САРАЈЕВО ЈЕ БИЛО НАЈВЕЋЕ ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ, А НЕ СРЕБРЕНИЦА

САРАЈЕВО ЈЕ БИЛО НАЈВЕЋЕ ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ, А НЕ СРЕБРЕНИЦА

9 јула 2021

Не можемо да прихватимо да се прича о наводном геноциду у Сребреници искористи да би се укинула Република Српска, поручио је српски члан председништва БиХ Милорад Додик. Данас се о Сребреници толико говори као да у време рата у БиХ нико нигде друго није страдао, а заправо је Сарајево било највеће етничко чистилиште у БиХ, каже Ненад Кецмановић.



Ово су неке од порука учесника трибине „Деконструкција митова о сарајевском суживоту и геноциду у Сребреници“, одржане поводом извештаја независних међународних комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву и страдања свих народа у сребреничкој регији.

Сребреница свима у фокусу захваљујући међународном фактору

Како је навео српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, идеја Републике Српске мора да остане чиста и беспрекорна, а свака врста сатанизације и прљања тог имена и процеса мора бити одбачена.

„Рат свакако доноси свашта, и ствари које нису у оквиру закона, и нису у оквиру морала, и ми смо спремни да на ту тему причамо, али не можемо да прихватимо да причу коју причају везано за наводни геноцид у Сребреници, искористе о нама као геноцидном народу или Републици Српској која треба да се укине, јер је таква“, поручио је Додик.

Према његовим речима, превара у којој је међународни фактор увеличавао страдања Бошњака у Сребреници и квалификовао га на начин како жели, а минимизирао страдања Срба у Сарајеву за време грађанског рата, говори о томе да Срби морају стално бити будни и разговарати о тој теми.

„Сигурно је више Срба страдало у Сарајеву него Бошњака у Сребреници. Зато овај скуп посматрам као допринос нашим напорима да се на објективан начин прикаже све оно што је тамо урађено“, рекао је Додик.

Сарајево било највеће етничко чистилиште у БиХ

На трибини, на којој је било речи о злочинима над Србима у ратном Сарајеву и догађајима који су се одиграли у и око Сребренице за време рата у Босни, говорио је и политички аналитичар Ненад Кецмановић, који је истакао да је Сарајево било и град мученик и град мучитељ, али да се о Сарајеву као граду мучитељу врло мало говорило.

„Данас се о Сребреници толико говори и пише као да у време рата у БиХ нико нигде друго није страдао, а једино се егзодус сарајевских Срба наставио и после рата. Сарајево је било највеће етничко чистилиште у Босни и Херцеговини, а убијање српског свата у Сарајеву био је наговештај тога шта чека Србе у том граду“, навео је Кецмановић и истакао да је град Сарајево без Срба и Хрвата било остварење „Исламске декларације“ Алије Изетбеговића.

Извештај Комисије ратну драму Сарајева ставио у шири контекст

Проф. др Дарко Танасковић, члан Међународне независне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву између 1991. и 1995., рекао је да је у извештају комисије осветљен не само онај део ратне драме Сарајева који се односи на Србе, већ је она стављена у много шири контекст, како историјски, тако и савремено.

„Многима је засметало то што смо уверљиво показали да нису реалистичне оне оцене да је у БиХ у току комунистичког периода влада идилична атмосфера, из које одједном ускачемо у крвав грађански рат. Комисија је једногласно закључила да је одлука која је довела до тога да избије грађански рат била одлука да се иде на референдум о независности БиХ, где су бошњачки, тада муслимански и хрватски посланици прегласали Србе, заправо читав један народ на тобоже демократском референдуму, и самим тим повели БиХ у неизбежан сукоб и распад“, закључио је Танасковић.

Извештај Међународне независне комисије временом ће, додао је Танасковић, постати темељ за уобличавање објективније слике о ратним збивањима и у Сарајеву и у БиХ, али под условом да заиста буде доступан и домаћој и страној јавности.

Да престанемо да се правдамо џелатима

Политиколог Александар Павић подсетио је на то да је захваљујући Русији спречена британска резолуција у СБ УН о наводном геноциду у Сребреници.

„Морамо имати много више самопоуздања. Морамо да инсистирамо на томе ко је почео рат. Знало се ко је повукао потпис са Лисабонског споразума. То знамо све време. Не треба више да говоримо о српским злочинима док не чујемо са друге стране признање злочина, пре свега признање злочина против мира. Ми не можемо да манипулишемо својим жртвама, они то могу. Треба да престанемо да се правдамо џелатима и агресорима“, поручио је Павић.

На трибини одржаној у Београду, у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији, између осталих говорили су и адвокати Горан Петронијевић и Бранко Лукић, балистичар Миле Попарић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић и потпредседник Скупштине општине Сребреница Радомир Павловић.

(Спутњик)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u