Sarajevski duh

Sarajevski duh

4 novembra 2014

Nenad KecmanovićPiše: Nenad Kecmanović

Najpre da kažem, ako možda još ima onih koji ne znaju, da su izvesni Haris Pleho i Rasim Smajić izabrani u Skupštinu kantona Sarajevo kao predstavnici srpskog naroda i da će, s obzirom na deficit Srba u Federaciji, automatski biti delegirani i u Dom naroda Parlamenta FBiH. Ljudi su se na kandidatskom formularu jednostavno upisali kao Srbi, a onima u CIK-u je očito bilo jasno da su Haris i Emir Srbende od glave do pete.

Nema mesta čuđenju s obzirom na to da je poslednjih osam godina Hrvate u Predsedništvu BiH predstavljao kandidat koga su izabrali Bošnjaci. Komšić, istina, po krštenici jeste bio Hrvat, ali je sledio probošnjačku politiku SDP-a, pa je prirodno da su ga birali Bošnjaci, a ne Hrvati. Pleho i Smajić su po rodnom listu Bošnjaci, ali su, prirodno, hteli da četiri godine uzimaju dva puta po 5.000 maraka mesečno, pa su se izjasnili kao Srbi da bi i njih izabrali Bošnjaci. Iz svega bi se jedino mogao izvesti zaključak da Bošnjaci neguju jednak odnos prema druga dva konstitutivna naroda. I, zaista je teško objasniti zašto Srbi žele da izađu iz BiH, a Hrvati – iz FBiH.

Ipak, u kosmopolitskom Sarajevu se ova bošnjačka nacionalistička podvala komentariše kao problem etničkog elementa u izbornom sistemu. „Upravo zakonodavstvo je svojom fleksibilnošću omogućilo da svako svoju političku karijeru gradi na osnovu nacionalnog deklarisanja. To će biti još jedan dokaz o apsurdnosti ustavnog uređenja i principa etničke demokratije“, navode u Sarajevu. A, koliko se sećam, niko se od poznatih mi autora ovih izjava ’90. nije zalagao za ukidanje nacionalnog predstavljanja u SFRJ i protiv suverene i nezavisne BiH.

Ali, i pre nego što su je dobili, počelo je muslimanskim podvalama. Na prvim višestranačkim izborima, SDA je na sedmo mesto, predviđeno za predstavnike manjina (danas bismo rekli za Sejdića i Fincija), kandidovao Ejupa Ganića kao Jugoslovena. Jevrejin Ivica Čeršnješ, koga je kandidovao SDS, naravno, nije imao nikakvih šansi pošto je najbrojniji muslimanski birački korpus u Ejupu prepoznao svoga Jugoslovena. I nisu se prevarili, Ganić se pokazao kao „Musliman sa dna kace“ i mimo svojeglavog Abdića, koji je biran kao Musliman, postao Alijina desna ruka.

Sam Izetbegović je nadmašio i Ejupa, a Haris i Rasim su za njega „male mace“. On se pet godina lažno predstavljao po svetu kao „predsednik svih Bosanaca i Hercegovaca“ dok su pripadnici njegovog naroda, kojima je usput bio i predsednik nacionalne stranke/pokreta, pucali na Srbe i Hrvate, odnosno na sve ostale Bosance i Hercegovce, pa i Babine Muslimane u Cazinskoj Krajini.
Pored državničkog, smislio je i jedan stranački marifetluk. Pošto SDA nema ništa nacionalno u imenu, palo mu je na pamet da ga promoviše u građansku stranku na što bi se onda navukli „građanski emancipovani Srbi i Hrvati“. I, eto mu većine u celovitoj i jedinstvenoj BiH. Jeste da deluje neobično da hrišćani budu sledbenici autora „Islamske deklaracije“ ali, mislio je, što da ne pokuša kada se zapadnim prijateljima toliko dopada.

Što se pak njih tiče, biće da se valjda i dalje bave slučajem „Sejdić-Finci“, koji nema nikakvo praktično značenje jer postoji samo teoretska mogućnost da Rom, muslimanske veroispovesti dobije većinu glasova u RS, jednako kao i da Jevrejin pobedi u FBiH na izborima za Predsedništvo BiH. Neuporedivo realniji slučaj „Komšić“ samo je privremeno rešen tako što se Hrvat Željko ovoga puta nije kandidovao, ali briga njih što time nije sistemski otklonjena mogućnost da se problem ponovi. A povodom aktuelnog slučaja „Pleho-Smajić“, niko se nije počešao po glavi iz OHR-a ili Ambasade SAD.

Ključ svih pomenutih „slučajeva“ jeste izborna baza, koja je u nacionalno duboko podeljenim društvima kao što je BiH naprosto nacionalno strukturisana. Uvođenje konstitutivnosti sva tri naroda u celoj BiH, pod svojevremenim pritiscima iz Sarajeva i Brisela, imalo bi smisla samo pod uslovom da su i relativno ravnomerno distribuisani na celoj teritoriji zemlje. Pokušaji bošnjačke politike da tu realnost izigra imaju već bogatu dvadesetogodišnju tradiciju i uvek sa lošim ishodima.

Ovaj tekući pokazuje kakav je tretman Srba u multietničkom Sarajevu i koliko ih je na broju od predratnih sto pedeset hiljada. Već na sledećim izborima može se očekivati da ih bude taman toliko da popune mesta po liniji konstitutivnosti. A na onim posle, za osam godina, da prazne stolice popune Bošnjaci za koje se dogovore da se registruju kao Srbi. Možda bi bilo najbolje da se to odmah završi kolektivnom izbornom apstinencijom, jer Srbe ionako niko ništa ne pita u većem entitetu, zvali se oni Strahinja i Nemanja ili Haris i Rasim. Zašto da kao Glupi Avgusti učestvuju u bošnjačkom cirkusu zvanom „građanska Bosna“?

Jedino što je ozbiljno u čitavoj priči jeste onih deset hiljada KM, jer Plehin i Smajićev prekršaj nije ustavni i zakonski, nego „samo“ moralni i politički. Ali, to je valjda taj nadaleko čuveni „sarajevski duh“.

(Pressrs.ba)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Antipod says:

    Upravo tako. Bravo!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *