Сатанистички злочини почињени у последњих 30 година!

Сатанистички злочини почињени у последњих 30 година!

16 јула 2015

pentagram_satanУз помоћ партнерке Катарине Ла Војсин, он је први човек у историји који је, између 1670. и 1679. године, организовао црне мисе. Прича се да је Мадам де Монтеспан, запостављена љубавница Луја XIV, од дотичног пара тражила да организује низ црних миса како би повратила положај краљеве љубимице. На свакој од три одржане мисе жртвована је беба да би јој крв сипали у путир. Пар се посветио и ритуалима који су опонашали и извртали хришћанске обичаје. Њима приписујемо корене обожавања ђавола у Француској.

Док су га се у Средњем веку људи плашили и доживљавали га као ентитет одговоран за свако могуће зло, у последњих неколико векова Сотона је постао предмет обожавања.

Американац Антон Шандор Лавеј седамдесетих је поставио прву сатанистичку теорију. Написао је Сатанистичку Библију, а 1966. године у Сан Франциску основао Сатанистичку цркву. Овај човек карактеристичног изгледа, обријане главе и неговане брадице, успоставио је основне принципе „религиозне филозофије која велича Сотону као симбол личне слободе и индивидуализма“, градећи камен темељац нове хедонистичке религије која ће кршити постојеће друштвене норме. Одабравши и наново растумачивши неке клишее Западне мисли, Лавеј је заговарао надрастање самог себе како би се еволуирало у натчовека који ће моћи да задовољи све своје жудње. По њему, савршени сатаниста мора да врши разне ритуале и обреде како би своје окултне моћи спровео у дело.

О сатанизму се после није много говорило све до средине осамдесетих, када је поново освануо у дневним вестима. На површину су још једном испливали злочини и преступи који се везују за обожавање Сотоне: спаљивање цркава и убиства на норвешкој блек метал сцени, скрнављење гробова у Тулону – четворо младих сатаниста је 9. јуна 1996. године ископало леш 77-годишње жене – убиства свештених лица, жртвовања људи. Док су одговорност за неке од ових догађаја преузимали припадници малих група, друге су чинили сатанисти аматери инспирисани хорор филмовима, мрачном литературом и хеви металом, који су позајмљивали део естетике и неке културолошке елементе овог покрета.

Шта чини сатанистички злочин? Поставка самог чина и личност убице: одређени положаји тела, присуство верских симбола и предмета на лешу – обрнути крст, на пример. Такође, све убице наводе да су недељама пред убиство имале „снажан порив да убију“. Покушала сам да сакупим најзначајније окултне злочине почињене у последњих 30 година.
Бразилска деца жртвована на олтару Сотоне

Убеђена да је сву децу рођену после 1981. године запосео Ђаво, група од шест Бразилаца одлучила је да их искористи за своје црномагијске ритуале. Међу шест припадника секте ЛУС – скраћеница од Линеамиенто Универсал Супериор илити „универзални супериорни строј“ – уплетених у читаву језиву работу била су и два лекара и два бивша полицајца, сви скупа пореклом из града Алтамире на северу Бразила. Између 1989. и 1993. године, они су проналазили дечаке, шкопили их и убијали. Установљено је да је било више од 19 жртава, а тврди се да су страдали шесторица дечака, петорица никад нису пронађени, а осморица су преживели након што су дрогирани, везани и кастрирани остављени крај пута да умру. Њихове гениталије требало је да се користе током сатанистичких ритуала. Једанаест дугих година од почетка истраге, 2003. године, пет припадника секте завршило је на суду због мучења, кастрације и убиства петорице дечака. Двојица лекара и двојица бивших полицајаца осуђени су на дугогодишње затворске казне. Једна жена која се сматрала вођом ове мале групе негирала је учешће у злочинима и ослобођена је оптужбе.

Алзашки свештеник убијен након „сатанистичког блеска“

Деветнаестог децембра 2000. године, 19-годишњи Давид, привремени радник у Пежоу, двапут је чуо како му неки глас поручује: „Убиј свештеника!“ Једне вечери, у кући његових родитеља у Кингерсхајму, граду на ободу Мулхауса (Горња Рајна), док је у свом кревету слушао готичарску музику, поново је осетио исти порив, након „сатанистичког блеска“. Обучен у црно, он је сео на бицикл, а са собом понео ловачки нож и мараму. Било је десет сати навече кад је зазвонио на врата оца Ула. Свештеник га је пустио унутра ништа не сумњајући. Међутим, чим је овај окренуо леђа, Давид га је заскочио, наложио му да остане на земљи, урезао му пентаграм у леви длан, везао му уста марамом, ишутирао га и више пута избо, а потом побегао. „Осећао сам као да је неко управља мноме на даљину“, објаснио је младић на суђењу 2001. године. Двадесетог децембра изјутра један припадника парохије пронашао је тело свештеника како лежи на стомаку, са 33 убодне ране. Полицајци који су водили истрагу набасали су на траг дотичног радника кад су овај злочин повезали са скрнављењем гробља у Тулону 2006. године. Тада је ископан леш 77-годишње жене а њено срце набијено на обрнути крст. Од четворо људи који се сматрају починиоцима овог дела – четворо младих сатаниста – један од њих је имао рођаке и пријатеље у Кингерсхајму, међу којима је био и Давид. У његовој соби пронађене су сатанистичке књиге, разни окултни предмети и слика Хитлера. „Обузела су ме сатанистичка осећања“, признао је он, мислећи да ће ако убије свештеника уминути његова „патња живљења“. Осуђен је на 20 година затвора.

Једина преживела у кући ужаса

Дави Т. се већ неко време није осећао добро. Живећи у селу Тукуењо (Мерт и Мозел), изгубио је посао као чувар, а преписана му је велика доза лекова за брух и смирење. Овај четрдесетогодишњи мушкарац никад није исијавао радост око себе. Волео је Едгара Алана Поа и Лавеја, слушао алтернативну музику у гаражи, писао поезију и волео готику. Предвече у суботу 4. јуна налио је себи пиће док је његова супруга хранила њихову 15-месечну ћерку. Шестогодишња ћерка из његовог претходног брака била је у својој соби на спрату. Отишао је у подрум где је узео тешку батеријску лампу. Пришао је супрузи с леђа, ударио је њом и разбио јој главу. Жена је побегла у кухињу са бебом, а он ју је убо кухињским ножем. Одневши бебу у своју собу, покушао је да је удави, а затим докрајчио истим ножем. Вративши се у приземље где је лежало тело његове супруге, пребацио ју је у дневну собу и тамо с беживотним телом имао сношај. Потом се попео на спрат до друге ћерке, приморао је да га орално задовољи, а затим се вратио у спаваћу собу. Припалио је неколико свећа и миришљавих штапића, налио себи виски, пустио музику и сео на кауч. Гледао је своју жену како умире, направио пар фотографија, исцртао обрнуте крстове по зидовима и још једном пенетрирао леш. Успео је да заспи тек кад се нагутао лекова. Шестогодишња девојчица пронађена је како лежи у својој соби. Он ће покушати да оправда злочин узалудним речима: „Нисам то ја, већ Белзебуб“. Кривични суд департмана Мерт и Мозел правдање Сотонином интервенцијом очигледно није схватио озбиљно, јер је у априлу 2015. године Давија Т. осудио на доживотну затворску казну, с обавезом да одслужи минимум 22 године.

Готичари из Западног Мемфиса проглашени кривим

Шестог маја 1993. године у Западном Мемфису (Арканзас), граду познатом по хришћанским фундаменталистима из тзв. Библијског појаса Америке, на брду Робина Худа пронађени су лешеви тројице осмогодишњих дечака, стопала и зглобова везаних пертлама из њихових патика. Узевши у обзир језиве околности злочина, истражитељи су одмах посумњали на сатанистички ритуал. Тројица тинејџера из популарног краја града брзо су се наметнули као савршени сумњивци. Имали су између 16. и 18. година, а њихова грешка била је што су се облачили као готичари, волели хеви метал и нису имали новца да плате доброг адвоката. Без икаквог чврстог доказа, двојица су осуђена на доживотну казну затвора, а трећи је 1994. године осуђен на смртну казну. Нова анализа која је показала да не постоје трагови њиховог ДНК на месту злочина омогућила је да 2011. године буду пуштени. Они, међутим, још нису ослобођени кривице. Њихова животна прича завршила је 2014. године у играном филму Ђаволов чвор Атома Егојана. Пре тога је о истом догађају снимљен троделни документарац продуцената Џоа Берлинџера и Бруса Синофског под насловом Изгубљени рај.

Сатанисткиња признала новинарима 22 убиства

„Престала сам да бројим после двадесет другог.“ Док је у затвору чекала суђење за убиство једног 40-годишњака у Пенсилванији почињеног у новембру 2013. године, 19-годишња Миранда Барбур признала је локалним новинарима неке друге своје злочине. На страницама листе Санбери није признала само фатално убадање ножем за које јој се судило, већ и још „најмање 21“ убиство почињено широм Сједињених Држава, а посебно на Аљасци. Девојка је објаснила да је почела да убија са 13 година, док је била у вези са припадником сатанистичке секте на Аљасци. И од куће је побегла да би се придружила тој групи. Иако је након тога послата да живи код брата у Северној Каролини, никад није прекинула односе са члановима култа. Оне вечери кад је почињено убиство због ког је завршила на суду, Миранда је носила црну хаљину. Према локалним вестима, у њеним колима је пронађена Сатанистичка Библија, а жртву је наводно убила средњевековним бодежом. „Могу да вам покажем на карти где су лешеви“, изјавила је, вољна да сарађује. Полиција тренутно истражује нерешене злочине у областима које је навела.

Желели да жртвују људе

Двадесет трећег јула 1997. године леш 36-годишњег Бена Медура пронађен је у Кајлерс Парку, у шведском граду Гетеборгу. Жртва, која никад није крила своју хомосексуалност, убијена је са два хица из пиштоља. Његове убице били су двојица двадесетогодишњака, Јон и Влад, обојица чланови сатанистичке организације по имену „Мизантропски луциферски ред“ (МЛО). Један од њих био је вођа блек метал бендаDissection. Припадници МЛО-а вршили су обреде током којих су жртвовали мачке. Тврдили су да ће „жртвовати људе пре него што организују масовно самоубиство“, што је одбило велики број њихових следбеника. На суду се никад није разјаснило јесу ли злочин починили због сатанизма или хомофобије. Ипак, њих двојица су 1998. године осуђени на 10 година затвора. Након што је одслужио казну, Јон је извршио самоубиство. Тело му је пронађено 2006. године у његовом стану, окружено црвеним свећама и са гриморијумом на дохват руке.

Италију тероришу Сотонине звери

Последњи пут су виђени 17. јануара 1998. године како излазе из „Поноћи“, металског паба у Милану. Шеснаестогодишњи обожаватељ Х.П. Лавкрафта Фабио Толис био је вођа бенда Circus of Satanis. Деветнаестогодишња Кијара Марино била му је девојка. Њихова тела пронађена су шест година касније, у јуну 2004. године, у шуми на североистоку Милана. Прича се да је Кијара мучена зато што су њене убице веровале да је отелотворење Девице Марије. Истрага је полицију брзо довела до Андрее Волпеа, младића за кога се знало да увек носи црно и вози кола са ознаком Ђавола. Осумњиченог за убиство сопствене девојке, припадници реда и закона пратили су га од јануара. Видевши слику осумњиченог у новинама, отац Фабија Толиса изненада се присетио да су њих двојица виђена заједно у ноћи кад је његов син нестао. После пажљивог испитивања Волпеовог живота и веза, истражитељи су ископали неке сумњиве смрти из 2000. године које су проглашене самоубиствима, као и још четири смртна случаја између 1998. и 2004. Сумња се да је у њих уплетено седморо људи блиских Волпеу. Сви су били чланови сатанистичке секте „Сотонине звери“ или блиски њој. Проглашени су кривим за убиства, прикривање тела, као и навођење двоје особа и још неколико младих људи блиских организацији на самоубиство.
Сатанистички супружници слушали „налоге Сотоне“

Темпирали су датум убиства свог колеге према симболизму његових бројки. „6.6. за наше венчање, 6.7. за жртвовање душе, што заједно чини 6667“, објаснила је суду Мануела, бивша панкерка која је постала сатаниста да би се „придружила Сотониној војсци“. Девојка је била удата за Данијела, бившег припадника неонацистичке партије која је одлучила да се конвертује у сатанизам након што је он са 14 година имао визију – један човек га је саветовао да „истражи другу страну своје душе“. У њиховом стану у Витену, у Немачкој, са плафона су на ланцу висиле лисице, постављен је олтар украшен ждраловима, на зиду је крвљу исцртан пентаграм, а поред прозора се налазио мртвачки ковчег. Шестог јула 2001. године они су киднаповали Френка, Данијеловог колегу. Његов леш пронађен је у њиховој дневној соби, 66 пута посечен мачетом и ударен чекићем, са пентаграмом урезаним у стомак скалпелом. „То није било убиство. Ми нисмо убице. Ми смо само извршавали наређења. Сотонино наређења“, изјавила је она на суђењу. Ово објашњење није оставило посебан утисак на суд, који је осудио пар, у немачкој штампи прозван „сатанистишким супружницима“, на 13 и 15 година у психијатријској установи.
Францускиња избодена, осакаћена и замало обезглављена

„Увек ми је било досадно, увек сам тражио нешто што ће у мени побудити неке емоције“, објаснио је 21-годишњи Луис Пешет пред кривичним судом Ајнеа, на суђењу за убиство Соње Брунбрук. Деветнаестог априла 2012. године, Луис је позвао поменуту 17-годишњакињу на излазак. Носећи дуги мантил и ципеле са платформама, овај готичар имао је савршен поклон за њу. Да би јој га уручио, одвео ју је до рушевина Сан Винсан Абајеа, напуштеног манастира на падинама Лаона. Уз један жбун замолио ју је да се окрене како би је изненадио. За поклон, убо ју је ножем шездесет пута. Кад је издахнула, отворио јој је стомак и зарезао угао њених усана. Осакаћен и готово обезглављен, њен леш сакрио је испод некаквих металних плоча. Наредног дана његова бивша девојка Жули – тешко је поднео њихов раскид неколико месеци раније – отишла је у полицију. Луис јој је признао да је убио тинејџерку. Ухапшен док је излазио из школе, младић је био спреман на сарадњу и да покаже где је сакрио тело. Фасциниран смрћу, изјавио је да је „његова жеља да убије постала опсесија“. У његовој соби, мото исписан изнад узглавља кревета гласио је: „Убијање је стварање“. Али он је код себе имао и комаде сецираних животиња сачуваних у кесицама чаја. Сексуални однос са девојкама волео је да зачини дављењем. Одабрао је Соњу, којој се очигледно допадао, јер су га привлачиле „чисте девојке које не пију, не пуше и немају секс.“ Првог октобра 2014. године, Луис Пешет је проглашен кривим за убиство Соње Брунбрук и осуђен на доживотну затворску казну, уз обавезу да одлежи минимум 22 године.

Гавран му говорио да убија

Помало је личио на Мика Џегера. Фотографија Рикија Касоа, званог „Краљ есида“, током његовог хапшења петог јула 1984. године са лисицама на рукама и у мајици АЦ/ДЦ , потресла је Сједињене Државе. Испочетка је деловала као још једна прича о дрогама и сатанистичким ритуалима. Син професорке историје и фудбалског тренера, 17-годишњи Рики Касо напустио је средњу школу и побегао од куће како би живео на ободу друштва. Свакодневно је вршио сатанистичке обреде, узимао ЛСД и спавао по колима око Нортпорта, на периферији Њујорка. Био је члан сатанистичке групе тинејџера који су се називали „Витезови црног круга“. Поред кревета држао је Лавејеву Сатанистичку Библију. Волео је да слуша Блацк Саббатх и Јудас Приест. Волео је и да краде кости са гробља. Једном приликом се посвађао са пријатељем Гаријем Лоуерсом. Лоуерс му је наводно украо 10 кесица „анђеоске прашине“. Два месеца касније, Касо је испричао Лоуерсу да жели све да заборави и опрости му дуг. Како би се помирили, позвао га је да проведу ноћ у Ацтакеи код Нортпорта са још двојицом пријатеља, Албертом Квинонесом и Џимијем Троијаном. Четворица дечака су подигли камп, покушали да запале ватру и узели мескалин. Касо је тад напао Лоуерса, ударио га, избо ножем 30 пута и ископао му очи. Мучење је потрајало готово четири сата. Касо је више пута затражио од жртве: „Кажи да волиш Сотону!“. „Не, ја волим моју маму“, одговорио би му сваки пут Лоуерс, што је само још више разгневило Касоа. По граду се Касо наредних петнаест дана хвалио оним што је сматрао својим великим подвигом. Према његовим речима, да „жртвује човека“ наложио му је Сотона лично, у телу гаврана. Неки знатижељни тинејџери отишли су у шуму и ту нашли леш прекривен само лишћем. Једна жена, шокирана разговором који је начула између неких девојака, анонимно је позвала полицију. Четвртог јула истражитељи су пронашли распаднут Лоуерсов леш. На костима је, међутим, остало довољно коже да га идентификују по отисцима прстију. Дан касније, Касо и његови другари, ухапшени су док су спавали у колима. Касоу никад неће бити суђено. Обесио се дан после хапшења у својој ћелији.

Причали о вери

Жртва је лежала на свом кревету, десна нога јој је била готово одсечена, у колено јој је била забодена чиода, у левој руци је држала распеће, лице јој је прекривала слика папе; по читавом телу биле су јој исписане изреке на немачком, грчком и латинском. Шта се десило Марији де Хесус Лопес, 74-годишњој религиозној удовици која је живела у станчићу у Обервилијеу (Сена-Сан Денис). Дан раније, 14. јануара 2004. године, вече је провела са својим добрим пријатељем. Тридесетчетворогодишњи Мунир Аит Менгуле био је син славног кабилијског певача Луниса Аита Менгулеа. Студирао је антропологију и право. Са Маријом је провео вече причајући о религији и пијући мартини. Мунир је испричао да је тело пронашао наредног јутра, кад је позван на доручак са њом, њеном ћерком и њеном унуком. Злочин је врло брзо окарактерисан као „мистични делиријум“ а истрага се усмерила на овог 30-годишњака. Он ће полицији испричати да га је 70-годишњакиња одвела у спаваћу собу док је био пијан, да се скинула и тражила од њега да имају сексуални однос. „Испрва сам подлегао њеним молбама, али сам се брзо дозвао свести“, објаснио је он, позивајући се на олакшавајуће околности „умора и дејства алкохола“. На кондому је пронађен ДНК и Мунира и Марије. „Извинио сам се и отишао“, тврдио је он. У јануару 2008. године, кривични суд департмана Сена-Сан Денис донео је одлуку да је Мунир провео ноћ код жртве и да је он убица. Осуђен је на 20 година затвора.

(Sandrine Issartel, Vice)

KOMENTARI



Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u