан Мизрахи пре неколико дана у Лондону.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u