Сатанистички злочини почињени у последњих 30 година!

Satanistički zločini počinjeni u poslednjih 30 godina!

16 jula 2015

pentagram_satanUz pomoć partnerke Katarine La Vojsin, on je prvi čovek u istoriji koji je, između 1670. i 1679. godine, organizovao crne mise. Priča se da je Madam de Montespan, zapostavljena ljubavnica Luja XIV, od dotičnog para tražila da organizuje niz crnih misa kako bi povratila položaj kraljeve ljubimice. Na svakoj od tri održane mise žrtvovana je beba da bi joj krv sipali u putir. Par se posvetio i ritualima koji su oponašali i izvrtali hrišćanske običaje. Njima pripisujemo korene obožavanja đavola u Francuskoj.

Dok su ga se u Srednjem veku ljudi plašili i doživljavali ga kao entitet odgovoran za svako moguće zlo, u poslednjih nekoliko vekova Sotona je postao predmet obožavanja.

Amerikanac Anton Šandor Lavej sedamdesetih je postavio prvu satanističku teoriju. Napisao je Satanističku Bibliju, a 1966. godine u San Francisku osnovao Satanističku crkvu. Ovaj čovek karakterističnog izgleda, obrijane glave i negovane bradice, uspostavio je osnovne principe „religiozne filozofije koja veliča Sotonu kao simbol lične slobode i individualizma“, gradeći kamen temeljac nove hedonističke religije koja će kršiti postojeće društvene norme. Odabravši i nanovo rastumačivši neke klišee Zapadne misli, Lavej je zagovarao nadrastanje samog sebe kako bi se evoluiralo u natčoveka koji će moći da zadovolji sve svoje žudnje. Po njemu, savršeni satanista mora da vrši razne rituale i obrede kako bi svoje okultne moći sproveo u delo.

O satanizmu se posle nije mnogo govorilo sve do sredine osamdesetih, kada je ponovo osvanuo u dnevnim vestima. Na površinu su još jednom isplivali zločini i prestupi koji se vezuju za obožavanje Sotone: spaljivanje crkava i ubistva na norveškoj blek metal sceni, skrnavljenje grobova u Tulonu – četvoro mladih satanista je 9. juna 1996. godine iskopalo leš 77-godišnje žene – ubistva sveštenih lica, žrtvovanja ljudi. Dok su odgovornost za neke od ovih događaja preuzimali pripadnici malih grupa, druge su činili satanisti amateri inspirisani horor filmovima, mračnom literaturom i hevi metalom, koji su pozajmljivali deo estetike i neke kulturološke elemente ovog pokreta.

Šta čini satanistički zločin? Postavka samog čina i ličnost ubice: određeni položaji tela, prisustvo verskih simbola i predmeta na lešu – obrnuti krst, na primer. Takođe, sve ubice navode da su nedeljama pred ubistvo imale „snažan poriv da ubiju“. Pokušala sam da sakupim najznačajnije okultne zločine počinjene u poslednjih 30 godina.
Brazilska deca žrtvovana na oltaru Sotone

Ubeđena da je svu decu rođenu posle 1981. godine zaposeo Đavo, grupa od šest Brazilaca odlučila je da ih iskoristi za svoje crnomagijske rituale. Među šest pripadnika sekte LUS – skraćenica od Lineamiento Universal Superior iliti „univerzalni superiorni stroj“ – upletenih u čitavu jezivu rabotu bila su i dva lekara i dva bivša policajca, svi skupa poreklom iz grada Altamire na severu Brazila. Između 1989. i 1993. godine, oni su pronalazili dečake, škopili ih i ubijali. Ustanovljeno je da je bilo više od 19 žrtava, a tvrdi se da su stradali šestorica dečaka, petorica nikad nisu pronađeni, a osmorica su preživeli nakon što su drogirani, vezani i kastrirani ostavljeni kraj puta da umru. Njihove genitalije trebalo je da se koriste tokom satanističkih rituala. Jedanaest dugih godina od početka istrage, 2003. godine, pet pripadnika sekte završilo je na sudu zbog mučenja, kastracije i ubistva petorice dečaka. Dvojica lekara i dvojica bivših policajaca osuđeni su na dugogodišnje zatvorske kazne. Jedna žena koja se smatrala vođom ove male grupe negirala je učešće u zločinima i oslobođena je optužbe.

Alzaški sveštenik ubijen nakon „satanističkog bleska“

Devetnaestog decembra 2000. godine, 19-godišnji David, privremeni radnik u Pežou, dvaput je čuo kako mu neki glas poručuje: „Ubij sveštenika!“ Jedne večeri, u kući njegovih roditelja u Kingershajmu, gradu na obodu Mulhausa (Gornja Rajna), dok je u svom krevetu slušao gotičarsku muziku, ponovo je osetio isti poriv, nakon „satanističkog bleska“. Obučen u crno, on je seo na bicikl, a sa sobom poneo lovački nož i maramu. Bilo je deset sati naveče kad je zazvonio na vrata oca Ula. Sveštenik ga je pustio unutra ništa ne sumnjajući. Međutim, čim je ovaj okrenuo leđa, David ga je zaskočio, naložio mu da ostane na zemlji, urezao mu pentagram u levi dlan, vezao mu usta maramom, išutirao ga i više puta izbo, a potom pobegao. „Osećao sam kao da je neko upravlja mnome na daljinu“, objasnio je mladić na suđenju 2001. godine. Dvadesetog decembra izjutra jedan pripadnika parohije pronašao je telo sveštenika kako leži na stomaku, sa 33 ubodne rane. Policajci koji su vodili istragu nabasali su na trag dotičnog radnika kad su ovaj zločin povezali sa skrnavljenjem groblja u Tulonu 2006. godine. Tada je iskopan leš 77-godišnje žene a njeno srce nabijeno na obrnuti krst. Od četvoro ljudi koji se smatraju počiniocima ovog dela – četvoro mladih satanista – jedan od njih je imao rođake i prijatelje u Kingershajmu, među kojima je bio i David. U njegovoj sobi pronađene su satanističke knjige, razni okultni predmeti i slika Hitlera. „Obuzela su me satanistička osećanja“, priznao je on, misleći da će ako ubije sveštenika uminuti njegova „patnja življenja“. Osuđen je na 20 godina zatvora.

Jedina preživela u kući užasa

Davi T. se već neko vreme nije osećao dobro. Živeći u selu Tukuenjo (Mert i Mozel), izgubio je posao kao čuvar, a prepisana mu je velika doza lekova za bruh i smirenje. Ovaj četrdesetogodišnji muškarac nikad nije isijavao radost oko sebe. Voleo je Edgara Alana Poa i Laveja, slušao alternativnu muziku u garaži, pisao poeziju i voleo gotiku. Predveče u subotu 4. juna nalio je sebi piće dok je njegova supruga hranila njihovu 15-mesečnu ćerku. Šestogodišnja ćerka iz njegovog prethodnog braka bila je u svojoj sobi na spratu. Otišao je u podrum gde je uzeo tešku baterijsku lampu. Prišao je supruzi s leđa, udario je njom i razbio joj glavu. Žena je pobegla u kuhinju sa bebom, a on ju je ubo kuhinjskim nožem. Odnevši bebu u svoju sobu, pokušao je da je udavi, a zatim dokrajčio istim nožem. Vrativši se u prizemlje gde je ležalo telo njegove supruge, prebacio ju je u dnevnu sobu i tamo s beživotnim telom imao snošaj. Potom se popeo na sprat do druge ćerke, primorao je da ga oralno zadovolji, a zatim se vratio u spavaću sobu. Pripalio je nekoliko sveća i mirišljavih štapića, nalio sebi viski, pustio muziku i seo na kauč. Gledao je svoju ženu kako umire, napravio par fotografija, iscrtao obrnute krstove po zidovima i još jednom penetrirao leš. Uspeo je da zaspi tek kad se nagutao lekova. Šestogodišnja devojčica pronađena je kako leži u svojoj sobi. On će pokušati da opravda zločin uzaludnim rečima: „Nisam to ja, već Belzebub“. Krivični sud departmana Mert i Mozel pravdanje Sotoninom intervencijom očigledno nije shvatio ozbiljno, jer je u aprilu 2015. godine Davija T. osudio na doživotnu zatvorsku kaznu, s obavezom da odsluži minimum 22 godine.

Gotičari iz Zapadnog Memfisa proglašeni krivim

Šestog maja 1993. godine u Zapadnom Memfisu (Arkanzas), gradu poznatom po hrišćanskim fundamentalistima iz tzv. Biblijskog pojasa Amerike, na brdu Robina Huda pronađeni su leševi trojice osmogodišnjih dečaka, stopala i zglobova vezanih pertlama iz njihovih patika. Uzevši u obzir jezive okolnosti zločina, istražitelji su odmah posumnjali na satanistički ritual. Trojica tinejdžera iz popularnog kraja grada brzo su se nametnuli kao savršeni sumnjivci. Imali su između 16. i 18. godina, a njihova greška bila je što su se oblačili kao gotičari, voleli hevi metal i nisu imali novca da plate dobrog advokata. Bez ikakvog čvrstog dokaza, dvojica su osuđena na doživotnu kaznu zatvora, a treći je 1994. godine osuđen na smrtnu kaznu. Nova analiza koja je pokazala da ne postoje tragovi njihovog DNK na mestu zločina omogućila je da 2011. godine budu pušteni. Oni, međutim, još nisu oslobođeni krivice. Njihova životna priča završila je 2014. godine u igranom filmu Đavolov čvor Atoma Egojana. Pre toga je o istom događaju snimljen trodelni dokumentarac producenata Džoa Berlindžera i Brusa Sinofskog pod naslovom Izgubljeni raj.

Satanistkinja priznala novinarima 22 ubistva

„Prestala sam da brojim posle dvadeset drugog.“ Dok je u zatvoru čekala suđenje za ubistvo jednog 40-godišnjaka u Pensilvaniji počinjenog u novembru 2013. godine, 19-godišnja Miranda Barbur priznala je lokalnim novinarima neke druge svoje zločine. Na stranicama liste Sanberi nije priznala samo fatalno ubadanje nožem za koje joj se sudilo, već i još „najmanje 21“ ubistvo počinjeno širom Sjedinjenih Država, a posebno na Aljasci. Devojka je objasnila da je počela da ubija sa 13 godina, dok je bila u vezi sa pripadnikom satanističke sekte na Aljasci. I od kuće je pobegla da bi se pridružila toj grupi. Iako je nakon toga poslata da živi kod brata u Severnoj Karolini, nikad nije prekinula odnose sa članovima kulta. One večeri kad je počinjeno ubistvo zbog kog je završila na sudu, Miranda je nosila crnu haljinu. Prema lokalnim vestima, u njenim kolima je pronađena Satanistička Biblija, a žrtvu je navodno ubila srednjevekovnim bodežom. „Mogu da vam pokažem na karti gde su leševi“, izjavila je, voljna da sarađuje. Policija trenutno istražuje nerešene zločine u oblastima koje je navela.

Želeli da žrtvuju ljude

Dvadeset trećeg jula 1997. godine leš 36-godišnjeg Bena Medura pronađen je u Kajlers Parku, u švedskom gradu Geteborgu. Žrtva, koja nikad nije krila svoju homoseksualnost, ubijena je sa dva hica iz pištolja. Njegove ubice bili su dvojica dvadesetogodišnjaka, Jon i Vlad, obojica članovi satanističke organizacije po imenu „Mizantropski luciferski red“ (MLO). Jedan od njih bio je vođa blek metal bendaDissection. Pripadnici MLO-a vršili su obrede tokom kojih su žrtvovali mačke. Tvrdili su da će „žrtvovati ljude pre nego što organizuju masovno samoubistvo“, što je odbilo veliki broj njihovih sledbenika. Na sudu se nikad nije razjasnilo jesu li zločin počinili zbog satanizma ili homofobije. Ipak, njih dvojica su 1998. godine osuđeni na 10 godina zatvora. Nakon što je odslužio kaznu, Jon je izvršio samoubistvo. Telo mu je pronađeno 2006. godine u njegovom stanu, okruženo crvenim svećama i sa grimorijumom na dohvat ruke.

Italiju terorišu Sotonine zveri

Poslednji put su viđeni 17. januara 1998. godine kako izlaze iz „Ponoći“, metalskog paba u Milanu. Šesnaestogodišnji obožavatelj H.P. Lavkrafta Fabio Tolis bio je vođa benda Circus of Satanis. Devetnaestogodišnja Kijara Marino bila mu je devojka. Njihova tela pronađena su šest godina kasnije, u junu 2004. godine, u šumi na severoistoku Milana. Priča se da je Kijara mučena zato što su njene ubice verovale da je otelotvorenje Device Marije. Istraga je policiju brzo dovela do Andree Volpea, mladića za koga se znalo da uvek nosi crno i vozi kola sa oznakom Đavola. Osumnjičenog za ubistvo sopstvene devojke, pripadnici reda i zakona pratili su ga od januara. Videvši sliku osumnjičenog u novinama, otac Fabija Tolisa iznenada se prisetio da su njih dvojica viđena zajedno u noći kad je njegov sin nestao. Posle pažljivog ispitivanja Volpeovog života i veza, istražitelji su iskopali neke sumnjive smrti iz 2000. godine koje su proglašene samoubistvima, kao i još četiri smrtna slučaja između 1998. i 2004. Sumnja se da je u njih upleteno sedmoro ljudi bliskih Volpeu. Svi su bili članovi satanističke sekte „Sotonine zveri“ ili bliski njoj. Proglašeni su krivim za ubistva, prikrivanje tela, kao i navođenje dvoje osoba i još nekoliko mladih ljudi bliskih organizaciji na samoubistvo.
Satanistički supružnici slušali „naloge Sotone“

Tempirali su datum ubistva svog kolege prema simbolizmu njegovih brojki. „6.6. za naše venčanje, 6.7. za žrtvovanje duše, što zajedno čini 6667“, objasnila je sudu Manuela, bivša pankerka koja je postala satanista da bi se „pridružila Sotoninoj vojsci“. Devojka je bila udata za Danijela, bivšeg pripadnika neonacističke partije koja je odlučila da se konvertuje u satanizam nakon što je on sa 14 godina imao viziju – jedan čovek ga je savetovao da „istraži drugu stranu svoje duše“. U njihovom stanu u Vitenu, u Nemačkoj, sa plafona su na lancu visile lisice, postavljen je oltar ukrašen ždralovima, na zidu je krvlju iscrtan pentagram, a pored prozora se nalazio mrtvački kovčeg. Šestog jula 2001. godine oni su kidnapovali Frenka, Danijelovog kolegu. Njegov leš pronađen je u njihovoj dnevnoj sobi, 66 puta posečen mačetom i udaren čekićem, sa pentagramom urezanim u stomak skalpelom. „To nije bilo ubistvo. Mi nismo ubice. Mi smo samo izvršavali naređenja. Sotonino naređenja“, izjavila je ona na suđenju. Ovo objašnjenje nije ostavilo poseban utisak na sud, koji je osudio par, u nemačkoj štampi prozvan „satanistiškim supružnicima“, na 13 i 15 godina u psihijatrijskoj ustanovi.
Francuskinja izbodena, osakaćena i zamalo obezglavljena

„Uvek mi je bilo dosadno, uvek sam tražio nešto što će u meni pobuditi neke emocije“, objasnio je 21-godišnji Luis Pešet pred krivičnim sudom Ajnea, na suđenju za ubistvo Sonje Brunbruk. Devetnaestog aprila 2012. godine, Luis je pozvao pomenutu 17-godišnjakinju na izlazak. Noseći dugi mantil i cipele sa platformama, ovaj gotičar imao je savršen poklon za nju. Da bi joj ga uručio, odveo ju je do ruševina San Vinsan Abajea, napuštenog manastira na padinama Laona. Uz jedan žbun zamolio ju je da se okrene kako bi je iznenadio. Za poklon, ubo ju je nožem šezdeset puta. Kad je izdahnula, otvorio joj je stomak i zarezao ugao njenih usana. Osakaćen i gotovo obezglavljen, njen leš sakrio je ispod nekakvih metalnih ploča. Narednog dana njegova bivša devojka Žuli – teško je podneo njihov raskid nekoliko meseci ranije – otišla je u policiju. Luis joj je priznao da je ubio tinejdžerku. Uhapšen dok je izlazio iz škole, mladić je bio spreman na saradnju i da pokaže gde je sakrio telo. Fasciniran smrću, izjavio je da je „njegova želja da ubije postala opsesija“. U njegovoj sobi, moto ispisan iznad uzglavlja kreveta glasio je: „Ubijanje je stvaranje“. Ali on je kod sebe imao i komade seciranih životinja sačuvanih u kesicama čaja. Seksualni odnos sa devojkama voleo je da začini davljenjem. Odabrao je Sonju, kojoj se očigledno dopadao, jer su ga privlačile „čiste devojke koje ne piju, ne puše i nemaju seks.“ Prvog oktobra 2014. godine, Luis Pešet je proglašen krivim za ubistvo Sonje Brunbruk i osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu, uz obavezu da odleži minimum 22 godine.

Gavran mu govorio da ubija

Pomalo je ličio na Mika Džegera. Fotografija Rikija Kasoa, zvanog „Kralj esida“, tokom njegovog hapšenja petog jula 1984. godine sa lisicama na rukama i u majici AC/DC , potresla je Sjedinjene Države. Ispočetka je delovala kao još jedna priča o drogama i satanističkim ritualima. Sin profesorke istorije i fudbalskog trenera, 17-godišnji Riki Kaso napustio je srednju školu i pobegao od kuće kako bi živeo na obodu društva. Svakodnevno je vršio satanističke obrede, uzimao LSD i spavao po kolima oko Nortporta, na periferiji Njujorka. Bio je član satanističke grupe tinejdžera koji su se nazivali „Vitezovi crnog kruga“. Pored kreveta držao je Lavejevu Satanističku Bibliju. Voleo je da sluša Black Sabbath i Judas Priest. Voleo je i da krade kosti sa groblja. Jednom prilikom se posvađao sa prijateljem Garijem Louersom. Louers mu je navodno ukrao 10 kesica „anđeoske prašine“. Dva meseca kasnije, Kaso je ispričao Louersu da želi sve da zaboravi i oprosti mu dug. Kako bi se pomirili, pozvao ga je da provedu noć u Actakei kod Nortporta sa još dvojicom prijatelja, Albertom Kvinonesom i Džimijem Troijanom. Četvorica dečaka su podigli kamp, pokušali da zapale vatru i uzeli meskalin. Kaso je tad napao Louersa, udario ga, izbo nožem 30 puta i iskopao mu oči. Mučenje je potrajalo gotovo četiri sata. Kaso je više puta zatražio od žrtve: „Kaži da voliš Sotonu!“. „Ne, ja volim moju mamu“, odgovorio bi mu svaki put Louers, što je samo još više razgnevilo Kasoa. Po gradu se Kaso narednih petnaest dana hvalio onim što je smatrao svojim velikim podvigom. Prema njegovim rečima, da „žrtvuje čoveka“ naložio mu je Sotona lično, u telu gavrana. Neki znatiželjni tinejdžeri otišli su u šumu i tu našli leš prekriven samo lišćem. Jedna žena, šokirana razgovorom koji je načula između nekih devojaka, anonimno je pozvala policiju. Četvrtog jula istražitelji su pronašli raspadnut Louersov leš. Na kostima je, međutim, ostalo dovoljno kože da ga identifikuju po otiscima prstiju. Dan kasnije, Kaso i njegovi drugari, uhapšeni su dok su spavali u kolima. Kasou nikad neće biti suđeno. Obesio se dan posle hapšenja u svojoj ćeliji.

Pričali o veri

Žrtva je ležala na svom krevetu, desna noga joj je bila gotovo odsečena, u koleno joj je bila zabodena čioda, u levoj ruci je držala raspeće, lice joj je prekrivala slika pape; po čitavom telu bile su joj ispisane izreke na nemačkom, grčkom i latinskom. Šta se desilo Mariji de Hesus Lopes, 74-godišnjoj religioznoj udovici koja je živela u stančiću u Obervilijeu (Sena-San Denis). Dan ranije, 14. januara 2004. godine, veče je provela sa svojim dobrim prijateljem. Tridesetčetvorogodišnji Munir Ait Mengule bio je sin slavnog kabilijskog pevača Lunisa Aita Mengulea. Studirao je antropologiju i pravo. Sa Marijom je proveo veče pričajući o religiji i pijući martini. Munir je ispričao da je telo pronašao narednog jutra, kad je pozvan na doručak sa njom, njenom ćerkom i njenom unukom. Zločin je vrlo brzo okarakterisan kao „mistični delirijum“ a istraga se usmerila na ovog 30-godišnjaka. On će policiji ispričati da ga je 70-godišnjakinja odvela u spavaću sobu dok je bio pijan, da se skinula i tražila od njega da imaju seksualni odnos. „Isprva sam podlegao njenim molbama, ali sam se brzo dozvao svesti“, objasnio je on, pozivajući se na olakšavajuće okolnosti „umora i dejstva alkohola“. Na kondomu je pronađen DNK i Munira i Marije. „Izvinio sam se i otišao“, tvrdio je on. U januaru 2008. godine, krivični sud departmana Sena-San Denis doneo je odluku da je Munir proveo noć kod žrtve i da je on ubica. Osuđen je na 20 godina zatvora.

(Sandrine Issartel, Vice)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. miki says:

    IZA SVEGA OVOGA STOJI SAD.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *