Само се будала не мења

Samo se budala ne menja

20 oktobra 2015

TurlakovSlika 67Piše: Slobodan Turlakov

Poznato je da Vučić voli da tvrdi kako u raznim oblastima javnog života i rada, Srbija, kao nikad u istoriji, nije bila to što sada jeste, to jest, „Srbija nikad nije imala veću međunarodnu popularnost,  nego poslednjih godinu dana“.

U pogledu takve samohvale ne zaostaje ni predsednik Toma, koji je, tu skoro, tokom zasedanja UN u Njujorku imao čitav niz susreta sa šefovima država, pa kaže: „Pohvale sa Istoka i Zapada , sa svih strana sveta za Srbiju.  Potpuno je jasno  da je Srbija  faktor  stabilnosti  i da  je najviše doprinela tome da ovaj region  bude miran  i bezbedan“

Vrhunac  tih i takvih hvala došle su od samog Obame, koji je lično rekao Nikoliću „Zovite me kad god nešto zatreba, Vi ste najzaslužniji za stabilnost u jugoistočnoj Evropi. Samo tako nastavite. Ako Srbiji, ponavljam, bude  bila potrebna bilo kakva pomoć,  pozovite me!“

Ali kraj sve te navodne prijateljske i srdačne ponude predsednika SAD, na prijemu koji je ovaj organiozovao za sve šefove država, bio je pozvan i prisustan predstavnik samozvane Republike Kosova, iako ono nije član UN!

Nije teško predpostaviti  da je Nikolić, s obzirom i na njegov lični nepomirljiv stav po pitanju priznanja Kosova, koji Obami svakako nije nepoznat, u znak protesta, trebalo da napusti taj i takav prijem.

Naravno, on to nije učinio, verovatno smatrajući da bi time više štetio Srbiji nego što bi joj koristio, što je verovatno istina. Ali, bila je to jedinstvena prilika da se, celom svetu, pokaže odlučan stav Srbije.

Vučić i njegov ministar Zorana, i pored nezaobilaznih činjenica  još od prvog Raminog dolaska, kad su ga pustili da sam, bez pratnje, obilazi i celo Kosovo, pa i  Bujanovac da se sastane sa svojim sunarodnicima, koji su ga sa Albanskom zastavom dočekivali, vrlo su se pohvalno izražavali  o budućim odnosima sa Albanijom, pa čak i o zajedničkom ulaganju u infrastrukturne objekte  sad odjednom ta „prijateljska Albanija“ izlazi sa predlogom da se Kosovo primi u Unesko, što je Nikolić ocenio kao zatiranje Srbije.

Naravno, za taj potez Albanije, EU je znala, i podržala ga, pa je Nikolić sazvao sve ambasadore evropskih zemalja u Beogradu kojima je rekao  ono što oni niti su znali, niti su prihvatili, to jest, da je „pitanje prijema Kosova u Unesko, pitanje celog sveta. Srpsko versko i kulturno nasleđe na Kosovu ne pripada ni jednoj generaciji, ni jednom vremenu. već svima i zauvek“.

Dabome, to ih nije impresioniralo, kao ni njihove centrale, koje i dalje podržavaju predlog Albanije, koja je svakako sa tim predlogom izašla po odobrenju i  saglasnosti Zapada, koji je u svakoj ključnoj stvari, bio i ostao protiv Srbije i njenih interesa, što niko ne može da porekne.

Uostalom, treba stalno imati u vidu,  ono što je Vučić, ne jednom, izjavljivao da veruje Zapadu, posebno Nemačkoj, pa i sada je ponovio da veruje u nemačku reč, kao što veruje da i ona njemu veruje.

U šta?

Pa u ono što je već toliko puta  podvlačio, da Srbija (tj. ON) želi „još veće prisustvo Nemačke na Balkanu i u Srbiji“

Šta više, „Srbija želi da bude njen saveznik“.

I onda, „neću da kvarim prijateljstvo sa Nemačkom. Pre ću otići iz vlade!“

Time je sve rečeno, i to će biti Zakon, sve dok on bude na vlasti.

Koliko je ta navodna popularnost Srbije realna stvar, videlo se najbolje  po rezultatima posete predsednika Nikolića, Sloveniji, kojom prilikom se on razmahao o našem uzajamnom istorijskom prijateljstvu, pa se sa tog stanovišta, našao pobuđenim da se iskreno ispovedi tamošnjem pučanstvu u intervjuu u  listu „Dnevnik“:

„Srbija je doživela velike promene, što je slučaj i sa nekima od nas, koji smo sada na vlasti. Vremena se menjaju. Poslovica kaže: ‘Samo se budala nikad ne menja’. Zašto smo se promenili Vučić i ja? Da bismo pobedili na izborima. I pobedili smo! Zar je trebalo da ostanemo kakvi smo bili,  i da nikad  ne pobedimo na izborima? Da bi situacija  u Srbiji  bila kakvom su je drugi  zamislili  i kakva je bila tada.

I Srbija se promenila. Građani apsolutno shvataju  da je ono što smo uradili dobro“.

Na kraju, kad ga je već zahvatila euforija, Nikolić je dodao Slovencima:  „ne verujem da imate još sa nekim,  prijateljstvo,  kao sa Srbima“.

Kakva bruka i sramota!

Naime, ne verujemo da ja Nikolić toliko neobavešten, i da ne zna da Slovenija i dalje ignoriše izbrisane Srbe iz spiska svojih građana.

Šta više, iako je prošlo 23 godine kako je 25.000 Srba, državljana Slovenije  izgubilo status građana, ovaj problem još nije rešen. U Srbiji se nalazi  između 3 i 7 hiljada „izbrisanih  ljudi“,  koji ni do danas nisu dobili  građanska prava koja su uživali u bivšoj Jugoslaviji. I sad se pitanje njihove odštete nalazi  u  rukama Evropskog suda za ljudska prava, u Strasburu.

Šta radi naša diplomatija, zar Nikolićeva poseta nije mogla biti uslovljena ovim rešenjem?

Nije prošlo ni nekoliko dana, ti Slovenci, koji imaju u Srbima svoje najveće prijatelje, u liku njihovog ministra inostranih dela, Erjavca, izjavljuje „Slovenija podržava članstvo Kosova u Unesku. Ja ne razumem  protivljenje Srbije tom članstvu“. Baš kao ni engleski ministar inostranih dela Filip Hamond koji čak tvrdi „prijemom Kosova u Unesko, još bolje  bi se zašptitilo srpsko nasleđe!“.

I šta sad, nego da se pitamo: „Zašto je Nikolić uopšte išao u Sloveniju?“

Valjda, da se još jednom uverimo  da 1991. nije došla slučajno.

Ali isto tako da ni sadašnja vlast nije dorasla svom položaju, ma koliko da su se oni „promenili“, tj. šta li su postali tom promenom!.

Ne vredi se pitati, to je svakodnevna pojava, koju vlast niti priznaje, niti shvata. Pa je sasvim razumljivo, da Vučić nije srećan kad vidi  da se „nacionalizam koristi za izbornu kampanju“.

Nema sumnje, time je mislio na Hrvatsku, koja se sprema za izbore. Međutim greši, svaka je kampanja u Hrvatskoj nacionalna, ma od koga bila vođena. Oni se razlikuju samo u programima, ali ne i u nacionalnom samoosećanju, koje je kod svih jednako i osnovno, koliko i dominantno. U tom pogledu, svaka im čast!

Ko je njemu kriv što se on odrekao tog osećanja, u ime vlasti i u ime spasa od Haga, koji ga je čekao kao Šešelja.  I njega i Tomu!

Pri tome on se u svemu ponaša kao Milostivi Samarjanin!

„Ulažemo mnogo u dobre odnose sa susedima i pružamo ruke svima, bez obzira na političke provokacije sa raznih strana“.

I zar je onda čudo što „Srbija pomaže BiH na putu ka EU! Spremna da joj pruži pomoć u svim izazovima sa kojima će se suočiti na putu ka EU!“

Ona, koja uzaludno obigrava Brisel sa svih strana?

I ne samo to, već:

„Srbija će ulagati u Srebrenicu, uložićemo mnogo u njenu obnovu i razvoj, da ljudi, i Srbi i Bošnjaci,  mogu da žive bolje i da vide koliko je snaga naše zemlje“.

Ona, koja nema ni malo para da uloži u sanaciju tolikih klizišta u Srbiji (po državnoj proceni 1/3 zemljišta je pod rizikom), za čiju sanaciju, inače, treba po toj istoj proceni, 11 milijardi evra! Užas!

Nije se Kusturica prebacio kad je označio Engleze kao one  koji su  uvek bili zaintresovani za Balkan, u stvari da na njega ne dođu Rusi. To je jedan retko egoističan narod, svuda hoće da budu prisutni sa stanovišta sopstvenih interesa, a ne pate ni od bilo kakvih zahvalnica.

Dva puta su ih Rusi sudbinski spasli, prvi put od Napoleona, jer da je on uspeo 1812, da pobedi Ruse, oni bi videli Francuze u Londonu! Drugi put od Nemaca, jer da je Hitler pobedio Ruse, Nemci bi bili u Londonu.

Ali to njih ni najmanje ne obavezuje, i od pukovnika Hodžesa 1837, pa sve do ovog poslednjeg, Kifa, neprestano vode brigu i spletke o tome da Rusi ne dođu u Srbiju.

Izvestilac EP za Srbiju, Dejvid Mekalistr „Srbija  mora da sledi  EU u odnosu prema Rusiji

Najnoviji uslov  EU, Srbija da uvede  sankcije Rusiji i da se  politički  odrekne Rusije.

Ne bismo se iznenadili ako bi Vučić upravo zato putovao u Moskvu.

Uostalom, pre neki dan je obavestio, svakako ne Srbe: „da je Putinu rekao  da je EU strateški put Srbije“.

Čudo jedno, kako taj čovek ne ume da misli svojom glavom, pa je tako i Merkel rekao: „Obavili smo mnoge teške zadatke  a obavljaćemo ih i u buduće“-

Ni to nije upućeno Srbima!

Ali, ipak je 1.700.000 glasalo za njega. I sigurno bi opet ponovili taj samoubilački potez,  ali on im nije dao.

Nema izbora!

U stvari, to je još 15.septembra, kad je poslednji put ovde bio MMF – naređeno! Može samo rekonstrukcija vlade.

I eto, samodržac je to naređenje ispoštovao, mada je zavaravao publiku  nekoliko puta da će  biti izbora.

A i zašto bi bili, kad na terenu nema nikog drugog sem njega i njegovog SNS?

A ko zna, možda  MMF i njegovi saborci, nisu želeli da se Vučić pokaže toliko jak i nezamenljiv, pa su naredili – nema izbora!. A možda još nisu našli novog, boljeg igrača koga bi podržali i izgurali na tron?

A možda su im ovi, neokrnjeni, potrebni za završnicu oko Kosova?

Uopšte Kosovo je izašlo u prvi plan, čak  i migrante prećutkuju, mada oni i dalje neprestano dolaze, a, valjda, i prolaze…

Otvoreno govoreći, teško će naći ovakve igrače, koji kao igraju za Srbiju, a potpisali su za drugi klub ili klubove! Gotovo – nemoguće.

Tek, jedno je sigurno, završnica će biti teška i opasna, čak toliko da Nikolić pominje i nekakav građanski rat!

Naravno i dabome,  nije u pitanju Unesko, ali su se ovi mnogo zaleteli, da ne kažemo preračunali, tako da se javio i izvesni predsednik Skupštinskog odbora za evropske integracije (Aleksandar Senić) „Sve je posledica  loše ispregovaranog  Briselskog sporazuma, 19. aprila 2013,“ koji uz to kaže, da je video  Nacrt  platforme  Brisela za Srbiju.

A taj sporazum je potpisao Dačić, koji se sad pravi nevešt, dok bivši ambasador u Berlinu i Beču, Milovan Božinović, opominje da je sadašnja kampanja protiv ulaska Kosova u Unesko, bespredmetna, jer Briselski sporazum obavezuje da se ne sprečava članstvo tog Kosova u međunarodnim organizacijama“.

Javio se i predsednik SANU, dr Kostić, koji doduše tvrdi da je to njegovo lično mišljenje, koje mu niko ne može ni propisati, ni zabraniti, tj. „Neko treba da kaže da Kosovo nije više u našim rukama i da  treba da ga dostojanstveno  napustimo“.

Međutim, Zejnel Zejneli je još 5.oktobra pisao „Kosovo je danas država oivičena svojim granicama, carinom, policijom. državnom upravom, dokumentima,  oznakama, uniformama…“

Istog dana oglasio se i Boris Tadić, koji tvrdi da je Briselskim sporazumom  u praksi uvedena „nezavisnost Kosova“, što je ocenio kao veleizdaju, mada je onda, Briselskom  sporazumu, u sedištu  Nacionalnog.  demokratskog instituta u Vašingtonu, odao priznanje tadašnjim vlastima  za postizanje ovog sporazuma.

Da Kosovo postane opšta tema, postarao se i Ustavni sud, koji se oglasio nenadležnim za pitanje ocene ustavnosti tog sporazuma.

Ministar Selaković je izjavio da US treba da se proglasi nenadležnim, jer je reč o političkom aktu,  što je Sud i usvojio i tako praktično priznao da radi po zahtevima Vlade, što će i kad pitanje penzija dođe na dnevni red ponoviti. Bedno! .

Naime, Boško Jakšić u „Politici“, Mile Isakov u „Tabloidu“, vratili su temu otimačine od penzija, u opticaj, ali , valjda i zbog kontrole medija, bez očekivanog odjeka.

Isakov se posebno osvrće na nemoralnost odluke Ustavnog suda, koji se oglasio  nenadležnim po pitanju penzija, zaobilazeći dva osnova, da je penzija imovina koja je zaštićena Ustavom, kao i da su svi građani pred zakonom jednaki, što Sud nije uzeo u obzir, već je čak pozdravio  oduzimanje od penzija po kategorijama, tako da su oni koji imaju više dali veći doprinos budžetu, kao neku blagotvornu socijalnu meru.

I Jakšić ukazuje na činjenicu da penzije nisu socijalna davanja, već imovina, stečena radom, kao što su sudovi u  Grčkoj i  Italiji, presudili i odbili njihove vlade u nameravanoj želji da ih umanji..

Jakšić se zalaže da se prizna da je penzija imovina  i stečeno pravo, i da se sav oduzeti novac, mora vratiti,  sa  pripadajućom kamatom, kao u što je odlukom Suda u Strasburu učinjeno u Rumuniji.

No, on se okomljuje i na lidera Partije udruženja penzionera, Mihaila Krkobabića, koji je, nov. 2014, pristao na tu otimačinu,  – „dali smo svojevoljno, ono što je  bilo nužno, nisu nam uzeli“. Međutim, za to otimanje,  dali su pristanak oni koji su bili u vrhu PUPS-a! Niko nije pitao penzionere  da se odreknu  dela svojih  legitimnih primanja,  svoje radom stečene imovine. Za tako nešto bio je nužan plebiscit svih penzionera!

I ovom prilikom se pokazalo da iza Ustavnog suda – stoji politika!

Vučić se kao i uvek, beskrupulozno hvali uspesima svoje Vlade, koja u stvari i ne postoji kao kolektivni organ, već kao skup onih koji ima da slušaju njega, kao sveministra i kancelara – samodržca, i ne samo oni već i ceo narod.

U nizu samopohvala našla se i jedna po kojoj je posebno  ponosan, tj. da se za svaki dinar zna, kud je otišao i zašta je potrošen.

Naravno, to je čista i neomeđana laž.

Između ostalog, javljeno je da je Vlada, tj. Vučić, stotine miliona iz budžetske rezerve dala opštinama kojima vlada SNS, kao pomoć njihovim budžetima, među kojima su Leskovac,  Kragujevac (300 miliona!), Niš, Novi Sad, a i  i koalicionim, Jagodina i Novi Pazar.

U svoje vreme, državni sekretar  u Ministartstvu finansija, izvesni Slobodan Ilić, otkrio je da je Dinkić vadio milione iz budžeta i udeljivao opštinama kojima je vladao njegov G17 +.

Kad je ta pljačka dospela u javnost, Dinkić  je napisao pismo premijeru Cvetkoviću, tražeći da tog Ilića izjuri iz Vlade, jer je onim što je objavio napad na njegov autoritet u građanstvu, što je premijer i učinio, i od tada se nikad više nije čulo za tog poštenog Ilića.

Kako je sad rečene milione delila Vlada, tj. Vučić, ne postoji mogućnost slične žalbe i tužbe premijeru. No kako se ne radi o dinaru, već o milionima, to ne ostaje ništa drugo već da se konstatuje „pojeo vuk magarca!“

Ko voli spektakle i proslave uopšte, imao je priliku da vidi obeležavanje 7 godina  od postojanja SNS, kojoj su prisustvovali i „novodominantna elita“ i „novoneželjena elita“, uz govornike od kojih se obeležio samo Kusturica, koji je svojim prisustvom i govorom pobudio u svima nostalgično vreme, kada su, kako reče prof. Kojen, „intelektualnu i političku elitu činili isti ljudi“.

Ta su vremena pojavom SNS na političkoj sceni Srbije,za uvek nestala, što se videlo i prilikom ove „proslave“

Kao osnivač SNS-a i razbijač SRS-a prvi je govorio Toma Nikolić rekavši  da „Nema bolje vlade od vlade SNS i boljeg premijera od Aleksandra Vučića“,  poručivši  članovima stranke  da niko ne može  da ih pobedi  i da ne dozvole  sebi da to sami  učine“.

„Nisam u stranci, ali je ona u meni. Nema boljih od vas a bolji ste nego kad sam postao predsednik države. Imam ljubav samo prema jednoj stranci – vašoj, mojoj, našoj.

U srcu ste mi najmiliji, Pozivam vas  da se za istinu, pravdu i našu Srbiju borite časno, argumentovano , hrabro i uporno“.

Lepo. Još i da je istinito…

Naravno, govorio je i Vučić „Srbijom više ne upravljaju tajkuni  zahvaljujući politici i reformama koje podrazumevaju beskompromisnu borbu protiv korupcije i kriminala, koje je preduzela vlada, čiju okosnicu čini SNS“.

Naravno, nije rekao gde su tajkuni otišli, a nije rekao, ni koji su, zbog korupcije i kriminala, procesuirani.

„Uticaj tajkuna i političara  koji su im pomagali  u pljačkanju Srbije, više ne postoje“

Naravno, ni njih nije pomenuo, ni jedne ni druge, iako se znaju ko su..

„Zatekli smo zemlju u haosu, finansije su bile u minusu, sve privatizacije koje su obavljene, bile su kriminalne“

Naravno, ni to nije detaljnije razotkrio, iako još uvek stoji nalog EU  za ispitivanje 24 sunjive privatizacije, ali nije propustio a da ne kaže da je „  Srbija poštovana svuda  u svetu, i da je iza svega toga moguća „pristojna Srbija“.

Celu stvar je spustio na tlo Dačić nizom neukusnih dosetki, mada je ozbiljnoi počeo

Srbiji je potreban krupan korak napred. Građani zaslužuju  da žive kao normalni svet. Ona ne sme više  biti zemlja  propuštenih prilika  i izneverenih očekivanja“.

„U vreme Slobe, posle Dejtona  nismo dobili napredak,  posle 5.okt. umesto napretka  opet smo išli unazad, Srbija ne sme da dozvoli da bude  u fazi imitacije  života i napretka.

U vreme Tita  krene voz,  kad stigne do mesta  gde više nema pruge, Tito kaže – radna akcija. U vreme Slobe, Mrkonjić kad nema više pruge, uzme prugu od pozadi, i stavi je napred i idemo dalje.

Srbija mora da ima cilj, strategiju i tempo,  i kao u šahu, da matira sve što je loše. – javašluk, pljačku, razne imitatore, sve mitove u Srbiji.

Srbiji su potrebne pobede, do sad smo veličali  izgubljene bitke.“

I onda je izašao sa jednim podatkom, koji, ako je tačan, nije mogao ništa pogubnije da kaže:

„Srpska ekonomija sada je na nivou 70% u odnosu na onu iz 1989.“ (!!!)

„Vlada Aleksandra Vučića preuzela je odgovornost  da Srbiju pokrene napred.

Srbija  zaslužuje da živi kao normalan svet. da bude poštovana  i nadam se da će to biti i ostvareno“.

Dovoljno za ostavku ili da ga smene.

Ali, gle čuda nečuvenog!.

Naime, Nikolić koji ih je onako nahvalio, „nema boljih od vas!“, sad izjavljuje da „nije dobro kada jedna stranka  vodi državu“, što će reći , da Vučić sam vlada Srbijom!

Doduše nije rekao ko i upravlja, ali to je već pitanje za zapadne partnere.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. mija says:

    Dobar tekst. Svidja mi se način izlaganja g. Turlakova. Samo dve male ispravke: Vučić i Nikolić se nikad nisu plašili Haga, a još manje je strah uzrok njihovog svlaka. Hag je imao rok za podizanje optužnica do 2008. Posle toga više nije mogla da se podigne ni jedna nova optužnica. Samo da se privode kraju sudjenja. Rusi nisu spasli Britaniju ni od Napoleona ni od Hitlera. U svim ratovima koji su vodjeni protiv Rusije Britanci su bili na strani ruskih neprijatelja, čak jedan od glavnih finansijera i kreatora tih ratova. Zato bi bilo tačnije reći da je Rusija više puta pobedila Britaniju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *