Sandžački moreuz

Sandžački moreuz

1 decembra 2013

slika-25-12-23-17-49_darkoPiše: Dr Darko Tanasković

Koga su guje klale, i guštera se boji, kazuje narodna mudrost. Nije stoga nimalo čudno podozrenje koje u ovdašnjoj javnosti izaziva svaka vest o objavljivanju neke nove istorijske studije o pojedinim delovima bivše jugoslovenske teritorije na Zapadu, a pogotovo u Engleskoj. Dovoljno je podsetiti se štete što su je nanele instant istorije Bosne i Kosova, koje je u najkritičnije vreme razbijanja Jugoslavije i sakaćenja Srbije iz svoje komercijalizovane radionice izbacio Noel Malkolm, a u kojima je nedvosmisleno sugerisao da pred velikosrpskom agresijom treba očuvati multietničku BiH i podržati nezavisnost Kosova.

Nedavno londonsko predstavljanje knjige „Sandžak – Istorija“, britanskih autora Keneta Morisona i Elizabete Roberts, nije prošlo bez medijskog odjeka u Srbiji, pri čemu se o sadržini ove studije, koju je zasad malo ko bio u prilici da pročita, uglavnom nagađalo, dok je pažnja bila usredsređena na samu činjenicu da je dvoje istoričara našlo za shodno da baš u ovom trenutku napiše sintetičku istoriju problematične oblasti Sandžak, u vezi s kojom se odavno ne lome samo naučna koplja. Ako se pritom ima u vidu da je svaki od koautora pre nekoliko godina, i to baš nekako u jeku procesa „razdruživanja“ državne zajednice Srbije i Crne Gore, ispisao po jednu istoriju Crne Gore, sve postaje još simptomatičnije. Uredništvo nedeljnika „Svedok“ došlo je na pohvalnu ideju da K. Morisonu i E. Roberts pruži mogućnost da zajedničkim intervjuom objasne svoje autorske motive i odrede se prema zebnji koju je njihovo delo probudilo u delu srpske javnosti. Njihovi odgovori u celini su sasvim korektni, a razuveravanja u pogledu postojanja nekih skrivenih (antisrpskih) namera izričita. „Priznaju“ čak da termin „Sandžak“ nije bio u upotrebi sve do kasnijeg dela I veka, već Raška… Knjiga im je verovatno uravnoteženija od Malkolmovih. U čemu je onda problem? Pa u tome što je uopšte napisana.

U studiji „Novopazarski sandžak i njegovi etnički problemi“ Ivan Kosančić je 1912. napisao da Novoparazski sandžak predstavlja „geografski i etnički razbijenu i raskomadanu oblast“ i da je „od Berlinskog kongresa postao političkom zemljouzinom za osvajačko kretanje Austrougarske monarhije dublje u Balkansko poluostrvo“. Šta se to u međuvremenu dogodilo, šta se događa i šta bi trebalo da se dogodi, a što naučno opravdava pisanje istorije jedne političke zemljouzine bez iole dubljeg istorijskog identiteta i kontinuiteta?

Čime se može objasniti ničim potkrepljena tvrdnja dvoje britanskih istoričara da Sandžak „ima određene jasne karakteristike koje obuhvataju geografske elemente i kulturno-istorijske činjenice, koji oblasti daju jasnu etničku/društvenu kompoziciju“? Otkud podudaranje ovog viđenja s tvrdnjom Muhedina Fijuljanina u knjizi „Sandžački Bošnjaci“, da je „Sandžak, i tada, kao i danas, imao svoje geografske, historijske i etničke specifičnosti koje su ga činile i čine posebnom cjelinom“? Hoćemo li jednoga dana dočekati i istoriju Preševa, Bujanovca i Medveđe, pod naslovom „Istorija Istočnog Kosova“?

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *